Za sada bez radnog naslova

Danima već razmišljam koja tema bi bila najbolja za „otvaranje“  ovog dela bloga i nikako da odlučim. Mislila sam da će nekako ovo biti najmanje interesantno za čitanje a onda juče, gledanjem statistika, ostanem šokirana brojem pregleda ovog dela.

Izvinjavam se svima koji su do sada kliknuli na ovaj deo i zatekli praznu stranicu!

Toliko je tema koje mogu staviti pod FAMILY da je neodlučna vaga u meni, vagala i vagala i rešila da napokon posle statistike početna tema bude ono što i jeste moj život. Život velikog broja žena u Srbiji.

Život samohrane majke u Srbiji

Jednostavno rečeno – TEŠKO JE!

No, neću kukati kako je teško. Ja nisam taj tip. Biću realna. I pozitivna. Biću ja, a to i jeste poenta ovog bloga. I zato će ovaj deo možda biti i najličniji.

Uvek sam govorila da ću ukoliko se ne udam do 32. godine, roditi sebi dete. OK, nije bilo baš tako ali sam u septembru napunila 33 a u oktobru se porodila. Naravno, toga ne bi bilo da se nisam i zaljubila. Kako ništa u životu nema garancije, tako je nema ni u ljubavi. Nema je ni u odnosu dve osobe čak i kada ste bili ubeđeni da nekoga dobro poznajete. Pomiriš se sa time i ideš dalje. Računaš na to da će ti tu i tamo roditelji pomoći (što je opet realnost) a da će se sve ostalo nekako rešavati. Bitno je da za dete ti budeš tu i da imaš dvostruko više ljubavi. I sa tom mišlju odeš da se porodiš i onda shvatiš da nije sve onako kako si mislila.

U bolnici te gledaju kao belu vranu jer niko ne dolazi da te obiđe. Nema cveća, nema poklona i donetih skuvanih jela. Sestra koluta očima zato što ostavlja prazno ime oca u krštenici. Izlaziš iz bolnice i sačekaju te prijatelji koji ponavljaju „Jao… žao mi je deteta!“ a ti uporno pokušavaš da im objasniš da si OK i da će dete biti OK. Sledi odlazak do Savskog Venca i opet čuđenje zbog izjave „Ona je samo moja“.

Broj prijatelja koji ti se javljaju je sve manji jer im nikako nije jasno kako sada nemaš vremena da satima slušaš o tuđim problemima, muvanjima, nabavljaš sve što treba. Prvo pokušavaš da im objasniš neke stvari a onda digneš ruke i zaključiš da je tako i bolje pošto ćeš iskristalisati ko je iskren prijatelj. Ono tipa „Videćeš kako je kada dođe dete“ kod mene se pokazalo uzaludnim. Ipak sam kako kažu, ja drugo. Meni je sve nekako bilo lakše. Neka i misle da jeste.

Naravno, porodiljsko je kratko jer se mora raditi i zaraditi za život. Ubede te da odeš i prijaviš se za „dečiji dodatak“ ali od toga već posle trećeg puta odustaješ jer više problema imaš na poslu zbog izlazaka i jurcanja oko potrebne papirologije nego što imaš koristi od onoga što dobijaš. Drugi posao postaje jedino rešenje a devojke za čuvanje potreba.

Jos pre 15 godina su postojale razne Agencije za čuvanje dece i to je bio prvi izbor koji se pokazao više nego loš. Jedna ti pojede sve po stanu, druga detetu daje tablete za spavanje kako bi imala što manje posla, treća ti nabije račun za telefon i struju… Onda kreneš po preporuci da tražiš i da se nadaš da će biti bolje. I bilo je. Ali je uvek, i dan danas, tu onaj osećaj da nisi dobar roditelj i da treba da daš više. I trebala sam.

Kada pogledam unazad, skoro sve bolesti je moje dete preležalo bez mene jer sam morala da radim. I to prekovremeno, da sastančim, da idem na službena putovanja… Tada sam mislila da nema drugog načina. Sada shvatam da je bilo. I mislim da imam dovoljno vremena da popravim neke stvari. Nije tu bio kriv sistem. Krivica je i do mene.

Volela bih da pišem o tome kako se sistem promenio.

O obdeništima koja rade i posle 5 a da nisu papreno skupa. Ako uopše uspete da upišete dete u obdenište.

O procedurama za pomoć samohranim majkama, majkama dece sa posebnim potrebama i svima ostalima kojima je pomoć potrebna. Ili bar pomoći onima koji žele samo da vide i pročitaju o još nekome ko je prolazio ili prolazi kroz probleme slične njihovim.

Nadam se da su se neke stvari tu promenile i da ćete me informisati i o nekim svetlim primerima.

Pošto je FAMILY toliko širok pojam, a blog nikako ne može imati baš toliko podela, neke od tema koje će biti zastupljene ovde su:

Život,  odnosi među ljudima, roditeljstvo, ishrana, zdravlje, obrazovanje, enterijer, majstorije i sve ono što i vama bude interesantno i o čemu budete želeli da pišem i da istražujemo.