Rampelstiltskin ekonomija: Bajka o tri praseta kao pouka

Da li ste čuli za bajku o Rampelstiltskinu? Malenom zloduhu koji je pretvarao slamu u zlato? A bajku o tri praseta? To već verujem da jeste. A šta ako vam kažem da je problem današnje ekonomije negde između ove dve priče? Rampelstiltskin ekonomija? Ako ne verujete, da probam da uradim ono što mi matematička struka nalaže, a to je da vam dam dokaz.

Rampelstiltskin ekonomija: Tri praseta i pouka o temeljima

Krenimo od tri praseta. Poznato nam je da su tri praseta gradila tri kuće, jednu od slame, drugu od drveta i treću od cigala. Naravno najlakše je sagrađena ona od slame, malo teže ona od drveta, a najteže ona od cigala. Kako i koliko su građene toliko su bile i otporne na napade vuka. Vuk je kuću od slame uspeo lagano da oduva, onu od drveta je mogao da zapali, ali onu od cigle… pa toj nije nikako mogao doakati. 

Lekcija o otpornosti

I tu dolazimo do suštine, a to je da sistemi izgrađeni na čvrstim nogama se ne pomeraju kako vetar dune i ostaju postojani, ali takvi sistemi zahtevaju ogroman trud za izgradnju i ogromno strpljenje, a danas živimo u vremenima gde samo instant rezultati i instant zlato imaju vrednost. Ali, i za kopanje zlata potreban je neki napor, a mi kao društvo smo odavno prestali da biramo onaj teži put. Trebalo nam je nešto što će to zlato stvoriti bez mnogo truda, bez mnogo kopanja i da bude dostupno i onima koji neće da se potrude.

Banke kao moderni Rampelstiltskin

A onda su banke došle na genijalnu ideju. Postaće Rampelstiltskin! Ne vole bankari slamu, vole zlato, ali šta je mogla biti moderna slama? Pa naravno! Dug! Od duga ćemo napraviti novac kao što je Rampelstiltskin napravio od slame zlato! Ali Rampelstiltskin maleni zloduh je očekivao neku naknadu odnosno prvorođeno dete princeze ako mu ne pogode ime, šta bi banke mogle da uzmu zauzvrat? Uzeće recimo stanove, sav novac sa računa, veliku kamatu… ma sve što bude moglo. Samo… em što Rampelstiltskin nije uzeo dete jer su mu pogodili ime, već je to moglo da se desi zato što je u pitanju bajka, a i deca znaju da se u bajkama ne živi već da su tu da ulepšaju dan.

Rampelstiltskin ekonomija: Dug kao valuta i večna zamka

I tako danas imamo državne ekonomije zasnovane na dugu, te jedna država duguje drugoj, druga trećoj, a treća prvoj… Niko tu nije u plusu i dugovi se produbljuju. Banke samo štampaju novac zasnovan na dugu ko Rampelstiltskin od zlata što pravi slamu. Jer hajde mi da ostvarimo ciljeve a posle ćemo lako. A kako vraćamo dugove? Pa ne vraćamo, servisiramo ih novim dugovima i garancijama. Tražimo vremena da pogodimo ime zloduhu, dok mu zapravo predajemo sve. Samo on je ovoga puta malo pametniji. Prošli put kad je dao rok, zapevao je od sreće i otkrio svoje ime. Sad strpljivo čeka da mu sami predamo ono najbitnije, lagano ima on vremena. 

Nada u povratak vrednosti

Postoji i opcija da ćemo se dozvati pameti i početi svoje živote i ekonomije da gradimo na pravim vrednostima, znanju, trudu i onim temeljima koji traju. Jer da su tri praseta znala Rampelstiltskina, prvo prase bi imalo zlatnu kuću, a vuk i Rampelstiltskin bi verovatno sigurno pojeli ono sa drvenom kućom kao otkup za zlatnu kuću. Prase u kući od cigle bi opstalo i stpljivo čekalo svoje vreme, ali bi prase sa slamnenom kućom bilo bogatije i privlačnije… Bar dok zloduh ne dođe po svoje… jer prase ne može ni da izgovori Rampelstiltskin!