KRATAK REZ – Sandra Braun

indijankadanka
od indijankadanka
5 minuta za čitanje

U mom životu imam periode kada čitam jednu knjigu dnevno ali i periode kada mesecima ne uspem da uzmem knjigu u ruke, sem ako ne brišem prašinu sa police.

Ali obožavam da uđem u Vulkan kada imaju sniženja i pokupujem sve krimiće koje nađem izložene.

Ja iskeno nisam od onih koji vole da čitaju knjige sporo i razmišljaju o svakoj stranici. Ne podvlačim visokoumne rečenice koje se šeruju po FaceBook-u i ne želim da dajem mesečni đžeparac moje ćerke na pametovanje o tome kako da budem uspešnija i srećnija. Sve to je ok u nekim granicama ali ovo je Srbija. Neka prežive ovde mesec dana bez nerviranja i povlačim sve ovde napisano.

KRATAK REZ je prva knjiga koju sam uzela sa gomile onih koje čekaju na red za čitanje. Bila je nedelja i non stop je padala kiša a kablovska i internet su greškom radnika bili presečeni i čekao se ponedeljak da se kvar popravi. Ima li idealnije situacije za knjigu?

Odmah na početku imamo ubistvo glavnog lika, Pola Vilera. Hmmm… Šta ćemo sada? Vraćamo se unazad par meseci da vidimo razlog ubistva? Međutim, ne… Priča ide dalje.

Tu je Džuli Retlidž, njegova ljubavnica koja je preživela ubistvo. Nedefinisana od starta. Onaj lik koji izgleda razumno i pošteno a onda vas iznenadi nekom izjavom ili gestom.

Krejton Viler, lepi naslednik me je od samog starta knjige užasno nervirao. Znate onaj tip ljudi koji je toliko pun sebe da misli da mu je sve dozvoljeno i oprošteno.

Tu su Krejtonovi roditelji koji odmah unajmljuju najboljeg advokata, čisto da im se nađe za slučaj da budući naslednik bude sumnjiv.

Derek Mičel je glavni baja i advokat koji postaje glavni lik cele priče. Onaj tip advokata koje mrzite u serijama na Fox Crime jer brane loše momke za velike iznose. I naravno, puni su sebe i svojih uspeha.

Osnova priče je opsednutost Krejtona Vilera filmovima i njegovo ponašanje zasnovano na oživljavanju scena i razgovoru na osnovu replika. Prava šetajuća enciklopedija filmova. To može biti interesantno dok ne shvatite da postaje opasno. U poslednje vreme je postalo „in“ pljuvati po gejmingu i govoriti kako deca gube vezu sa realnošću ali ako ćemo iskreno, oduvek je tako bilo sa filmovima. Granica između dozvoljenog i zabranjenog nestaje a ljudsci život postaje bitan samo kao oruđe kojim se dolazi do cilja.

„Pol je mrtav.“ Krajtonu srce poskoči. Osmeh mu nestade s lica. „Šta?” Dag se nakašlja. „Stric ti je ubijen hicem iz pištolja u Hotelu ‘Moltri’, prenekih sat vremena.” Krajton je nastavio da pilji u njega, a onda konačno ispustio vazduh izpluća. „Pa, po proročkim rečima Foresta Gampa, u stvari, njegove majke: ‘Život je poput bombonjere. Nikad ne znaš šta će ti se zalomiti.’”

Ceo ovaj roman je montaža scena iz raznih poznatih filmova. I taman kada pomislite da znate šta će se desiti, autor knjige menja film i shvatate da jedva čekate da okrenete sledeću stranicu.

Likovi se menjaju od početka do kraja priče i pojedine polako počinjete ne samo da razumete već i da simpatišete. Realno, svi smo mi donekle definisani i situacijama u kojima smo se nalazili u određenim periodima naših života. Tako je i sa Derekom i Džuli. Dereka sam zamislila iz meni nepoznatog razloga kao Kianu Reevesa u eventualnoj ekranizaciji ove priče. Sa Džuli je već bilo više izbora ali mi je Charlize Therone najbolji.

A knjiga i priča? Za mene iznenađenje!

U 99% slučajeva znam kraj svake knjige ili filma i serije. Moju ćerku nerviram jer joj uništim gledanje pojedinih serija ali šta da radim kada imam dobru intuiciju. Ili da možda i ja počnem da pišem knjige?

Šalu na stranu, ova knjiga me je prijatno iznenadila pričom, obrtima i smislenim objašnjenjima. Pojedine scene su bile vrlo napete i definitivno bi bile savršene u nekom filmu.

I dok sam očekivala scenu koja donosi sve odgovore i spas devojci koja je na kraju svega trebalo da postane žrtva poremećenog ubice, našla sam se u totalno neočekivanoj sceni u kojoj sporedni lik koga možda neko nije ni primetio, postaje rešenje cele priče.

Kada sam zaklopila korice rešila sam da ovo ostane knjiga koju ću čuvati na polici. A verujte mi, ja sam neko ko voli da poklanja knjige koje je pročitao.

Perfektno napisana knjiga koja se čita u jednom danu!

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.