Recenzija: Žene koje kupuju cveće

Postoje knjige koje kupite da biste ih nekada u budućnosti čitali, knjige koje pozajmljujete ili kupujete za čitanje na odmoru, knjige koje želite da imate u svojoj biblioteci ali ima i onih knjiga koje neplanirano završe u vašim rukama. Kod mene je to slučaj sa Žene koje kupuju cveće autorke po imenu  Vanessa Montfort.

Neplanirano čitanje

Neplanirano, par dana duže ostajanja u mom omiljenom Herceg Novom i pročitane knjige koje sam ponela. Sva sreća, moja Sandra je imala kod sebe ovu knjigu koju je dobila na poklon, i to kao preporuku za čitanje pod obavezno.

Kažu da nam svaka knjiga dođe u život da je pročitamo onda kada je za nju pravo vreme. Nisam o tome ranije razmišljala ali sam uz ovu knjigu shvatila da je to istina. Nekako je svaka stranica imala nešto u tekstu što je moglo da se odnosi na ono što mi se trenutno dešava u životu. Nisam ni neko ko provodi odmor podvlačenjem delova knjige, prepisivanjem citata i preteranim razmišljanjima, naročito ne na odmoru. Ali… za sve ima prvi put pa su delovi teksta završili na mom Instagram nalogu kao Story.

Na telefonu mi je zasvetlela reč “Mama”. Eto je, uhvaćena u ekranu, kao žrtva prizivanja. Uvek pokušavajući da našim životima popuni nezadovoljstvo svojim životom koje je dolazilo odnekud drugde. Jer nije tačno da je majčinska ljubav uvek bezuslovna ili nekoristoljubiva. To je veliko opšte mesto.

Njen način da voli je gušio.

A da bih je i dalje volela, morala sam da je prihvatim.

Da je razumem.

I, pre svega, da ne dozvolim da zatruje moj život, ili moje životne odluke, što mu dođe na isto. Niko nas ne podučava da volimo bezuslovno, kao što je govorio From.

Citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

O autorki

No, red je da krenem od početka, i to od autorke knjige. Na sajtu Lagune se može pročitati da je Vanesa Monfort (1975) španska spisateljica i dramaturškinja. Rođena je u Barseloni, a detinjstvo je provela u Madridu. Književnu karijeru započela je tokom studija. Nagrađena je nagradom Ateneo Joven de Sevilla de Novela za prvenac (El ingrediente secreto, 2006), kao i za svoj drugi roman Mitología de Nueva York (2010). Žene koje kupuju cveće (Mujeres que compran flores, 2016) njen je četvrti roman.

Na nekim drugim sajtovima sam saznala i da se Vanesa Montfor smatra jednim od najistaknutijih glasova u savremenoj španskoj književnosti. Diplomirala je informacione nauke i objavila nekoliko romana koji istražuju različite žanrove, od trilera do drame iz perioda. Njeni radovi su objavljeni u antologijama i knjigama o kritičkim studijama u Evropi, Sjedinjenim Državama, Latinskoj Americi i Aziji, a dobila je i međunarodno priznanje od Reda otkrivača Univerziteta St. John’s u Njujorku. Bestseler Mujeres kue compran flores je preveden na 12 različitih jezika i preštampan je 21 put samo u Španiji. Ova knjiga je doživela uspeh u Nemačkoj, Italiji, Argentini i Čileu i adaptirana je u predstavu. La mujer sin nombre, njen najnoviji roman, preveden je na italijanski i hrvatski jezik i ponovo se bavi centralnim likom njene drame: Firmado Léjarraga, koji je bio finalista Max nagrada za najboljeg dramskog pisca. Monfor je osvojila nagradu Ateneo Joven de Sevilla Award, Ateneo de Sevilla Award i nagradu Ciudad de Zaragoza Award za najbolji istorijski roman godine. Intenzivno se bavi držanjem radionica za pisce u Španiji i pirom sveta. Deo je umjetničkog kolektiva Deca Mary Shelley koji se bavi odavanjem počasti feminističkoj pionirki Mary Wollstonecraft, a osnovala je i producentsku kuću.

Ona ne.

Mama je neprestano tražila. Za početak, uvek je prenosila vlastitu nesigurnost na mene. Odmalena: pazi šta jedeš; pazi da te neko ne iskoristi; pazi da ne postaneš raskalašna, nemoralna. Sve da bi se opet potvrdila i kontrolisala očev i moj život.

Kao što je govorila Olivija, u pitanju je umeće ljubavi. Još jednom From “Ko ne ume da voli sebe, ne ume da voli uopšte”.

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Osnovno

U malom, usredsređenom umetničkom delu grada, ima pet žena koje kupuju cveće. U početku niko to ne radi za sebe. Jedna ih kupuje za svoju tajnu ljubav, druga za svoju kancelariju, treća da ih ofarba, a četvrta za svoje klijente, dok poslednja to čini za mrtvu osobu. Poslednja je lik koji priča priču. To je priča o ženi, koja je nedavno izgubila muža i dobila kratkotrajni posao u cvećari kod tajanstvene Olivije. Tamo postaje prijatelj sa nekoliko drugih žena, koje su sve drugačije i sa svojim pričama.

Kasandra više voli svoj posao od svega ostalog u svom životu, uključujući i ljubav.

Aurora je slikarka koju je partner zlostavljao i ponižavao, uverena da je njena ljubav prema njemu autentičnija što više pati.

Viktorija živi za porodicu, ali iz tog razloga sanja da se oslobodi.

Sve žene u romanu traže sreću, na svoj način, a njihove priče se prepliću. I sve su negde oko pedesete, onaj period kada se prispitujemo ko smo i šta smo postigle, svodimo račune i pitamo se da li je moglo drugačija.

Neko bi rekao, malo promenjeni Seks i grad na latino način. Da li su u pravu?

Jer svemu ističe rok, kao što mi je rekla Olivija, i dobrom i lošem. Ljubavi i patnji.

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Žene

Marina: Marina je glavni lik (pored Olivije koja je vlasnica cvećare). Ona je jedna od onih žena koje svako od nas poznaje. Ona je uvek zavisila od svog partnera a on je usmeravao njen život. To su one žene koje ništa ne mogu same i uvek sve moraju da provere sa svojom jačom polovinom. Naravno, to ima svoj uzrok koji otkrivamo čitanjem. Njen cvet je odmah na startu otkrivamo ljubičica, koja simbolizuje skromnost, sramežljivost i brižnost, smernost ali i samouverenost. Ovo poslednje je nešto na čemu mora da radi i da zasluži. Možda bi mogla biti Šarlot.

Ne živeti, ili samo misliti da se živi nije život.

Treba voleti. I to voleti na pravi način. Strasno. pa makar tome došao kraj.

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Kasandra: Ona je ovde Samanta. Znate one superžene koje idu iz veze u vezu bez potrebe da se vežu. Ili se plaše vezivanja iza maske neustrašivosti. Ona je osoba koja ne želi da zavisi od bilo koga. Profesija, prijatelji i poslovni uspeh su joj bitniji od privatnog života. Njen cvet je plava orhideja, simbol opuštenosti koja joj nedostaje.

Gala: I ona bi mogla biti neka verzija Samante jer žena ipak u romanu ima više nego u seriji. Ona je lepa i zgodna i toga je svesna. Veruje da žene danas imaju sva prava na ovom svetu i to prenosi na svoje… veze. Ako se to može nazvati vezama. Po njoj je jedini greh starenje i toga se plaši. Spremna je da učini sve kako bi izgledala lepa i mlada.

Aurora: Ovo je ona vrsta žene koja uvak mora da pati. Znate one osobe koje u svemu vide neki razlog da kukaju kako im je život težak, kako ih svi koriste i kako se zbog nekoga žrtvuju? Ona nije sigurna šta je ljubav i brka je sa žrtvovanjem i time koliko pati. Po njoj, što je više boli, to je ljubav realnija. Njen cvet je neven, cvet bola, simbol okrutnosti za onog ko se ne usudi da se brani.

Oduvek mi se sviđaju ljudi s ožiljcima, poput stabala. Štaviše, nemam poverenja u ljude koji nakon četrdesete nemaju nijedan ožiljak

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Viktorija:  Ona je ona žena koja sve nekako naizgled radi po pravilima i očekivanjima. Ona može sve, od posla do kuće. Ona je najbolja majka, najbolja radnica, najbolja ćerka, žena… Ona može sve ali je u duši ipak nekako neispunjena. Njen cvet je cvet dunje, cvet iskušenja da raščisti sa svime i oslobodi se svega. Ja bih rekla, da se oslobodi i bude ono što jeste a ne ono što norme nalažu.

Da, pomislila sam, život je neodložan zadatak, naravno da jeste. I treba živeti neprestano u potrazi za onim ili onima koji nas usrećuju. To od sada mora biti moj cilj: da se čvrsto uhvatim za sreću i da je ženjem. Da mi taj ambar služi da pogledam u oči zloj kobi, ako se pojavi.

cizaz iz knjige Žene koje kupu cveće

Priča

Prodavnica cveća specifičnog izgleda, još specifičnije vlasnice i Marinin dolazak u istu, sa sve dogovorom za posao. Na početku sam pomislila da je ovo samo jedan feministički roman koji će govoriti o ženama, o tome kako treba da se bore za sebe i menjaju sve oko sebe. Priča jeste o ženama ali nije feministička, već je tu utkano mnogo ljudskosti i emocija.

Marina se doseljava u Književnu četvrt Madrida bežeći od uspomena. Sve oko nje su sećanja i pitanja o vlastitom životu nakon muževljeve smrti. Provela je ceo život do tada u njegovoj senci i sada mora da nauči da živi sama. Život je teško menjati iako znamo da moramo, a što smo stariji, sve je teže. Kupuje cveće kod Olivije i bez razmišljanja pristaje da bude njena pomoćnica, iako nema pojma o cveću. Taj posao je dovodi u kontakt sa različitim ženama i za samo tri meseca ona će naučiti da se suoči sa svojim problemima… Sve one će naučiti da se suoče sa poslovnim, porodičnim, ljubavnim problemima i posvete se traganju za samom sobom i onim što se žele od života.

I počinjala sam da mrzim strah. Strah i njegove posledice. Da se radujem.

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Olivija, vlasnica cvećare koja je centar njihovog okupljanja ima specifične poglede na svet i ume da posmatra. Ona ume da komentariše ali i da pomogne, dok se sve do kraja romana pitamo šta je njen pokretač, jer namo da je u pozadini neka lična nesreća.

Kako je svaka od ovih žena specifična na svoj način, shvatamo da sve te raznovrsnosti imaju zajednički uzrok i rešenje. Ljubav kroz patnju, izgubljene strasti, strah od vezivanja i predavanja, strah od sreće… Svaka od ovih žena se nosi sa sopstvenom pričom, strahom, podsvesnom ili svesnom željom da nešto promene.

Detinjstvo i vaspitanje

Nije spojler, ali kako sve više shvatam poslednjih godinu dana u razgovoru sa mojom Bojanom Pritić, većina sindroma koje imamo potiče od vaspitanja koje smo stekli u detinjstvu. Nisam ni bila svesna toga koliko je skoro svaka trauma nasledstvo naših roditelja. Možda negde ima žena koje nemaju traume i zadovoljne su svojim životom, ali ih ja iskreno ne poznajem. Čak i one koje pričaju o tome kako su i koliko srećne, i stalno pišu o predivnom životu i ljubavi, znam da imaju neki problem. Možda su njihovi još veći jer o njima ne govore dok sam ja što više čačkam po prošlosti, sve više svesna uzroka i kako neke stvari da promenim.

Kada sam bila zaljubljena u oca svog deteta, bila sam svesna svih njegovih vrlina, a još više mana, i govorila sam da ni jedna ljubav nije večna ali je bitno biti čovek. Iako sam tu imala pogrešnu procenu, znam da sam bila realna jer iskreno, večna sreća ne postoji, bajke su samo u knjigama. Pre ili kasnije dođe neki oblak i zakloni sunce, a na nama je da se ne obmanjujemo. Treba uvek biti najbolja verzija sebe ali prihvatiti i sve one nedostatke koje imamo, i naučiti da prvo zadovoljimo sebe kako bismo bile dobre i drugima.

Mi smo ti koji pišemo pravila i baš to što smo svi različiti daje nam za pravo da budemo drugačiji, želimo različite stvari i postavljamo svoja pravila. Neće svaka žena biti idealna supruga, bezgrešna majka, savršen radnik, strastvena ljubavnica ili uvek brižna prijateljica. Ali… svaka se može potruditi da bude najbolja verzija sebe za sebe, a onda pomogne i ostalima.

Pesimista se žali na vetar. Optimista čeka da se to promeni. Realista podešava sveće. I to je ono što ću učiniti. Podesite sveće. To je razlika između nastavka života ili utapanja.

Koja si ti žena?

Ovde nije potrebno popunjavati upitnike kako biste shvatili na koju od junakinja najviše ličite jer možda u vama ima po malo od svake.

Svaki period života nam donosi nove ljude, situacije a mi se usavršavamo i menjamo. Nisam ni u jednoj vezi bila Marina ali bi neki moji prijatelji rekli sa sam trebala malo da se pravim glupa i pustim muškarce da budu muškarci. Imala sam periode kada mi je posao bio na prvom mestu ali sada učim kako da ga uskladim sa bitnim stvarima u svom životu, pa bilo to i čitanje knjige.

Kada sam postala majka od mene se očekivalo da bez problema budem samohrana majka koja radi i muči se oko deteta. Da, namerno sam napisala muči pošto se to od meni najbližih očekivalo, jer kako uživati u bilo čemu ako imaš dete i ostaviš je uveče sa bakom, pa čak i zbog poslovne večere?

Neke žene znaju kako da se nose sa borama i starenjem, ali ja to baš ne umem. Ono što umem je da se trudim da budem najbolja verzija sebe i pokušam da to starenje usporim. I ne mislim da je to za osudu jer smo svi različiti pa kako ja ne kritikujem one koji ništa ne rade na svom licu, ne prihvatam kritike jer sama drugačija od njih.

Na kraju priče ćete shvatiti da možete biti bilo koja od ovih junakinja, stvar je u tome da budete zadovoljne sobom i svojim izborima.

Ne uče nas da je ponekada jedini poraz inercija da pustimo da se sve odvija dalje.

Citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Govor cveća

Kao mala sam naučila da bele ruže znače nevinost, da je žuto cveće ljubomora a crvene ruže izraz ljubavi. Posle ove knjige znam da postoji čitav jedan svet emocija govorom cveća. Postoji cvet za svaku tajnu ili javnu poruku. Uvek sam volela cveće ali sada imam želju da neke svoje emocije pretočim u ove predivne biljke koje ću držati u svojoj spavaćoj sobi ili na svom radnom stolu.

Kada sledećeg puta budete kupovali nekome cveće, potrudite se da saznate šta koji znači. Florografija je umetnost kojoj nismo posvetili divoljno pažnje.

Na sajtu Floriography sam pronašla ovu sliku sveća po mesecu rođenja za početak, a o specifičnim značenjima u nekom drugom tekstu.

Madrid

Dok sam pokušavala da saznam više o autorki knjige, saznala sam da su četvrt prikazana u romanu, kao i sama cvećara stvarni i da ih možete videti u Madridu. Hotel Ric, ulica Uertas, Trg anđela, Trg Svete Ane, Prado muzej, Trg parlamenta sa Neptunom u pozadini, Retiro park… Kao da ste stvarno u Madridu. Cvećara je stvarno smeštena pored Crkve Svetog Sebastijana i kao i u romanu privlači pažnju svojim drvetom masline, vrtom oko masline i fenomenalnim lampionima sa sve kamenom fontanom u unutrašnjosti cvećare. Mislim da mi je posle knjige Madrid na spisku mesta koje ću posetiti, sa sve cvećarom!

Žao mi je što nisam bila spontanija i ludo srećna svaki put kada sam imala priliku za to. da sam na tvom mestu, uživala bih u radosti što sam pronašla ljubav sad kada je imaš. Bez ograničenja.

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Šta fali ovom romanu?

Kao što su naše junakinje različite, tako će svako od nas imati različitu kritiku na napisano. Nekome će faliti više opisa ljubavnih odnosa junakinja a nekome će smetati previše opisa Marininog samostalnog jedrenja. Nije mi baš legao taj deo sa jedrenjem ali sam razumela ono što je bila namera autorke. Lične borbe u nama simbolizovane onim što se dešava oko nas. Mislim da je i priča sa Olivijom mogla da bude šira i detaljnija, a možda je namerno ostavljena za neku sledeću knjigu.

Kada se korice zatvore ostaje bezbroj rečenica koje ću zapamtiti jer ih mogu primeniti na svoj život. Ostaće neki osećaj da nije kasno za promene i da sve nas negde čeka neka sreća, možda drugačija od one koju želimo, ili mislimo da želimo, ali sreća da postignemo ono što sanjamo ako se potrudimo i prestanemo da slušamo one glasove u nama koji nas ubeđuju da je nemoguće.

Kad si zadnji put učinila nešto prvi put?

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

A sve one pametne rečenice i citati koje će mnogi zapamtiti i prepisati, pa nekome to može zasmetati. Kažu da previše citata umanjuje vrednost umetničkog dela ali ja mislim da delo vrednujemo po emocijama koje izaziva i sećanjima i osećanjima koje ostavi.

Rezime

Ovo je knjiga koju treba pročitati i zadržati.

Pisana je lepo, jednostavno i pitko. Ova knjiga ne šokira već Vas tera na razmišljanje. Verovatno je da će kao i ova koju sam vratila Sandri i vaša biti puna savijenih uglova, ili podvučenih citata (što ja ne volim da radim). U ovoj knjizi ćete u svakom liku prepoznati deo sebe ili svojih prijateljica. Shvatićete da sve što nam se dešavalo u detinjstvu ostavlja neki trag u nama, na način na koji razmišljamo i kako se ponašamo. Ako postanemo svesni uzroka, znaćemo kako da se izborimo sa posledicama jer svako od nas zaslužuje sreću, ne malu nego najveću moguću za koju se treba boriti.

Ukoliko rešite da ovoj knjizi date prilku ovoga leta, imate je na sajtu Lagune.

Kad bi trebalo da odabereš samo jedan cvet od svih, koji bi to bio?

citat iz knjige Žene koje kupuju cveće

Izvor slika vanessamontfort.com, Laguna.rs, Canva i lična arhiva