Laž udara bejzbol palicama

Nekada je za laž postojala kazna!

U staroj Grčkoj, oni koji su varali u sportu gubili su ime i čast. U srednjovekovnoj Evropi, laž u trgovini je bila greh koji se iskupljivao surovim kaznama. Laganje pred kraljem ili sudom moglo je značiti gubitak glave. Istina je imala vrednost i bila je svetinja.

A onda se laž polako uselila u naše živote, neprimetno, kao gost koji se nikada ne namerava iseliti. Prvo su bile male laži, one koje se provuku kroz reklame – „krema koja briše godine“, „pilula za sreću“, „najbolja ponuda ikada“. Zatim je došla laž našla utočište i u vestima, poluistine koje oblikuju mišljenja. Laž u filmovima, gde je sve savršeno i gde je stvarnost lepa samo kada se provuče kroz filtere. Laž na društvenim mrežama, gde su svi postali bogati, srećni i lepi, dok se u ogledalu krije istina koju niko ne želi da vidi.

Zakon je pokušao da se izbori. Zakon je rekao: laž u reklamama je zabranjena.

Ali, šta je sa lažima koja se prelivaju svuda oko nas?

Šta je sa laži koja se krije u govorima, u izveštajima, u rečima koje nam se serviraju svakog dana? Koliko zakona treba da se donese da bismo se oslobodili laži? Od kada je istina postala naša i njihova?

Ovog ponedeljka, laž je uzela bejzbol palicu u ruke i počela da udara. Udarala je studente koji su samo tražili istinu. Tukla je devojku dok joj se vilica nije pomerila iz ležišta. Dok ona leži u bolnici, istina se ponovo guši pod talasima laži.

• Ko su ti ljudi koji su je udarali?
• Zašto su to uradili?
• Odakle im pravo?
• Ko u ovoj zemlji može da se bez kazne šeta sa bejzbol palicama u rukama?
• I zašto se sada ponavlja ona ista priča: žrtva je kriva.

Na žalost, ovih dana istina se ne brani zakonom koji bi trebalo da je na njenoj strani. Danas, istina se brani krvlju onih koji su spremni da je traže i izgovore naglas. I dok god bude tako, laž će nastaviti da udara!

Koliko udaraca je potrebno da bismo se probudili?