Film MESTO ZLOČINA – Recenzija

Ima minimalne spojlere

Kažu da ne treba planirati mnogo unapred jer nas život iznenadi. Ja sam tako isplanirala da odgledam film Napoleon, ali kako on dugo traje a prijateljica nije mogla tako dugo da sedi, izbor je pao na Mesto zločina. Dobri glavni glumci i opis da je u pitanju triler komedija. Dovoljno za početak!

Sigurna sam da ovo nije prvi izbor mnogih, ali mislim da ga treba pogledati, a evo i zbog čega.

Ubistva kao podkast

Kod kuće imam osobu koja obožava krimi podkaste. Šta god da radi, slušalice su u ušima i razrešava se neka misterija. Mislim da nema serijskog ubice ili misterije o kojima nema sve moguće informacije. Ovaj film počinje baš tako što markantni muškarac sluša podkast o ubistvima. Muškarac je Redži (Joe Manganiello). Ulazi u prodavnicu da se požali na lošu šoljicu kafe, da bi mu borbeni vlasnik rekao ode i da ne pada na fore. Redži davi vlasnika, a tragovi otpora i borbe ostaju na podu sa njegovih peta, dok se čovek muči da diše, i sve se pretapa u sliku sa sličnim širokim potezima na platnu. Pomalo nespretan početak filma reditelja Nikola Paonea koji komično karikira i kritikuje svet umetnosti kroz objektiv krimi-trilera.

Priča

Mesto zločina iako bi bilo bolje da su preveli onako kako jeste – Soba za ubijanje, je usredsređen na Patrice (Uma Thurman), nesrećnog trgovca umetničkim delima koji ne može da se više snađe i polako razmišlja o bankrotu. Sve se menja kada dođe u kontakt sa Gordonom (Samuel L. Jackson), koji želi da iskoristi njenu umetničku galeriju kao paravan za pranje novca. Da bi to uradili, odlučuju da stvore undergraund umetnika po imenu „The Bagman“ (već spomenuti Joe Manganiello) koji na kraju postaje avangardna senzacija preko noći.

Turman je ono što se od nje i očekuje. Izgleda i zvuči u svakoj sekundi kao filmska zvezda u blistavoj, smešnoj i oštroj predstavi Patrice. Patrice ima nula zaposlenih i mora se u velikoj meri osloniti na svoju veoma živopisnu stažistkinju Leslie ( Amy Keum) samo da bi preživela dan za danom.

U međuvremenu, zvezda umetnica Grejs (glumi je Umina ćerka, Maya Hawke) ludi zato što Patrce ne prodaje njen rad i ne izaziva nikakav hype na društvenim mrežama, dok njena uspešna suparnica u umetničkoj galeriji Anika (Dree Hemingway) uživa u neuspesima koji sustižu Patrice . Čini se da će morati da zatvori galeriju sve dok neočekivano u galeriju ne uđe prilika u vidu Gordona, vlasnika pekare Neptune Bakery & Deli, koja je paravan za njegov pravi biznis, ubistva. Preko zajedničkog kolege, Gordon je čuo za Patrice i njenu situaciju, i ima predlog koji uključuje pranje novca kupovinom i prodajom užasnih umetničkih dela koje je napravio Gordonov glavni ubica, Redži.

Čista razmena koju je Patrice prvo odbila a zatim, suočena sa propadanjem prihvatila.

Umetnost

Ironija da ubica postaje priznati umetnik je dobra, samo se na momente čini da je moglo još bolje. Naravno, balansiranje trilera i crnog humora nije lako, ali je moguće preneti strahote i opasnosti podzemlja zločina, a istovremeno biti i urnebesan u procesu.

Kažu da je dobar marketing pola prodaje, a ovaj film to pokazuje.

Otkrivamo da se galerija bori za opstanak zato što Patrice veruje u kvalitet i etiku umesto čistog profita. Ona gleda sa previse gađenja na plaćanje recenzija, oslanjanje na plaćeni marketing ili trpljenje mizoginih umetnika. „Kada ostvarite veliku prodaju, imate moć da kontrolišete narativ“, objašnjava ona svojoj stažistkinji. Nasuprot njoj, vidimo suparničke dilere umetninama kako se hvale prodajama trgovcima oružjem, sinu afričkog diktatora i ruskog oligarha. Pošto je prelomila i rešila da menja i svoju etiku, Patrice rešava da to uradi na najbolji mogući način.

Pranje para dok ima umetnika i dela je njoj ok. Naravno, u početku ona ne zna šta je pravi posao Bagman-a. Ona misli da je on verovatno diler droge, mana koju može da previdi ako će joj to spasiti posao, ali ništa tako mračno kao što je plaćeni ubica joj nije ni na kraj pameti.

Često vidimo neke od Redžijevih ruku. Ali često je to isprekidani način na koji su njegove scene ubijanja snimljene, previše je ulepšan, povezujući svoj ton sa unakrsnom montažom koja treba da dovede gledaoce u vezu sa svetom umetnosti. Postoje mišljenja da je moglo surovije, dok je meni ovo bila prava mera.

Stvari dobijaju neočekivani preokret kada užasne slike koje potpisuje „The Bagman“ privlače pažnju bogatih kolekcionara i uticajnog kritičara (Debi Mazar). Čak i dok Redži obavlja svoj svakodnevni posao plaćenog ubice, on je na ivici da postane prilično poznat, što nije idealna situacija za kriminalni svet. Poslednjih nekoliko scena filma proteže satiričnu premisu do tačke preloma, ali do tada smo toliko u priči, zadovoljni dešavanjima, i uživamo u crnom humoru i finom radu cele ekipe.

Neki će reći da je svet kolekcionara umetnina prikazan površno, ali da li je tako? Što više imaš, to više želiš. Granice se lako izgube, a prestiž je veoma jak pokretač.

Zaključak

Iskreno, Mesto zločina ni u kom slučaju nije loše iskustvo, ali na kraju imate osećaj da su vam ponuđeni delovi onoga što bi film mogao da bude ako bi ili odlučio da dalje razvija svoje likove ili samo jedan od njegovih elemenata. Poenta koju govori o umetnosti svakako je dobra međutim, nekima će zasmetati što ljubitelje umetnosti i kriminalce prikazuje kao snobove ili neverovatno naivne. Film ima kreativnu radnju i harizmatičnu glumačku ekipu koja ga nosi. Posvećenost glumačke ekipe pomaže u pronalaženju ključnih scena i ideja. Turman i Džekson imaju svoju prepoznatljivu toplinu dok je Manganijelo dosta hladan i krut, ali mu nekako ova uloga leži. Pametan humor i posvećenost glumačke ekipe nadoknađuju nespretan tempo i na kraju se pitate da li ćemo imati nastavak ove priče.

Mešavina crnog humora i trilera koja nudi 98 minuta neočekivano dobre zabave.

Slike Blitz Film