Prvo što mi je palo na pamet posle gledanja filma je da će cosplay scena u Srbiji imati još jednu fenomenalnu inspiraciju za kostime. Harley će definitivno biti rame uz rame sa Cyberpunk 2077 likovima na svim dešavanjima.

Sinoć je održana pretpremijera ovog filma u Kombank dvorani, a najsrećniji gledalac koji je učestvovao u Instagram promociji će dobiti jaknu iz filma. Ja se i dalje nadam da ću to biti ja.

Ovo je definitivno ženski DC film koji mogu da gledaju i muškarci. Neko bi rekao i da je ovo film o raskidu. Samo što Harley nije “normalna” žena koja se zadrži na promeni frizure, već menja i kućnog ljubimca ali umesto da na FaceBooku promeni status u single, ona mora da digne u vazduh fabriku za koju je vežu emotivna sećanja na Jokera.

Ali Ptice grabljivice nisu samo film o raskidu (interesantno je da ni u jednoj sceni mi ne vidimo Jokera sem crteža na zidu sobe). I možda baš to daje ovom filmu dozu zanimljivosti i drugačiji pristup. Ovde imamo ženu koja svoje ludilo prikazuje na specifian način. Kada u pojedinim scenama navodi šta je sve uradila u momentima zaljubljenosti u Jokera, i pod njegovom zaštitom, prosto vam je žao. Ali ne žalite žrtve već ženu koja im je uništila život. Čudno, zar ne?

Luda ekipa

Od sinoć se pitam šta je bila ideja filma. Da li da se Quinn udruži sa više ostalih DC antiheroja, ili je ideja bila da se pokaže koliko daleko neko može ići u osveti. Glavni predvodnik u svemu je naravno i glavni negativac u gradu. Roman “Black Mask” Sionis (Ewan McGregor), totalno odigran u stilu lika iz stripa, izobličen od uobraženosti, bogatstva, moći i taštine. I kada Sionis zarobi Quinn, njih dvoje prave deal po kome će on da je poštedi a ona će njemu naći dijamant koji u sebi sadrži šifru. Kvaran kakav jeste, on izdaje objavu po kojoj nudi pola miliona onome ko mu dovede malu kradljivicu dijamanta. Ko kaže da loši momci drže rec?

I tu počinje ludilo. U jurnjavi za dijamantom, ali i prikrivenoj brizi oko male kradljivice dobijamo tim žena koje će premlatiti opake momke. Tu je Cassandra Cain (Ella Jay Basco) mala kradljivica koja igrom slučaja krade dijamant, Helena “Huntress” Bertinelli (Mary Elizabeth Winstead) kao osvetnik koji juri dijamant iz ličnih pobuda, Dinah “Black Canary” Lance (Jurnee Smollett-Bell) je pevačica u klubu koji drži Sionis (ali je zapošljava i kao vozača), i detektivka Renee Montoya (Rosie Perez) jedna od onih vrednih ali neshvaćenih žena u muškom svetu policajaca.

Film počinje pomalo nepovezanim pričama koje nas vraćaju unazad. Harley je konfuzna ali mislim da je to i bila namera. Ipak je ona žena koja je “poludela” zbog ljubavi i to ima svoje posledice. Sigurna sam da je ideja bila da takav način upoznavanja likova bude zabavan i liči na strip. Svaki lik i način glume su živi i zabavni ali možda im nije dato dovoljno prostora jer su Harley i Sionis okosnica filma. McGregor ima istu energiju kao Margot Robbie i odlično je sve odradio. Toliko dobro da imate želju da ga išutirate.

Ovo je film o super herojima koji je prepun akcije ali ne polaže mnogo na kompjuterske obrade i dodavanje efekata već su sve cene tako koreografski urađene da prosto uživate dok ih gledate. Naročito scena u policijskoj stanici kada se svemu doda i voda po kojoj Harley prosto igra i lomi kosti. Odlična je i scena sa rolerima. Bombe sa šljokicama, roze i plavi dim, zlatne pantalone ili roze šljokičavi neprobojni prsluk kao korset… Ludo, ženstveno i neočekivano. I baš ta energija nekako drži Ptice grabljivice interesantnim za gledanje od početka do kraja. Sa druge strane, možda bi manje tuče dalo prostora da bolje upoznamo ostale likove.

Jedna od vrednosti filma je svakako muzika! Odlično uklopljena u scene, brza i prosto vas tera da se pokrenete. Podsetila me je na neke stare hitove. Primećujem da je pesma “Baraccuda” postala interesantna kada su u pitanju serije i filmovi o super herojima. Posle “The Umbrella Academy”, korišćena je i ovde.

Film je režirala Cathy Yan na osnovu scenarija Christine Hodson, i to ovom filmu daje neki “ženski” pedigre ali budite sigurni da sa “Wonder Woman” nema nikakve veze. I, iako smo sigurni da je film inspirisan uspehom “Jokera,” sem spominjanja imena istog, nema daljih sličnosti. Ovo je priča za sebe, sa dosta neočekivanih replika i scena.

“Ništa ne privlači pažnju momka kao nasilje.”

“Glasala sam za Bernija.”

“Sa strane psihologije, osveta retko donosi katarzu kojoj se nadamo.”

“Nazvala sam ga Bruce po onom zgodnom Wayne momku.” (o hijeni)

“Morao sam da te izdam. Suviše ljudi mi je nudilo suviše para”.

“Imaš li ideju koliko je teško naći odeću koja izgleda sexy?”

Kućni ljubimac

Comments

comments