Crni leptir – Recenzija predstave

Volim da gledam predstave u Pozorištu na Terazijama! Uvek su nekako vesele a muzika ume da Vas tako oraspoloži da Vam se sa predstave ni ne odlazi kući, ili odmah sebi obećate da ćete je odgledati ponovo.

Kada je u pitanju domaća muzika, postoje grupe koje baš volim i one koje cenim. Pozorište na Terazijama ima čak dve predstave grupa koje cenim ali nisu bile nikada moj izbor kao omiljene. Prva je Sa druge strane jastuka, koja je bacila totalno drugo svetlo na neke Bajagine hitove preradom i izvođenjem u okviru priče, a druga je Crni leptir po motivima YU grupe. Moja drugarica Sanja je veliki fan pa sam tako zajedno sa njom išla na koncerte, ali i sada na predstavu. Da se razumemo, nikada nije ni bilo pitanje da li ću predstavu pogledati, već kada. I sada je tu i recenzija.

Osnovno o predstavi

Na konferenciji povodom premijere predstave, Direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja objasnio je da su želeli da odaju počast našem najdugovečnijem bendu.

Ovakve mjuzikle smo počeli sa predstavom „Lutka sa naslovne strane“ po pesmama Bore Đorđevića, nastavilo se sa Zdravkom Čolićem i komadom „Glavo luda“, a onda je usledio mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ po pesmama Bajage i instruktora. Došao je red na Yu grupu i ovo je najmnogoljudnija predstava u istoriji našeg teatra.

Uloženo je četiri meseca ozbiljnog rada i velikog truda.

Miloš Branisavljević je aranžmane pesama uradio na potpuno nov način, koreografija Milice Cerović je veoma zahtevna, i na kraju je ispalo da je YU grupa pisala za predstavu a ne da smo radili po njoj mjuzikl.

Pesme su toliko uklopljene u priču da je to neverovatno. U predstavi je 27 numera, plus bis što daje 30 na kraju priče. Kako su i pesme drugačije, tu je više raznih plesnih stilova, rasplesanih scenskih pokreta kao rokenrol žurke ali i neke pomalo čudne koreografije.

Predstava ima dve alternacije, a moja je u glavnoj ženskoj ulozi imala Kristinu Jovanović, dok je uloga boksera Aleksandra Dragina pripala Nikoli Šurbanoviću.

Iako predstava po nekima dugo traje, nećete je osetiti kao opeterećenje ili kao nešto dosadno već će biti neverovatno pitka, zabavna i interesantna od početka do kraja.

U glumačkoj podeli su i Arsenije Tubić, Marko Radojević, Dimitrije Ilić, Igor Damjanović, Dušan Radović, Maja Noveljić, Minja Petrović, Milan Milosavljević, Ana Radivojević, Rok Radiša, Milan Antonić, Žarko Dimovski, Aleksandar Gligorić, Jelena Arsić, Barbara Milovanov, Katarina Jovanović, Ana Vučić, Isidora Vlček, Dušan Svilar, Mitra Mladenović, Teodora Tomašev, Milan Gromilić, Tanja Živković, Marta Bogosavljević, Ljubiša Dinčić, Dušan Šida i Dragan Vujić Vujke.

Priča

Dvoje mladih ljudi primorani su da glume da su u ljubavnoj vezi.

Petra da bi zadržala posao a Aleksandar da bi zaštitio svoj boks klub.

Njima se dogodi ta neočekivana ljubav!

Tu je i malo ljubomore, malo prepletenih priča i dosta šarmantnih i interesantnih scena.

Imamo i glavnog tajkuna, mafijaša kao oličenje društva u kome živimo ali i priču o drugarstvu i vernosti.

Pesma, igra i gluma

Svaki put kada idem u Pozorište na Terazijama imam osećaj da idem na izvlačenje binga ili neke druge igre na sreću. Pojedine predstave sam gledala više puta, sa više alternacija i verujte mi kada kažem da predstava nikada nije ista i da je mnogo toga do glumaca. Ovoga puta mislim da sam imala sreće, iako mi je plus sam po sebi bio taj što je u predstavi Dušan Svilar. Pored neverovatnog glasa on pokazuje i svoj glumački talenat.

Glavna ženska uloga je Kristina Jovanović koja me ni malo ne oduševljava svojom rolom u Igri sudbine ali ovde, na sreću, ne glumata već glumi. Nema onih idiotskih izraza lica i preterane mimike već normalna gluma i odlično pevanje. Nikola Šurbanović je totalno iznenađenje i glumac koji mi je to tada totalno nepoznat iako njegova biografija ima neke interesante radove. Dimitrije Ilić je neko koga sam davno, davno upoznala dok sam radila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i drago mi je da sam gledala baš njega u ulozi Karlosa. Arsenije Tubić je sve bolji i bolji i imam utisak da može savršeno da odigra sve, od komedije do tragedije.

Glumac koji odskače svojim likom i glumom je Žarko Dimoski i bilo mi je potrebno dosta vremena da iskopam ko je.

Odlična gluma i hod po žici između komedije i karikiranja koje mnogi znaju da pređu. On je našao savršenu meru i nadam se da ću ga gledati u nekim većim ulogama.

Interesantno je da je Žarko za ovu ulogu dobio Zahvalnicu za poseban doprinos pozorištu zbog ove uloge krajem prošle godine.

Jedino što mi je par puta zasmetalo je pevanje. Razumem da je predstava naporna, da je dosta igranja i svega ostalog ali mislim da pevanje mora biti osnova svega. Sa jedne strane je Svilar koji osvoji scenu glasom dok je na drugoj strani glavni glumac koji kao da izgubi glas u momentima kada bi trebao da osvaja pevanjem. Možda je do ozvučenja ali mislim da to drugačije zvuči jer sam u jednoj od verzija predstave Mama Mia čula kako to zvuči. Iskreno, to je jedina zamerka celoj predstavi.

Nekome se neće dopasti pomalo babski kostimi glavne glumice ali mislim da to nema nikakvog uticaja na predstavu iako bi bilo bolje da su moderniji.

Koreografija i obrada pesama odlični!

YU grupa i obrade

Kao i u predstavi Sa druga strane jastuka, tako su i ovde neke pesme potpuno drugačije zazvučale kada ih otpeva ženski vokal. Sve pesme su savršeno uklopljene sa pričom ali nekako najveće iznenađenje je Autobus za raj uz odličnu glumu Arsenija Tubića.

Obavezno pogledajte predstavu i nemojte se uplašiti trajanja od 3 sata i 15 minuta sa pauzom jer prosto prolete!