Pečuj – ljubav na prvi pogled!

Region Pečuj-Vilanji – nova omiljena destinacija za srpske turiste

indijankadanka
od indijankadanka
4 minuta za čitanje

Oni koji prate moje tekstove znaju da sam, malo je reći, bila oduševljena putovanjem u Harkanj banju i Pečej. Tako blizu a tako velika nepoznanica nama u Srbiji. Ceo tekst o putu SPA DRAGULJ – Harkanj banja možete pročitati na blogu.

I da li verujete da je od tada, neverovatno brzo, došlo do velike promene kada su u pitanju gosti iz Srbije?

Srbi su među TOP 3 najbrojnijih gostiju ovog regiona!

Do Pečuja, grada u jugozapadnoj Mađarskoj i obližnje Harkanj banje, iz Srbije se najbrže stiže preko Hrvatske, tačnije Osijeka. Od kako je Hrvatska ušla u šengen zonu prošle godine, broj srpskih turista u Pečuju naglo je skočio, te su se Srbi našli među Top 3 najbrojnih gostiju ovog regiona, dok su za vreme božićnih sajmova bili čak na drugom mestu.

A to nije nimalo slučajno. Pečuj i Srbija imaju snažne istorijske veze – ovaj grad je jedno vreme bio pod srpskom vlašću, a 1921. upravo ovde je osnovana Baranjska republika kojom je upravljao Petar Dobrović i koja je postojala samo pet dana. Danas ovaj region naši sunarodnici posećuju zbog značajnih kulturno-istorijskih spomenika, vinskog, gastro i aktivnog turizma, kao i zbog blagotvornog dejstva termalnih voda banje Harkanj.

Šetnja centrom Pečuja je putovanje u prošlost, jer otkriva nasleđe različitih epoha oživljeno kroz rimske, srednjevekovne i turske spomenike. Džamija, katedrala, sinagoga, pravoslavna crkva, ranohrišćanska nekropola i mauzolej, kulturna četvrt… Svi su ti spomenici gotovo jedan pored drugog i opravdavaju moto koji je ovaj grad nosio 2010. godine kada je bio Evropska prestonica kulture, “grad bez granica”.

Prepoznatljivi simbol Pečuja je džamija Gazi Kasim pašesmeštena naSečenji trgu u samom centru grada. Danas je to katolička crkva u okviru džamije, sa hrišćanskim freskama i oltarom sa jedne i stihovima iz Kurana sa druge strane. Nedaleko odatle sa četiri veličanstvene kule uzdiže se  Katedrale svetog Petra i Pavla. Čudesan je osećaj slušati orgulje u ovoj katedrali, a možete se popeti i na toranj kako biste imali panoramski pogled na grad.

Jedan od najvažnijih spomenika Pečuja, svakako je ranohrišćanskagrobnica iz četvrtog veka, tačnije kompleks Cella Septichora, ranohrišćanska nekropola i ranohrišćanski mauzolej uvršteni na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Žolnai keramika proslavila je Pečuj u celom svetu, a fabriku ovog čuvenog porcelana koji krasi i hotel Moskvu u Beogradu, možete posetiti u okviru Kulturne četvrti Žolnai gde se nalaze i planetarijum, univerzum virtuelne stvarnosti, kafići, prodavnice i turističko-informativni centar. Unutar ovog kompleksa smeštena je i zgrada u kojoj je od 1800. godine živela i stvarala porodica Žolnai, a koja danas pruža dom za 600 neprocenjivih eksponata Žolnai keramike.

Kafići i restorani nalaze se u pešačkoj zoni, dok vas bogat noćni život očekuje u ulici Kirali. A kad se umorite od gradske gužve, možete se zaputiti u Zoološki vrt u srcu planine Meček.

Festivali i manifestacije koji vas očekuju tokom proleća i leta:
– 20. april 2024.
Prolećni vinski piknik u Vilanju
– 31. maj – 2. jun 2024.
Sopianae Reviviscit Festival kada rimski legionari marširaju kroz centar grada


– 13-15. jun 2024.
Meček reli
4-7 jul 2024.
Žolnai festival svetla

Ja moram nekako da se organizujem za Žolnaj festival jer posle onoga što sam videla u muzeju i okolini, mogu samo da zamislim kako će fenomenalno sve izgledati!

Fotografije su u vlasništvu TO Pečuja.

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.