SRĐAN POPOV – Maštanje o sreći

Obožavam da pišem ali u poslednje vreme mi sve t predstavlja problem. Smatram sebe optimistom i zaljubljenikom u život, a sve više loših stvari oko nas kao da se trudi da me izazove i natera da se promenim. Postoje dešavanja koja nas nateraju da komentarišemo i iznosimo svoja mišljenja, a postoje i ona koja nas ostave bez reči. Znate onu knedlu u grlu i nevericu dok po ko zna koji put čitate reči koje obaveštavaju o odlasku nekih dragih ljudi?

Stojim na stanici i gledam kao i svi Instagram i objave dok mi ne naiđe prevoz. Menart profil i slika Srđana Popova, moj automatski lajk jer mislim da je u pitanju predstavljanje njegovog albuma… Koliko smo svi nekako postali površni u želji da uradimo više stvari odjednom. Nakon lajka počinjem da čitam tekst i shvatam da je u pitanju odlazak ovog divnog čoveka na neko bolje mesto, tamo iza duge, gde svira kontrabas i zvezde sve na nebu gore.

Srđana sam upoznala na promociji grupe Kerber prošle godine. Fin, vaspitan i neverovatne boje glasa. Imala sam tu čast i da budem pozvana na promociju njegovog albuma i tada sam i uradila intervju sa njim za pilot projekat o kulturnim vestima. I dosta je onih koji su za Srđana tada čuli i komentarisali kako ima divnu boju glasa.

Muzičari i glumci nastavljaju da žive kroz svoja dela i zbog toga, poslušajte neke od Srđanovih pesama jer potrebno nam je više tako dobrih ljudi.

Ludilo obaveza, dan koji bi trebalo da traje 36 sati i ono čuveno “Sutra ću”.

Sutra očigledno nije najsigurnija varijanta da se vidite, čujete, družite ili zapevate sa dragim ljudima. Ili uradite intervju o najnovijem albumu.

Srdjan Popov je beogradski pevač, kantautor i multi instrumentalista koji na žalost nije dočekao onaj momenat da većina prepozna njegov talenat i specifičan glas.

Zavoleo je rockabilly još kao tinejdžer, i već sa 15 godina pevao je u svom prvom bendu, uglavnom obrade pesama iz 1950ih godina, uporedo sa formalnim muzičkim obrazovanjem. Kasnije osniva grupu 16 Tons, jednu od klupskih favorita, koja je negovala swing, stari rokenrol i gypsy jazz.

Nakon dužeg perioda života u Severnoj Americi, počinje da se bavi i pisanjem autorskih kompozicija, pri čemu se ne drži strogo određenog muzičkog pravca, ali se mogu prepoznati retro uticaji, pre svega gypsy jazz. Srdjanove autorske pesme odlikuju se akustičnim pop zvukom, minimalističkim aranžmanima i tekstovima poetskog sadržaja sa temama iz svakodnevnog života. Nije se držao određenog muzičkog  pravca.

2021. godine otpočinje saradnju sa izdavačkom kućom Menart, najpre dvostrukim digitalnim singlom koji je posveta delu Darka Kraljića. Pesme, „Devojko mala“ i „Čamac na Tisi“ , Srdjan je propustio kroz njemu omiljeni muzički milje, swing i rockabilly.

Srđan i Menart su predstavili i njegov prvi kompletno autorski album “Crni kabare”, koji odlikuje  akustični pop zvuk, minimalistički aranžmani i tekstovi poetskog sadržaja sa temama iz svakodnevnog života.

“ Uz izvorni rokenrol i swing, gipsy jazz mi je jedan od omiljenih stilova”, govorio je Srđan Popov. ”Album sam radio potpuno spontano, ništa planski i sve pesme sa napisao odjednom, uz muziku i tekst, u jednom dahu. Gipsy jazz sam izabrao nesvesno, jer je po meni zvučao kao najbolja podloga za moje tekstove. Ono što je  meni važno je da bez obzira da li sam stvaram pesme ili ih obrađujem, uvek biram žanrove koje najviše volim i koji mi leže a njima sam pridodao malo akustičnog popa, da bi dobio zvuk kakav sam hteo. Želeo sam da to zvuči približno onome što na primer  rade Vaya Con Dios, pa sam u tom smislu imao sreće  jer sam našao producenta Dragana Petronjića, sa kojim sam se od početka dobro razumeo”, objašnjava Srđan Popov.

Meni je danas rođendan i kao čestitku, poslušajte neku od Srđanovih pesama.