FACE LIFT: Dan 1. – Frka, panika i malo krvi

indijankadanka
od indijankadanka
5 minuta za čitanje

Ko je spavao, spavao je. Ko nije, kao ja, kreće bez jutarnje kafe na intervenciju. Preporuka je da se veče uoči liftinga ne jede ništa, nikako se ne pije alkohol i poželjno je da manje pijete. Kafa je svakako smanjena par dana pre operacije pa je i normalno da je tog jutra preskočim.

Stižem u ordinaciju, slikamo se i sve odjednom postaje nekako opušteno i mirno. Na putu do ordinacije je bilo i nervoze, i pitanja, i nekog osećaja koji nije baš prijatan. Ali odjednom, dok slušam kako su svi opušteni, kako mi se obraćaju i objašnjavaju šta rade, i šta će raditi, sve ke nekako u redu. Anesteyiolog je tu, vena bez problema pronađena i sve spremno da se polako “ošamutim”. 


Iako sam imala ideju da delim sa vama slike po danima, stvarno mi to nije problem, trenutno se razmišljam da li da to učinim. Shvatila sam da postoje ljudi koji jednostavno ne žele da vide kako neke stvari izgledaju i to može bez razloga da ih uplaši. Takođe, ima ionih, naročito među mojim prijateljima, kojima je na neki način sve to čudno i nemaju ideju kako se treba ponašati. Odluka da to uradite je vaša, kao i bolovi, otoci i sve što ide uz to. Stvar je jednostavna, ljudima je neprijatno. I ne treba očekivati da se ponašaju kao da ste bolesni ali tu i tamo, poželite da vas pojedini priupitaju kako ste. Ko bude želeo slike, podeliću!


Eros peva iz zvučnika, čujem kako se oko mene šale i osećam kako mi se daje anestezija i nešto radi po licu. Komentarišem kako imam utisak da ličim na Frankenštajna i da mi svašta viri sa lice i svhatam da se slatko smejem. Sledeće je da osećam ruke na licu i čujem da je sve gotovo.  U nekom momentu ustajem, stavljaju mi zavoje i razgovaramo. Šta treba da uradim, kada treba da dođem i naravno da su mi u svakom momentu dostupni ako imam nekih pitanja. Pogledala sam se u ogledalo i pomislila kako sam samo par dana okasnila sa kostimom za Festival fantastike. Ništa ne boli i samo se osećam malo ošamućeno. Car Go se za divno čudo odmah javlja na poziv i sestra me spušta i smešta u vozilo. Mogu samo da zamislim šta je čovek pomislio kada me je video.


Znate one smešne sajtove koji prodaju svakakve gluposti, pa i držače za podmlađivanje lica koji se nose noću? Upravo takav zavoj imate na licu i kapicu na glavi. Kapicu sam bacila čim sam stigla kući. Dva jastuka su me čekala na krevetu, to vam je obavezno posle operacije jer glava mora da bude u položaju koji će smanjiti oticanje, i naravno nema šanse da spavate sa strane ili na stomaku sve dok se oporavljate. Ja sam odmah zaspala i probudila se uveče oko 8. Nisam bila gladna pa je ćerka nepotrebno spremala šejk od spanaća. Samo voda, voda, voda… Bolova nije bilo, i popila sam samo lek koji mi je prepisan.  Jedina stvar koja mi je smetala, i koja me je mnogo iritirala je mekana gumica koja mi je nekako ostala u kosi pre operacije. Užas!


Preporučujem vam da pre stavljanja zavoja nemate nikakve gumice ili rep, ili da zamolite doktorku da vam nekako pomeri rep van trake koja ide preko glave. Znam da je nekim ovo čudno ali ja prvi dan ne pamtim po otoku, bolu, mučnini već po tome koliko me je ta gumica nervirala. A nisam bila u stanju da je u tom momentu sredim. Sve u svemu, šta sam očekivala – mnogo bolje sam prošla!

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.