A Tourist’s Guide To Love recenzija

Ovog vikenda je, kao i uvek, Netflix izbacio novi film. U pitanju je romantična komedija A Tourist’s Guide To Love i ukoliko ste pomislili na veliki hit Eat, Pray, Love na pravom ste putu.

Priča

Velika i jaka putnička agencija iz Los Anđelesa u kojoj radi Amanda Rajli (Rachael Leigh Cook) navikla je da pomera granice za svoje klijente kada su u pitanju putovanja. Kako to obično i biva, privatno baš i nije tako dobra za sebe. Ona vodi bezbedan, udoban i možda dosadan život posvećen svom poslu i najboljoj prijateljici i šefici Moni (Missi Pylel), dok deli bezličan stan sa momkom Džonom (Ben Feldman), svojim dosadnim dečkom računovođom. Međutim, njen svet se okreće naglavačke kada Džon objavi da planira da se preseli na drugi kraj zemlje i traži da stave vezu na hold, pauzu. I da ne radi u turističkoj agenciji, logično je da poželi promene i umesto frizure, menja pejzaž. Amanda u dogovoru sa šeficom kreće na odmor života u Vijetnam kako bi u tajnosti istražila potencijalnu novu poslovnu akviziciju: malu, porodičnu turističku kompaniju koja je na prodaju.

Amandu dočekuju njen simpatični turistički vodič Sinh Thach (Scott Ly) i njegova bleskasta rođaka koja je i vozač autobusa Anh (Quinn Trúc Trán), koji je odvode u njen hotel u Ho Ši Minu. Iako joj je prtljag zagubljen, uveravaju je da imaju vezu i da će se problem rešiti. Amandina mala i šarolika turistička grupa ima sreću da poseti zemlju tokom Teta, proslave vijetnamske Nove godine gde svi učestvuju u tradicionalnim ritualima obnove, puštajući prošlu godinu i otvarajući se za nove stvari u narednoj. Ipak, dok Amanda uživa u Da Nangu i Ha Noiu, i uči da bude putnik a ne turista, ona se zaljubljuje u Sinha, koji pravi planove da preuzme kompaniju njegovog strica i tu kreće zaplet, ako se tako može nazvati.

Očekivano, bivši će doći da se bori i ispravi grešku, tajne će izaći na videlo i eto priče.

Mot Hai Ba Yoo

1, 2, 3 kreni

Vijetnam

Glavna uloga filma je po meni Vijetnam. Znam ljude koji su ga obišli i iako su komentari različiti, definitivno je destinacija koja se mora jednom u životu posetiti i videti. Predivni šareni krupni kadrovi, bilo da se radi o hrani sa pijace, drevnim ruševinama ili prodavnicama gde se šije odeća po meri. Režiser Steven Tsuchida se mudro fokusirao na spektakularne pejzaže i gradove Vijetnama, dok agencija i tura vode putnike ali i nas u Ho Ši Min, Hoi An i Da Nang. Na svakoj destinaciji se provodi dovoljno vremena da biste verovatno kao i ja poželeli da odmah rezervišete putovanje tamo. Posetili su i selo odakle potiču Sinh i Anh i tamo proslavili Tat.

Toliko je boja, zvukova i života u toj prirodi da ćete svakako proveriti i saznati više informacija o My Son Sanctuary koje nije na listi lokaliteta u turističkim vodičima.

Interesantna je činjenica da je pisac Eirene Donohue ćerka majke Vijetnamke i američkog mornaričkog oficira želela da naglasi u nekim od svojih intervjua da „Skoro da nema američkih filmova smeštena u Vijetnam, a ne o traumi rata. Zaista mi je bilo važno da sada ispričam priču o životu. Onam koji je bio pun radosti i ljubavi i slavlja. Želela sam da promenim razgovor o Vijetnamu, da ga istaknem kao modernu naprednu zemlju čije su priče vredne toga da budu ispričane.”

Koja je razlika između putnika i turiste?

Turista želi da pobegne od života

Putnik želi da iskusi život.

Stereotipi

Da, na žalost, ovde je kao kod većine Netfix filmova u poslednje vreme sve predvidljivo, već viđeno i šablonski. Čini se više nema dileme hoće li neki novi film biti tako šablonski, već je pitanje koliko će toga biti. Sva sreća, ovaj film je vredan utrošenog vremena.

Prvo što upada u oči je to da film prikazuje Vijetnamce kao da postoje samo da bi usrećili zapadnjake tj. turiste kada ih posete. Scenario ide čak toliko daleko da se grupa turista ubaci u selo Sinhove bake na njihovu Tat večeru bez prethodne najave, tako da je finim meštanima ostavljeno da zabavljaju ove strance kao da ništa pametnije nemaju da urade. Ok, ima tu malo vremenskog prostora od polaska autobusa do dolaska da se baka pripremi jer je Anh javila da stižu. Nisam sigurna da bi i najveća porodična harmonija opstala upadom više neočekivanih stranaca. Mada, nekada davno smo i mi ovde znali da ugostimo neplanirane goste kao najrođenije. No, ostaje i sumnja da je skoro nemoguće klasične putnike naterati na promene planova i ruta.

Ona je naravno sva slatka i fina, on je pomalo smotan, baka odmah vidi da tu može biti nečega.

On izlazi iz vode u sjajnom usporenom snimku (kao Ursula Anders u Dr.No) dok ga ona gleda… I toliko je toga za navesti na listi očekivanih i viđenih scena. Svi u selu su nasmejani i slatki, prepuni mudrosti; ulična hrana je primamljiva; umorni zapadnjaci ponovo otkrivaju sebe dok ostavljaju svoje telefone i uživaju u seoskom iskustvu koje je samo slađe saznanjem da je privremeno.

Jedino što malo odstupa i čini prijatno iznenađenje su upečatljive vijetnamske pesme a i osvežavajuće je videti turiste koji nisu prikazani kao uobraženi i nespretni likovi koji ne umeju da se ponašaju kada gledaju znamenitosti ili se rugaju i karikiraju rituale.

Grad ne čine turističke atrakcije sa liste koju treba čekirati

Nekada je putovanje uranjanja u atmosferu.

Hemija

Osnovno što fali ovim rom kom filmovima u poslednje vreme je hemija!

Postoji toliko starih dobrih filmova gde on uopšte nije lep ali ima ono nešto u načinu govora i postupcima da se na momente osećate kao glavna glumica. Ona ne mora uvek biti slatkasta i fina jer nismo ni mi svi isti. Romantična komedija mora da pokaže onaj fluid koji struji između likova. Ovde se hemija gradi od scene na aerodromu, preko fenjera Hoi An koje puštaju da plutaju na reci i možda je utvrđuju dok obilaze utočište My Son. On je prikazan tako da čini Amandu heroinom za koju je lako navijati, prožetu snagom, humorom i ranjivošću. Li zrači duhovitošću i nežnošću, posebno kada pokušava da prikaže Sinhove dublje slojeve. Ali da li je moglo bolje? Moglo je!

Šta je loše u tome da ponekada poželiš da pobegneš od života?

To što ne znaš koliko dugo traje život i zbog čega bi ga trošio na beg.

Umesto toga ga provedi u sticanju novih iskustava.

Moglo je bolje

Ovaj film je imao dosta potencijala. Sve je neka sredina i sigurica. Imamo dosta likova koji su mogli da imaju međusobne interakcije i odvojene priče, a film je sve samo nagovestio i zagrebao po površini. Upoznali smo Sam (Jacqueline Correa), njenu suprugu Dom (Nondumiso Tembe) i njihovu ćerku tinejdžerku Robin (Morgan Dudley) dok oživljavaju svoju porodičnu vezu. Dugogodišnji venčani par po prvi put na medenom mesecu Brian (Glynn Sweet) i Maya (Alexa Povah) stavljaju se nekako na stranu, dok vloger Alex (Andrew Barth Feldman) brzo dolazi do izražaja.

Meni lično su simpatična dva sporedna ženska lika. Prvi je Amandina šefica Mona koja zaslužuje mnogo više vremena pred ekranom i mnogo bolje dijaloge. Njena uloga je nekako osakaćena i pitate se kako je ona šef sa tako ograničenim vokabularom. Druga je Anh, vesela, snalažljiva, komunikativna i interesantna kao lik i o njoj je mogla da se ispriča bar neka priča ili osvetli neki deo karaktera.

i da se vratim na hemiju, strast ljudi… strast! Ako nekome već prorade emocije i leptirići na takvom putovanju, nisam sigurna da bi se ponašao kao kuvana noga tj. Amanda. Ali, to je samo moje mišljenje.

Kada se otvoriš za nove mogućnosti, život može da te iznenadi onim što će ti ponuditi.

Zaključak

Kao film koji bi trebalo da inspiriše gledaoce i svoje protagoniste da odustanu od knjiga i turističkih vodiča, i krenu putevima kojima se ređe ide, kreatori filma nisu poslušali sami sebe.

Danica Manojlović

Oni se ne oslanjaju samo na sigurnost žanrovskih kanona, oni takođe ne veruju da će publika otkriti bilo kakva osnovna osećanja koja se uvek izražavaju kroz dijalog. Iako putovanje sa ovim likovima nije razočaravajuće, i svakako ga predlažem kada poželite da se odmorite od svega, moglo je da se uloži još malo truda i da se ponudi još bolja priča.

Film obavezno pogledajte jer će Vas naterati da se zapitate da li živite život tako da uživate ili samo životarite. Život jeste samo jedan i potrebno je da putujemo što više, upoznajemo druge ljude jer ćemo tako na kraju bolje upoznati i sebe.

Danica Manojlović

Uvek idi napred, nikada nazad.