IZOLACIJA: Srpski horor koji pomera granice

Horor žanr nikada nije bio preterano popularan na našim prostorima, barem kada je reč o domaćoj produkciji. Naša filmska scena tradicionalno se oslanjala na drame, ratne priče i komedije koje iskreno nisam često mogla da svarim. Horori često zanemarivani, verovatno zbog manjka budžeta i suptilnosti koju zahteva. Kada se pojavi nešto poput filma Izolacija, to privuče pažnju jer obećava osveženje i izazov za gledaoce. Reditelj Marko Backović je hrabro rešio da se okuša u ovom žanru, donoseći nam priču koja kombinuje psihološku dramu i horor elemente.

Priča

Izolacija prati Jovana (Miloš Biković), istraživača koji dolazi u udaljeni planinski predeo kako bi proveo vreme u potpunoj samoći. Ovo, međutim, nije običan naučni eksperiment. Kako se dani nižu, Jovan postaje sve uplašeniji zbog misterioznih događaja u šumi, dok usamljenost počinje da razotkriva njegove unutrašnje demone.

Gluma i režija

Miloš Biković je svakako najveća zvezda filma, jer on je po mnogima najveća zvezda domaće kinematografije. Moje mišljenje o tome ko su najolji glumci znate ukoliko čitate blog pa ne bih dalje na tu temu. Dok se neki možda pitaju da li je ulogu dobio zbog talenta ili je nešto drugo u pitanju, možda info da je on i producent filma.

Daleko od toga da Biković nije ovde iznenadio samim tim što je istupio iz svog standardnog tipa uloga lepotana i prihvatio da bude neugledni naučnik. Složena transformacija od smirenog naučnika u paranoičnog zatvorenika u šumi deluje uverljivo u prvoj polovini filma. Kasnije… E tu je već onaj stari mangup kojeg smo već gledali. Milena Predić, koja tumači psihijatra sa kojim Jovan vodi razgovore u zatvoru, ima potencijalno intrigantnu ulogu, ali njene scene deluju isprekidano, nametnuto i ne uvek funkcionalno za razvoj priče. Dijalozi između njih dvoje su pomalo konfuzni. Moglo je tu biti mnogo više za priču ali ovako je sve nekako površno.

Režiser uspešno stvara jezivu atmosferu u prvoj polovini filma. Prikazana priroda, zvuci šume i izolacija donose nemir. Međutim, kada film prelazi u kritiku rijalitija, režija postaje haotičnija, a ton filma neujednačen. Standardna priča o tome kako u želji da se kaže što više izgubimo fokus na onome što je bitno. Tipično za domaće filmove.

Pohvale i kritike

Jedan od jačih elemenata filma svakako je njegova atmosfera u prvoj polovini. Napetost i klaustrofobija koje doživljavamo zajedno sa glavnim junakom drže nas napete prikovane za solicu. Miki Krstović, u ulozi misterioznog gorštaka, ostavlja snažan utisak. Njegov lik je uverljiv i intrigantan, opasan i nepredvidiv.

Kritika rijalitija jeste aktuelna ali je sve nekako previše direktno i bez potrebne suptilnosti.

Napomena o proizvodima

Kao neko ko se profesionalno bavi brendovima i promocijom, nisam mogla da ne primetim kako su pojedini proizvodi i reklame bili ubačeni na silu. Ovo je čest problem u domaćim filmovima, gde ograničeni budžeti zahtevaju kompromise, ali ovde su ti elementi delovali naročito upadljivo i remetili tok priče. Ili je to samo meni tako izgledalo.

I za kraj

Izolacija je film koji svaako zaslužuje pažnju jer pokušava da donese zapostavljen žanr na našim prostorima. Ima odlične trenutke napetosti i dobre atmosfere, ali neujednačena gluma i preterano eksplicitna kritika umanjuju ukupni utisak dok izlazite iz sale. Za one koji vole da vide kako domaća kinematografija eksperimentiše s novim idejama, ovo je svakako vredan pokušaj, iako nije bez svojih mana. Možda sledeći korak u razvoju srpskog horora donese još više hrabrosti i doslednosti u izvođenju.