Zanzibar – Put i dan 1.

Posle tri godine reda, rada i discipline, uspela sam da se nekako organizujem i isplaniram odmor. I najbolje od svega… Odem na odmor.

Destinacija sve popularnija i topla jer ja nisam ljubitelj zime, snega i leda. Zanzibar i to 16 dana sa safarijem i svim mogućim izletima. Realno, ko bi mogao da dođe ovako daleko i reši da odmara? Mislim, OK, ima u grupi i takvih ali ja ne želim da razmišljam kako ću jednoga dana možda opet doći i videti neke stvari koje sada nisam. O tome koliko se svet menja i kako toliko lepih stvari nestaje, želim da uživam u svemu onome što mi kao ljudska vrsta koja se stavlja iznad ostalih, uništavamo. I pokušaću da vam pišem o svemu što se bude dešavalo ovih 16 dana.

Hajde da krenemo od početka i samog puta do Zanzibara.

Opcije koje naše agencije nude su najčešće preko Dubaija ili Istambula. Ako budete deo grupe koja leti sa Fly Dubai, imajte u vidu da se nećete najesi jer opcija obroka nije uračunata. Ukoliko volite da imate sve što se nudi, možete unapred 48h da se prijavite i poručite jelo. Ono što su neki oko i pored mene jeli je mirisalo savršeno i kažu da je bilo dovoljno. Ja sam rešila da se častim sa “combo” sendvičem od piletine koji uključuje i čips i piće po izboru. Za to je potrebno da izdvojite 8 dolara i to keš. Kartice im retko prolaze a Amex ne primaju. Njihov odgovor je da vam je kartica debitna ali je mnogo veća verovatnoća da će poneko piće ili sendvič dati a novac ostaviti sebi. I o ovom načinu naplate ćemo malo kasnije.

Let do Dubaija traje oko 5 sati i izuzetno je dosadno. Dan je i nema šanse da odspavate sa svim tim šetanjima a gledanje nekog filma će vas koštati 10 dolara. Naoružajte se laptopom ili nekom knjigom. U Dubai dolazite oko 21h (ukoliko avion ne kasni) i ako mislite da vam se smeši odlazak u grad, grešite. Viza se više ne naplaćuje i dobijate je odmah ali vam do grada treba dosta vremena, radnje ne rade, a morate biti par sati ranije da bi mogli da uđete opet na aerodrom. Ukoliko imate prtljag, misija smor.

Ja sam imala tu sreću da sam mogla da izađem van aerodroma i vidim se sa drugom koji živi u Dubaiju. Da nisam ostavila stvari kod grupe koja je ostala na aerodromu, teško da bi mogla da sve postignem na vreme.

Aerodrom je ogroman ali iskreno, cene su paprene! Mada, kada uporedim Hleb i kifle i 490 dinara za tost sa jajetom (neka vrsta prženice), sve ponuđeno je bolja opcija za skoro isti iznos. Spremite jedno 10 dolara ili eura ukoliko želite da pojedete i popijete najobičnije jelo. Hard Rock caffe sam ostavila kao opciju za povratak pa ću videti kako će to ispasti. Moj izbor je bio Spice wrap iz Costa Coffee i oduševljena sam. Deo za večeru i deo za doručak. Idealna mera!

Posle pet sati čekanja na let do Zanzibara, isto toliko vam treba i do tamo. Slećete u nešto što liči na miks aerodroma na mini grčkim ostrvima, Crnoj gori ali par varzija down grade. Svi su nasmejani i sve je polako. Mere vam temperaturu, jurite papire da popinjavate i shvatate da ima više verzija obrasca za vizu. Koji god da popunite, svaki je OK. Čekate u redu za vizu i spremite karticu jer vam je rečeno da može da se plati karticom. Na jednom šalteru predajete papire i tu vas slikaju Logitech kamerama. Nekima traže da daju otiske prstiju. Onda idete na drugi šalter da platite. Tu vam kažu da vam je kartica debitna ili da Amex ne primaju i insistiraju na kešu. I onda po pojedine od vas dođe neko od policajaca i odvede vas na treći šalter u odvojenu prostoriju u kojoj se smrznete. I onda dobijete vizu. I sada se vi pitate ko je tu lud. Vi niste ali je to način na koji pojedinci dolaze do keša. Vi dobijete vizu, papiri nestanu a keš se deli. I nekako imam ideju da su to možda videli i od nas… Ništa nam nije čudno.

Grupu možete čekati petnestak minuta da se svi skupe ali ako imate pušače koji ne vode računa o ostalima, čekaćete dok ne zadovollje svoje potrebe na aerodromu jer je vodičima i svima koji su izašli zabranjeno da se vraćaju nazad.

Stvari pakujete u kombi, vi idete u drugi i posle 15-tak minuta,vi ste ugradu. Ukoliko ste smešteni u Safari Lounge hotelu u Stone Town-u, pešačićete još malo sa sve koferima. I spremite se na te iste nosite još tri sprata gore ukoliko su vam sobe preko brojeva 150. Ili će vam iste kofere poneti i žene koje rade u hotelu.

Naravno, dok budete u mogućnosti da uđete u sobu, proći će par sati i vaše stvari će stajati na recepciji dok vi odete da popijete kafu i ručate. Pre toga sledi zamena novca. Razlike u kursu su male ali obratite pažnju na ljude koji rade u menjačnici. I naoružajte se strpljenjem. UŽASNO SU SPORI!! I svi će se praviti blesavi sa isplatom celog iznosa. I kada insistirate na celom iznosu, konkretno kod mene je bilo u pitanju 899 što je negde oko 0,5e, komentar je bio da je to metalni novac. Možda sam ja inadžija ali…

Ručak je nešto najlepše u ovom danu! Oktopod u sosu od kokosa sa prilozima, 18.000 plus voda 2.000 a 10e vam je oko 25.000 pa vi računajte.

Iako sam hotel ne izgleda wow, mislim da je za uslove koje imaju čist. Ja sam imala sreću da dobijem baš prostranu sobu. Voda se greje ali bojleri odlično rade i nećete dugo čekati.

Okolina je… Ok, Zanzibar je siromašna zemlja i svi koji misle da je čisto, novo i uglačano, greše. Zgrade su stare, ulice prljave ali ljudi nasmejani! I svi Vam se smeju i mašu. Deca naročito.

Vodič Vlada je toliko svima na usluzi da ga nije mrzelo da više puta dolazi kako bi ljude koji su odmarali vodio do plaže. po vodu, po kartice za telefone… Sve što treba. Ono što je najveći problem je internet. Otvaranje jednog maila može trajati 15..20 minuta a možda i beskonačno. Ukoliko želite da uvek imate viber.. možda bi bilo bolje da poželite neku drugu želju.

Ja iskreno nisam imala sreću da se šetam prvog dana do plaže i po gradu jer me je sačekao hitan posao i borba sa internetom. Jedino mesto ge je nešto moglo da se uradi je hol ispred recepcije. A da li sam uspela sve da uradim… bolje me ne pitajte!

I dok ovo pišem vodim borbu između želje da odem i spavam i ideje da odem i da se prošetam.

I jedna interesantna slika koja bi mogla da se nazove “Skupština na otvorenom”