PZE23: Ja sam izabrala svog borca

Još jedna godina izbora za Evroviziju i naravno ista drama kao i svake godine. Očekivano ali me opet svaki put iznenadi tolika količina mržnje i vikabular onih koji komentarišu po društvenim mrežama pobednika. Mislim da je svake godine sve gore i gore i da ta količina mržnje samo raste, bez obzira ko je pobednik.

Ove godine sam rešila da ne slušam pesme pre polufinala ali sam pogledom na spisak učesnika shvatila da nemam pojma ko je najveća većina njih. Mislila sam, a i dalje mislim da bi naši muzičari trebalo da krenu da rade na pesmama čim se završi veliko finale PE u maju mesecu, kada se vidi u kom pravcu idu trenovi (ukoliko to neko i prati). Spisak i komentari onih koji su slušali pesme su izgledali kao da su sve pesme napravljene u periodu od momenta kada je konkurs objavljen pa do roka za predaju, a i kao da ih nije bilo dovoljno pa su neki autori bili zamoljeni da učestvuju. Ne tvrdim već je meni tako izgledalo.

Tu i tamo poneki tekst i hajpovi oko pojedinih izvođača. Na to sam odavno prestala da reagujem jer kod nas to mogu samo oni iza kojih stoji neka veća produkcija ili određene grupe. Ono što mi je tada, a još više sada smeta je potenciranje pripadanja određenoj grupi kao uslov da se odnese pobeda. Pesma ne treba da se ocenjuje po tome koliko je ko gej, da li je romske nacionalnosti i da li je bio zlostavljan. Osobu koja je to prošla i prolazi mogu da cenim (što i radim) ali to nije merilo vrednosti nečijeg nastupa i kvaliteta pesme.

Užasno me je iznervirao komentar velike zvezde koja mumla o tome ko je trebalo da pobedi, zbog čega i kakav nam je pobednik. Jadno i bedno ako znamo da je fiks ideja dotične da ide na PE ili ES (kako ko voli da ovo takmičenje naziva). Nemojmo se lagati, kada bi dotična nekim slučajem bila izabrana osula bi drvlje i kamenje i prosula priču o tome kako predstavlja Srbiju pa svi treba da je podržimo. Ne radi drugima ono što ne želiš da oni rade tebi i budi osoba koja se predstavljaš da jesi a ne manipulator koji brine zbog toga što je njegov izbor pokraden. Da su Zejna ili Džipsi pobedili, sigurna sam da bi se branila prava Luke ili Filipa kao pripadnika LGBT populacije. Ako se prestavljaš kao veliki umetnik ona to stvarno i budi i daj podršku onome ko je izabran.

A kako je sve počelo?

Prvo finalno veče me je razočaralo zbog lošeg zvuka. Odlična scena, čini mi se nikada bolja, i užasno loš zvuk. Svaki učesnik je imao neku vokalnu grešku a prejaka muzika je pojela izvođenje. Želela sam da mi se mala Nađa dopadne jer sam pročitala dosta komentara Kristine Kovač na Linkedinu i društvenim mrežama. Ipak, iako je glas predivan pesma mi je nekako bila bleda. Moja ćerka je okarakterisala kao ubrzani romantični film. Ne želim da zalazim u ocene žirija ali defintivno bode oči broj bodova i ocene u odnosu na druge takmičare.

Te prve finalne večeri sam se šalila i komentarisala kako ima dosta nastupa inspirisanih video igrama. Ono što nije šala je broj pesama koje su u sebi nosile poznate ritmove ili reči koje jako podsećaju ne na neke stare hitove već i pesme koje smo slušali prošle godine.

Angellina kao veliko razočarenje posle još jednog neopravdanog hajpa. Nastup inspirisan igrom Mortal Kombat totalno u neskladu sa pesmom.

Još jedan nastup koji me je asocirao na video igru, ovoga puta Valhalla je Princ i po mnogima najbolja pesma ovogodišnjeg takmičenja. Definitivno interesantan učesnik sa pesmom kojoj je ipak falilo ono nešto, bar meni. Da je pobedio, sigurno ne bih kritikovala već podržala.

Učesnik čiji sam nastup pokazuje da je gejmer je Luke Black. Meni lično favorit od te prve finalne večeri zbog specifičnog nastupa, pesme i teksta. I verujte mi da sam znala da će krenuti kritika ako dečko pobedi i totalno pogrešno tumačenje pesme.

Neki stariji izvođači su me razočarali nastupom, odabirom pesme ali i komentarima nakon lošeg plasmana. Ako imaš već iskustvo i godine onda ostani dostojan tj. dostojna do kraja pa budi spremna da ne prođeš u finale jer je to deo cele priče. Ne želim da zalazim u to da li se osoba po potrebi izjašnjava kao jedna ili druga nacionalnost ali vređanje publike da nema pojma ili da ima loš ukus je dokaz lošeg karaktera. Godine iskustva ne garantuju i poznavanje svega a još menje daju automatski legitimitet da možeš sve da komentarišeš kao najpametnija. Ovo najpametnija me odmah asocira i na Anu Stanić koja je bila u žiriju te večeri a čije su ocene objavljene kasnije. Kakav nesklad između onoga što priča i propagira sa onim što je napisano u vidu ocena. Da li je Ani radila sujeta ili je u pitanju kolegijalna podrška nije bitno, bitno je to da sam pomislila da ona priča jedno a odlučuje drugo. I stvarno mislim da bi žiri trebalo javno da daje svoje glasove i na polufinalu.

Drugo finalno veče nisam gledala jer sam pomislila da bi bilo gubljenje vremena. Ono što sam videla na raznim portalima dan posle me je ubedilo da sam bila u pravu.

Da li ste primetili koliko Hurricane – Zumi zimi zami liči na prošlogodišnji Origami? Većinu pesama ne mogu da kometarišem jer ih nisam ni čula ukoliko nisu prošle u finale.

A finale?

Neuporedivo bolji zvuk!

Sve pesme su nekako izgledale i zvučale bolje, samo mnoge nisu automatski postale bolje. Čudan miks opere i narodnjaka je mogao da prođe da neko nije došao na ideju da ubaci rok i onda je nastala opšta papazjanija koja je smućkana za Grand glasače. I prošle godine je Lukas planirao isto pa nije prošlo. Možda da ipak Grand forma ostane za Grand, dovoljno je!

Momak koji je otvorio takmičenje, Stefan Shy je definitivno bio stidljiv i svakako je imao opravdanu tremu. Pesma odlična i nema tu mnogo komentara sem pitanje.. Ko beše bubnjar koji je svirao iza njega jer mi faca izgleda neverovatno poznata?

Svi su hvalili Džipsija i definitivno je da ima odličan glas. Meni je nastup bio dobar ali mislim nedovoljno dobar za Evroviziju, ali to je moje mišljenje.

Da nisam već odabrala svog borca, Filip Baloš bi dobio moj SMS. Možda malo samo čudna koreografija sa mahanjem iznad glave i to je jedino što bih promenila. Ritam, glas, nastup.. sve je bilo tu.

Već je u tekstu spomenuta Zejna i komentari kako je Rumba trebalo da se izabere. Hajde sada realno, refren koji je nešto hiljade i hiljade puta reciklirano i igrači koji ne igraju rumbu. Devojka koja se jedva mrda na sceni i samo povremeno pusti odličan glas. Za one koji će odmah reći kako ni Luke nema glas, poenta kritika je da je nju trebalo poslati zbog fenomenalnog glasa. Žao mi je, ali ovo je takmičenje za pesmu a ne dobar glas.

Neću polemisati o tome da li je Luke pravi izbor ili ne, tu se nikada nismo slagali, čak ni kada su u pitanju Marija, Konstrakta ili Željko Joksimović. Ono o čemu bih mogla i želela da polemišem je gnev, bes i mržnja koji postaju neizdrživi. Lobiranja je bilo uvek ali ovoliko mržnje u svima, teško.

Twitter gori rekli bi neki novinari sa komentarima o pobedniku. Ja sam glupa vaga i uvek imam tu neku potrebu da ispravljam nepravde i laži pa sam sa nekima ušla i u diskusiju.

Onaj jutarnji program u koji, čini se, goste dovode na tretmane psihičkog lečenja po principu, umislio sam da sam najpametniji i pričaću na nacionalnoj frekvenciji, izvlači poređenje sa satanom, verom i neverom u Boga, suicidom i mržnjom. Tako je to kada neko misli da je najpametniji pa ni sekundu ne razmisli o tome da možda postoji još neko objašnjenje teksta. Svako vidi ono što želi a loši ljudi samo loše stvari.

Meni lično je sam nastup i pesma priča o jednom generaciji koja se na svoj način bori sa svim ovim glupostima koje se oko nas dešavaju. Mi nekada muzikom, neki demonstracijama a oni igranjem video igara i spavanjem. Hajde iskreno, koliko Vas je danima spavalo dok smo bili u lock down-u? Koliko Vas se bori protiv svojih depresija spavanjem i onim mnogo sam umorna? Ako i gledamo simboliku, na kraju se lik i izbori za svoj život tako što izlazi iz zamišljenog sveta i diskonektuje se od svega. Game over! Da, ali po meni ne biranjem smrti već života.

Na Instagramu sam objavila snimak SMS poruke sa brojem za koji sam glasala i to je nekima bilo dovoljno da krenu da mi objašnjavaju kako je pesma treš i kako nemam ukusa. Od kada smo to počeli da delimo diplome za ukus i šta je to što nekome daje za pravo da smatra da je njegovo mišljenje bolje od nekog drugog? Mogu sa nekim da se ne slažem ali to mi ne daje za pravo da držim predavanje nekome ko to od mene nije ni tražio.

Pesma je pobedila i tu bi trebalo da prestanu sve dalje nesuglasice i počne podrška onome ko će nas predstavljati. Mene je sramota što on predstavlja mene pišu neki, a iskreno, mene je sramota što smo svake godine sve više podeljeni, i ostrašćeni. Ne možeš da pomogneš, ok… nemoj odmagati. Na 10 stranih komentara ispod videa na Youtube zvaničnom Eurosong kanalu, postoji par domaćih sa objašnjenjima o tome ko je trebalo a pobedi, ko je najgori, ko je gej, ko je glup i slično. Mene je jednostavno sramota tih osoba koje nemaju svoj život i mrze sve oko sebe. Šta je mogao jedan mladić tako strašno da uradi da neko dozvoli sebi da tako komentariše, ne samo njega već i one koji su za njega glasali?

Dokle će kod nas sve biti pitanje života i smrti, od politike do pesme?

Mislim da postajemo zreli za jedno kolektivno psiho lečenje. Ljudi, nije ništa strašno povremeno otići kod psihologa, a čini se da je to kod nas sramota. I baš zbog toga imamo toliko ubijenih žena od početka godine, porodičnog nasilja, tuča i prebijanja ljudi koji se međusobno nikada pre nisu ni upoznali… Reality programi, novinari koji tvrde da njihova laž lepo zvuči i nastupi u Skupštini su doneli jedan obrazac ponašanja po kome postoji samo jedna istina, i to onoga ko smatra a je više u pravu. Što si glasniji ispada da si više u pravu. Što si bezobrazniji i ne poštuješ sagovornika, ti si bolji borac i mnogo je onih koji se time hvale. Kultura, dijalog i poštovanje različitosti je nešto što je kod nas skoro pa izumrlo.

Tvrdim da smo napravili veliku grešku sa onim Pametniji popušta i ćutanjima kada su ovakve stvari počele da se dešavaju. Da je svako od nas rekao svoje mišljenje, prekinuo osobu koja se bahatila ili izabrao ne blok nego diskusiju na društvenim mrešama, sve bi bilo drugačije. Na Twitter nalogu imam princip koji poštujem, a to je da ne psujem i da se ne obraćam ljudima koje ne poznajem sa TI. Da li da vam kažem da su me mnogi blokirali samo zato što sam imala drugačije mišljenje i tražila objašnjenje za neke stavove. Na psovke ja ne reagujem psovkom i to je kako vidim veliki problem. Naš narod je zaboravio kako da diskutuje. Naš narod je zaboravio kako da poštuje one koji su drugačiji. E to je ono što je užasno i što se u ovom slučaju sa PEZ23 vidi.

Komentari na pesmu su širom sveta pozitivni a broj reakcija sve veći. 90k pregleda za 13 sati i preko 1700 komentara sa dvadesetim mestom u trendingu i nama to nije dovoljno a budemo ponosni. Red je da prestanemo da lečimo svoje komplekse na drugima i da pokažemo da smo sposobni da budemo drugačiji.

Luka pripada mlađoj generaciji kojoj nismo baš mnogo toga dobrog dali. On je pripadnik onih koji ne žele da se bave politikom da bi postigli nešto u životu. I Luka je gejmer. Ne interesuje me da li je gej ili ne, ko su mu roditelji i da li živi u Engleskoj. Veliki broj naše omladine živi negde preko i to nije uvek njihov izbor. Koliko ih je preko ne samo zbog studija već i zbog posla jer ovde nisu imali mnogo opcija. Možda je mlađe generacije ponekada teško razumeti (kao i nas kada smo bili mladi), ali imajte u vidu da svako vreme nosi svoje breme i da to treba poštovati, kao i tuđe izbore.

Ja sam svog borca izabrala pametno i srcem još na prvom finalu.

Game Over!