Alien: Romulus – Najstrašniji povratak u svemir koji niste očekivali!

Sinoć sam neplanirano zavšila dan na premijeri filma Osmi putnik Romul, i naravno, evo i recenzije istog, ali… prvo jedan malo neočekivan komentar!

Naša trenutna stvarnost se neočekivano prikazala kao budućnost ukoliko pristanemo da postanemo nečija rudarska kolonija. Weyland-Yutani, Rio Tinto ili neka treća kompanija koja zbog profita uništava sve oko sebe ali neće vam biti sve jedno kada film počne.

Nastavci i nasleđe

Znamo da filmski nastavci često vode serijale u novim pravcima, dodajući originalne ideje, nove likove, različite pristupe. Drugi nastavci su bukvalno popunjavanje praznine i nekih preostalih pitanja pa služe da popune prostor između filmova i održe ime franšize poznatim ali najbitnije im je da zarade nešto novca. Najnoviji film iz serijala „Alien“, „Alien: Romulus,“ pokazuje da franšiza nije iscrpela sve ideje i sasvim je adekvatna priča.

Ridley Scott je svog Osmog putnika oživeo i prikazao zastrašujuće i gnevno 1979. godine, a kako sam već napomenula, serijal je doneo hitove i promašaje, mnogo straha, puno sluzi, još više kiseline i veliki broj žrtava.

Sigourney Weaver je zahvaljujući filmu postala ikona.

Velika zaostavština i svaki novi film koji dokazuje da je originalni „Alien“ remek-delo, dok nastavci imaju svoje vrline kroz upečatljive vizuale, često dobru režiju, otvorenost prema kosmosu i istovremeno igranje oko večnog pitanja života i smrti.

Mlađi likovi, poznata priča

Film se razlikuje od prethodnih delova serijala jer je fokusiran na mlađe likove. Iako priča nije direktno povezana sa starijim filmovima, nagoveštava se da beznadežni životi ljudi na kolonijama poput Jackson’s Star-a omogućavaju misije poput one na Nostromo.

Porodice uništene zbog curenja gasa i plućnih bolesti. Weyland-Yutani, korporacija iza svih zala u univerzumu pretvorila je ljude u robove zahvaljujući ugovorima koje ne mogu raskinuti. Rain, Andy i ostali mladi protagonisti znaju da će umreti pre nego što zarade ijedan cent za sebe a ne svoje korporativne gospodare. Ta surova realnost ih navodi na očajnički plan da se dokopaju napuštene svemirske stanice Renaissance, i pobegnu na drugu planetu nadajući se boljoj budućnosti. Naravno, stvari ne idu po planu.

Nepretenciozna i osvežavajuća scenografija

Ovo leto je prepuno filmova o herojima, horora sa fenomenalnim efektima i pravim spektaklima koji kao da se utrkuju da pokažu šta se sve može uz pomoć AI i novih urešaja. Dizajn seta ovog filma čini ga vizuelno jednim od najimpresivnijih delova serijala, a praktični efekti su prijatno osveženje. Za razliku od recimo „Prometheus“ ili „Alien: Covenant“, kojima su glavne kritike bile da nisu bili uzbudljivi kao „Alien“ ili „Aliens,“ , „Alien: Romulus“ će vas zadovoljiti jer nema preteranog filozofiranja.

„Alien: Romulus“ me je naterao da poželim da sam kod kuće sa onim moćnim FWD kojim mogu da ubrzam napete scene (znam, nisam normalna), jer sam par puta poskočila u stolici od straha. Dobro je da smo i dalje u svemiru, gde niko ne može da čuje vaš vrisak (sva sreća pa ja nisam vrisnula par puta). Zahvaljujući Alvarezovom talentu i očiglednoj ljubavi prema serijalu, uz dobre stare klasične elemente horora, ovo je neočekivano dobro provedenih 119 minuta!

Povratak na priču

Mala posada od njih 6, siroče Rain (Cailee Spaeny), njen „brat“ android Andy (David Jonsson), njen bivši Tyler (Archie Renaux), njegova sestra Kay (Isabela Merced) i par Bjorn (Spike Fearn) i Navarro (Aileen Wu), beži na napuštenu svemirsku stanicu sa hibernacionim komorama potrebnim za početak novog života. Otkrivaju da je napuštena a njena posada je zbrisana od strane ksenomorfa sa šiljatim repovima, dugim kandžama i glavama u obliku… recimo krastavca.

Pored bežanja kroz sablasne metalne hodnike od ovih čudovišta, moraju da brinu o zalihama goriva, dok svemirska stanica kreće ka asteroidnom pojasu koji će je u roku od nekoliko sati potpuno uništiti. Odbrojavanje vremena kao u nekim trilerima gde bežite od poludelog ubice koji je ovde užasno biće, ograničeno vreme ubrzo postaje još kraće a problemi sve veći.

Misija se menja kada posada stigne na stanicu, i shvate da nisu sami.

Likovi

Kreatori filma su stvorili fenomenalnu atmosferu na Romulu i Remu, dvema polovinama svemirske stanice gde se odvija većina filma i tamo su smestili na prvi pogled smotanu i bezličnu heroinu, simpatičnog androida, zgodnjikavog joj bivšeg dečka i ostale potrošne likove. Možda najsimpatičniji lik je android Andy, koji tokom filma dobija svoja unapređenja i menja se u skladu sa komandama. Andy je kako sam već napisala David Jonsson se istakao u prvim sezonama HBO serije „Industry.“ On definitivno uspeva da probudi naše simpatije sa likom koji je istovremeno čovek i mašina, ponekada simpatičan, a na momente sumnjiv. On i Spaeny kao Rain čine dobar duo.

Isto čudovište i nove informacije

Pročitala sam dosta intervjua koje su ovih dana dali stvaraoci i glumci, i pročitala da sam da je sam Álvarez želeo da osigura da “Alien: Romulus” sadrži elemente koje publika nikada ranije nije videla. „Definitivno postoje neki trenuci u filmu, momenti koje ćete doživeti, a koje nikada niste videli u svom životu, koje nijedan film nije prikazao,“ obećava on. „To su prilično snažni filmski momenti.“

Pokušavam da se setim da li smo se ranije susreli sa informacijama o tome da mali višenogi hvatači lica reaguju na našu toplotu tela i da se mogu prevariti kada se temperatura ujednači sa temperaturom tela. I još je tu nekih novi momenata.

„Zaista je teško to uraditi. Još uvek imam nadu za Holivud, da ćemo izmisliti nove stvari koje nikada ranije nismo videli. Ali kada radite naučnu fantastiku/horor i radite R-rejting naučnu fantastiku u svemiru, onda je budućnost ‘Alien’. Ako nije ‘Alien’, oseća se kao piratska verzija ili kopija. Videli smo mnogo takvih i uvek je to pomalo razočaravajuće. Jednostavno se čini kao da ‘Alien’ ima vlasništvo nad tim univerzumom, nad svemirskom naučnom fantastikom sa R-rejtingom. Možda ćemo se jednog dana umoriti od njih, ali za sada još uvek postoje verzije ovog filma koje želim da vidim, a koje još nisu napravljene.”

Zaključak

Što manje znate o „Alien“ filmovima, to ćete više uživati u onome što može izgledati kao originalni elementi u ovom filmu. Ovo je veliki kompliment kada imamo ovako dugotrajne franšize. „Alien: Romulus“ nije savršen film ali je po mom mišljenju jedan od najboljih nastavaka.

O premijeri filma u Americi

U legendarnom Graumanovom kineskom teatru na Holivudskom bulevaru slavnih održana je svetska premijera predstojećeg bioskopskog naslova “Osmi putnik: Romul”, nastavka kultne filmske priče. Koscenarista i reditelj Fede Alvarez i uvaženi producent Ridli Skot, od koga je sve i počelo kada je prvi film Osmi putnik snimljen davne 1979. godine, prisustvovali su američkoj premijeri filma, a na crvenom tepihu pridružila im se mlada glumačka ekipa među kojima Izabela Mersed, Arči Reno, Spajk Fema i drugi. 

Prošlo je više od 40 godina kada je nastao prvi naslov uspostavljene kultne franšize, a Ridli Skot, nekada u ulozi reditelj, a sada u ulozi producenta filma, iako retko prisutan na crvenom tepihu za The Hollywood Reporter ističe da je bio impresioniran novim horor ostvarenjem koji mu je Alvarez poverio da prvi pogleda i podeli utiske. Ističe da je sačuvana dinamika koja je jako važna za ovakvu vrstu filma, a navodi i da je dobar odabir reditelja, jer svako mora biti kvalifikovan i da se ovakvi filmovi ne daju početnicima.

Podsetimo, poslednji naslov “Osmi putnik: Romul”, deo je franšize o ljudima i vanzemaljcima koja je postavila standarde za naučnofantastični žanr i sada se vraća starim korenima smeštajući radnju filma dvadeset godina nakon prvog dela. 
Nekoliko predhodnih naslova režirala su svetska imena, uključujući Džejmsa Kamerona, Dejvida Finčera, Žan Pjera Ženea, od kojih su prva dva nagrađena zlatnom statuom Oskara, a najnoviji Alvarezov naslov očekuje nas u bioskopima već od četvrtka, 15. avgusta.

Premijera u Beogradu

Beogradska premijera ovog novog hita je održana u okviru IMAX Horor večeri 15. avgusta. MCF je kao i uvek od svega napravio pomalo nesvakidašnji događaj pa smo tako imali napad čudovišta u samoj sali sa sve zvučnim efektima iz filma. Ja iskreno nisam shvatala zvuke i svetla dok sve nije počelo da se dešava ali su se definitivno potrudili da nam približe ono što smo samo malo kasnije videli a velikom platnu.

Pored dobrog filma i pića dobrodošlice, postala sam (samo na kratko) vlasnik fantastičnog postera filma. Isti je već danas kod moje ćerke na zidu a ja sam naučila da sledeći put zamolim organizatore da mi daju dva postera.