Prošli tekst Seks, optužbe i gejming koji sam najavila kao prvi u nazovimo to trilogiji o tome kako se većinom odnose prema ženama u IT i gejming industriji u Srbiji je mnoge zainteresovao. Toliko da sam imala par poziva i dobronamernih saveta da se okanem pisanja o tome jer ja još uvek radim i da je bolje da se nekima ne zameram… Iako imena nisam spominjala očigledno su neki bili prepoznati. Kašnjenje sa drugim tekstom nije uslovljeno strahom jer kada neko ima toliko godina i iskustva kao ja, nije se baš lako zaplašiti. Kasnim iz jednostavnog razloga koji se zove previše posla.
Primeri o kojima pišem nisu ono što bi trebalo da pomislite o većini u ovoj branši. Većina su kolege koji su mi iako ne radimo više zajedno odlični prijatelji, direktori koje cenim i poštujem kao da i dalje radim za njih, i neki vlasnici za koje bi ponovo radila bez ramišljanja (naravno uz dobru platu)…
Odmah da budem jasna – biti žensko u IT industriji kod nas je pakleno. Prvo morate da se mnogo više dokazujete, morate da se borite ne samo sa muškarcima koji vas ne shvataju ozbiljno već i sa ženama kojima nije jasno zašto baš vi a ne one i svemu tome dodajte činjenicu da muškarci jednostavno drugačije razmišljaju kada je posao u pitanju. Muškarci su sa Marsa a žene sa Venere ne važi samo za emotivne odnose. Mislim da idealno oslikava situacije u poslovnim odnosima i konfliktima.
Hajde da krenem od početka svakog posla i rada, godina. Mladost se muškarcima mnogo lakše oprašta kada uče i prave greške. Kod njih će sve proći tapšanjem po ramenu i onim zapamti za sledeći put. Žensko će na istom poslu sporije napredovati i dobiti priliku da pokaže šta zna. O onim ženskim poslovima da ne govorim. Koliko mi se puta dešavalo na početku radnog veka da završim dati posao pre vremena a onda me šef pošalje kod nekog od manjih šefova da im sredim radni sto ili orman. Doduše, dešavalo mi se i kod žene šefa mnogo godina kasnije, i to na bitnoj poziciji, da u momentu kada najveći deo države ne radi, ne samo da moramo da radimo, već je uslov da odemo kući to da nam je sto savršeno sređen i čist a fioke idealno spakovane, sa sve prstom koji prelazi preko stvari da evidentira prašinu. Kada se nekako i desi situacija da možda isto napredujete kao neki kolega, UVEK će on onako kroz šalu da kaže da je vama lakše jer se vi samo nasmejete i završite posao a on jadan mora da radi. I bez obzira na rezultate, on će dobiti unapređenje jer je manje emotivan, neće da rađa decu i mogu na njega više da računaju.
Dobar izgled vam u početku može biti od pomoći da napredujete ali bez učenja i truda nećete daleko stići. Mlade, lepe i nasmejane izbacuju pojedine akademije svake godine, i ako ne shvatite da je potrebno i znanje, zameniće vas novijom verzijom.
Šta se može desiti ženi koja dobije poziciju i postane autoritet? Najčešće će morati da se bori sa nepoštovanjem i problemima od strane onih koji svoj posao ne rade kako treba. Desilo mi se da otkrijem radnika koji je potkradao firmu duži vremenski period i na sasastanku pred vlasnikom firme budem počašćena neverovatnim uvredama o svom fizičkom izgledu i pretnjama. Onda sam otkrila još neke malverzacije ali gazda nije želeo da veruje pa sam morala da se svakodnevno suočavam sa onim što se zove “spuštanjima” i situacijama u kojima je trebalo da se dokaže da sam ja ta koja nema pojma. Sve dok se on sam nije uverio u ono o čemu sam mu govorila.
A tek oni momenti kada ste odgovorni za nešto a vaš nadređeni ima osnovno znanje o tome šta i sa čime radite. Koliko god se vi trudili, ipak ne idete sa njim na pivo posle posla, a i vaše žene se ne druže i morate da se nosite sa onim zato što ja tako kažem.
Zato što ja tako kažem je rečenica koju najviše mrzim. Sećam se jednog šefa koji je na to mesto došao zahvaljujući komšijskim vezama a od osnovne kulture ponašanja prema klijentima je imao psovku, osmeh i lupanje po ramenu. To sa psovkama je toliko uznapredovalo da je u jednom momentu napravio i listu srama gde je upisivao sebe i sve ostale iz kancalarije (jedna od prvih open space kancalarija kod nas) i svakoga kažnjavao po 5 maraka (nisu bili euri). Taj isti lik je svake dve nedelje imao neki novi ingeniozni plan i pravilnik o tome kako se treba ponašati prema kupcima i šta treba raditi. Najgore od svega je bilo što su se te ideje kosile jedna sa drugom i ja stvarno nisam mogla da se nateram da gledam ljude u oči i govorim nešto u šta ni sama ne verujem i što mi nije logično. Svaki razgovor o tome da bi trebalo da razmislimo, promenimo ili da nam bar objasni nešto čega nismo svesni završavalo se sa ima da bude kako ja kažem.
Tu rečenicu sam slušala godinama, svaki put kada se očekivalo neko logičko objašnjenje. Nemam ja ništa protiv autoriteta ali ako se neke stvari kose i sa politikom firme, i sa opisom mog radnog mesta, i sa onim što je dobro za firmu, a takođe može da utiče i na moju platu, mislim da je objašnjenje potrebno, zar ne?
Nekada su mnogi problemi u odnosima između zaposlenih uzrokovani nepostojanjem pravila i dobro regulisanih radnih mesta. Šta je čiji posao i odgovornost, a šta privatno mišljenje i stav. Razdvojiti to je teško.
Ovo nije nepoštovanje muškaraca već samo primer koliko se razlikujemo. Na bitnom sastanku kada imate neki problem, žene će najčešće pokušati da sve sagledaju i razmisle, a muškarac odmah zna kako iako će se u najvećem broju situacija pokazati da nije bio u pravu. Žene misle a muškarci rade je najčešći komentar na ovo.
Muškarci takođe odmah znaju da neki posao mogu da urade i kako. Kod njih nema razmišljanja o tome da li su za to kvalifikovani, da li postoji neko bolji, da li je potrebno da se dodatno edukuju ili im jednostavno taj posao ne leži. I ovo nije kritika jer sam mnogo puta poželela da mogu da se tako postavim pa da kasnije vidim da li mogu ili ispravljam greške. Iskustvo je veoma upitna vrednost.
Nedavno sam imala primer osoba koje nikada nisu radile u gejmingu a koje su na neki način bile uspešne na prethodnim radnim mestima. Na prvom sastanku sam ih upozorila da zaborave na sve one lekcije o tome kako se sve može prodati ako uradiš ovo ili ono jer to jednostavno ne važi u našoj zemlji i među našim IT kompanijama. Mi smo specifično tržište koje ima svoja pravila a i prosto rečeno, našim ljudima ne možeš prodavati maglu. Prvo mi je rečeno da ću videti da grešim. Posle nazovimo to početničkih grešaka i dosta baronisanja, nije bilo rezultata pa su potražili neki savet. I dalje se mnogo toga nije promenilo jer nikako nisu mogli da shvate da u gejmingui pare ne lete okolo i čekaju da ih neko pohvata, već je kao i za sve ostalo, potrebno uložiti trud, napraviti planove i vredno raditi na tome da napraviš dobar proizvod. Gejming u Srbiji je nekako i dalje ideja daj mi pare pa ću da ti isporučim proizvod. I tu nema blama! To je ona meni neverovatno nerealna logika da je bolje tražiti mnogo jer ceniš sebe, nego vredno raditi i boriti se uz naplatu onoga što je trenutno moguće prodati i dobiti. Bolje ništa nego da se prodam jeftino. Tako je propala jedna televizija a posle toga još neke firme. Vratimo se priči o ovima koji su tu i tamo poslušali savet. Problem je i dalje ostao jer nisu shvatili da se stvari ne dešavaju odmah. Jedan ili par dobrih poteza ne donose instant uspeh niti dižu kredibilitet kako bi se pozicionirali čak i iznad onih koji rade godinama. E tu onda nastaje još veći problem! Njima će neko žensko da govori da greše i da daje savete. I ne samo da daje savete već da reši da odbije da pouzima pare svojim kontaktima i proda ono što oni rade. To da ONA deli savete ne može, i mora da postoji još neka fora, a kod muškaraca koji ne kapiraju je to uvek neki novac i neka prevara. Nije problem u tome što se posao ne radi kako treba već se mora okriviti i plavuša. Na kraju priče, imamo propali projekat, velike magove koji ništa nisu uradili i kojima je neko drugi kriv. A sve je bilo tako jednostavno… Poslušaš onoga ko ima iskustvo iako je žensko.
Ovde moram da napomenem da sam greškom par puta videla prepisku koja je bila namenjena grupi u kojoj su bile samo kolege i iskreno, nisam znala da li da se smejem, kuliram ili javno objavim. Nije više bitno šta sam čitala o sebi i nekim drugim ljudima, događajima i slično, podvešću to pod umetničku slobodnu… Ono što je meni bilo neverovatno je tolika doza muškog podilaženja da sam već mogla da zamislim kako drže metar i hvale jedan drugog na osnovu dužine… znate već…
Svi se čude kako je moguće da je tamo neki lik u Activision-u ponižavao koleginice svojim seksološkim komentarima a nikome nije čudno i neprijatno što skoro svaka firma ima odvojene viber grupe ili slično za komunikaciju između kolega. Proverite šta se tamo sve piše o koleginicama a naročito o ženama koje su na rukovodećim pozicijama. Naravno, grupa je napravljena za dogovaranje košarke i fudbala ali najmanje ima veze sa njima, zar ne?
Kada sam u petak kritikovala najavljeni štrajk radnika u Blizzardu, malo je falilo da me proglase za nekoga ko se ne solidariše sa ženama. Činjenica je da me je mnogo koštalo u poslu to što sam žensko, i truda, i rada, i novca, i nerviranja i to je jednostavno neverovatno glupa konstatacija. Kritikovala sam te kolege koje su znale, nagađale i ćutale godinama a sada su prvi da odu sa posla i ne rade. UVEK znate da postoji problem na ovaj ili na onaj način a pitanje je šta ćete uraditi i da li ćete nekome pomoći i zauzeti stranu, pa čak reskirati i posao. Gde su te kolege bile tada? Ćutale i razmišljale kako je najbitnije da se to njima ne dešava. Znam jer sam prošla kroz te situacije više puta. Kada se pojavite kao novi rukovodilac u nekoj firmi obavezno dovodite i nekog svog i gledate da se oslobodite onoga ko bi mogao da vam bude pretnja ili problem. Kako jedna naša uspešna žena na položaju kaže Nikada neću zaposliti nekoga ko zna isto kao i ja.
A žene mogu biti jako ljuti neprijatelji na poslu, naročito ako znaju manje od vas i ako vas vide kao pretnju. Džaba ponavljanje da vas njihovo radno mesto ne interesuje. Najniži oblik takvog ponašanja su osobe koje se trude da vas preopterete kako biste napravili grešku, pa kada im to ne pođe za rukom, izmišljaju. Znate ono Neko mi je rekao… A kada i to sa neko ne daje tražene rezultate, izmišljaju se neki novi potezi. Ako vlasnik firme pošalje mail sa nekim pitanjem ili zadatkom, obavezno pozovi kod sebe na razgovor onoga ko treba da odgovori. Posle par puta će dotični primetiti da mu ne odgovarate i seme razdora sada samo može da klija. Koliko daleko neke stvari mogu da idu govori i situacija kada mi je tata preminuo od raka a mama po treći put imala dijagnostikovan rak… Osmeh dotične uz konstataciju da sam ja negativna osoba i da mi mama ima rak zbog toga. Dovoljno da iako sa malim detetom i bez drugog posla dam otkaz. Iskreno, to sam trebala da uradim čim sam primetila šta se dešava i čemu sve vodi. Ima u svima nama taj neki strah od promene za koji je uvek vezan i materijalni momenat. Još ukoliko smo se maksimalno dali firmi i radili srcem, teško je prelomiti. U našoj industriji sam ostanak nekada može biti problem pa me je dotična prijateljski ubeđivala da promenim branšu, a kada to nije urodilo plodom, poneka laž o tome kako sam se psihički razbolela i molbe okolo da me ne zaposle nisu joj bile problem. Ne verujem da bi me sve to slomilo, ali zahvaljujući jednoj drugoj ženi sam počela da radim u firmi u kojoj sam mnogo uradila, naučila i postigla rezultate. Zbog toga se nemojte čuditi kako su neke žene ćutale jer se nije radilo o njima. Isto je mnogim firmama.
Najbitnije je da posao koji radite volite i da se trudite maksimalno. Čist obraz i mirna savest nemaju cenu i verujte mi da čak i kada mislite da nema izlaza, on postoji. Svaki moj trenutni neuspeh mi je doneo nešto bolje i uspešnije. Iako zvuči kao kliše, verujte u sebe i svoje znanje i vremenom prave vrednosti dođu do izražaja. I svaki put kada primetite nepravdu – reagujte! Čak i kada je u pitanju možda i koleginica sa kojom se baš i ne slažete…
https://www.youtube.com/watch?v=kCBl7BRTREY
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
