Predstava Žene na ivici nervnog sloma

Ako Vam kažem da sam u poslednje vreme kao na ivici nervnog sloma, možda ćete pomisliti da gledanje ove predstave nije rešenje. Naprotiv!

Gledanje ove predstave je kao neka pilula koja će Vam ulepšati svet oko Vas i dati neku drugu perspektivu na probleme sa kojima se suočavate.

Danica Manojlović

Ako iskreno pričamo, nema žene koja nekada u svom životu nije bila na ivici nervnog sloma zbog nekog muškarca. Nekim ženama se to češće dešava a nekim od nas, samo jednom. Sve sanjamo o velikoj ljubavi za ceo život i poverujemo da smo je našle, kao i Pepa oko koje se vrti priča u ovoj predstavi.

Sve smo mi nekada bile Pepa. pa i ja!

Posao, uspeh, odličan izgled i osećaj da Vam niko ne može pobrkati lončiće. I onda se pojavi ON, zgodan, uspešan i sa toliko “iskrenih” izjava ljubavi i gestova. Vremenom Vi počnete da verujete u sve to, iako ste u startu bili skeptični, zaljubite se i dozvolite sebi da maštate a on je krenuo na neku drugu kojoj će pričati o ljubavi. I najčudnije je što takvi muškarci stvarno veruju u to što pričaju. Oni su zaljubljeni u ljubav i to da budu zaljubljeni. Sada znam da tu možda i nema neke loše namere, jednostavno svi mi percipiramo ljubav drugačije. Neko voli, a neko voli da bude zaljubljen i voli sebe i taj osećaj koji mu to stanje daje.

Problem je samo kako preživeti kraj!

“Ovo je priča o usamljenim, ostavljenom i zaljubljenim ženama. U pitanju je jako brzo smenjivanje emocija, i to nije nimalo lak zadatak za glumice. Ovo je mjuzikl posvećen ženi“, izjavio je Nebojša Bradić, režiser predstave na promociji iste.

Pepa i žene oko nje se svaka na svoj način bore za ljubav, i svaka se na svoj način bori sa emocijama. Predstava nam nudi tugu i smeh. Na kraju ćemo se smejati onome što nas boli i kao i uvek u životu, shvatiti da svaki kraj može da bude novi početak. Ispostavi se često da želimo jedno, to ne dobijemo, i onda shvatimo da nam možda nije ni bilo potrebno. Ono što mi je bilo potrebno je da odgledam ovu predstavu!

Ali hajde da krenemo od početka!

Predstava Žene na ivici nervnog sloma je rađena prema filmu. Film “Žene na ivici nervnog sloma” je španska crna komedija iz 1988. godine, prema scenariju i režiji Pedra Almodovara. Iste te godine, film je bio nominovan za Oskara u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku, a debitovao je i na 45. filmskom festivalu u Veneciji. Osvojio je pet “Goja” nagrada (Španski Oskar), koje dodeljuje španska Akademija filmske umetnosti i nauke, i dva priznanja od Evropske filmske akademije. Bio je takođe nominovan i za nagrade BAFTA i Zlatni globus. 

Pozorište na Terazijama je rešilo da za ovu predstavu pripremi dve ekipe glumaca koji će se smenjivati. Jedini glavni glumac koji nema alternaciju je glavni muški lik, Ivan (Hadži Nenad Maričić). Objašnjenje je da je samo jedan onaj pravi muškarac u životu žene pa ovakva uloga nema alternaciju.

Drugu pretpremijeru su izneli Ivana Popović kao Pepa, Nataša Marković kao Lusia, omiljeni Slaven Došlo kao Karlos, Tatjana Dimitrijević kao Marisa, Jelena Jovičić kao Kandela, Marta Bogosavljević je Paulina i Žarko Stepanov taksista.

Početna trema Ivane Popović je trajala kratko i brzo nam je ponudila njeno viđenje Pepe, žene koja je pomalo izgubila sebe u vezi sa markantnim Ivanom. Pepa je sve po malo. Ona je sebična i brižna, vredna i lenja, pomalo bezobrazna a opet kulturna. Kao većina nas kada nas pritisnu problemi. I sasvim je u redu misliti prvo na sebe ponekada, i priznati da nismo bili u pravu kada shvatimo da smo pogrešili.

Možda mi je na momente Lusia bile previše jadna i izgubljena, previše iskarikirana do momenta da izgleda kao da je zalutala iz predstave Alisa u zemlji čuda (Zla kraljica). A onda shvatite da poznajete takve žene… Žene koje svoj život mere pre i posle nekog muškarca. Žene koje daju previše i izgube sebe. Žene koje nikada neće oprostiti NJEMU i dozvoliti SEBI da nastave dalje i potraže sreću sa nekim drugim.

Kandela je sa druge strane, isto na momente previše naglašena sa svojim dečijim momentima ponašanja ali Vam to neće smetati jer je Jelena Jovičić kao i uvek odlična. To preterivanje je takvo da će vas nasmejati i iskreno, možda ćete poželeti da imate njen mozak u nekim životnim situacijama jer biste lakše pregrmeli neke probleme. A možda je baš u tome stvar!

Možda moramo biti svesni činjenice da koliko god da se neki problem činio veliki i nemoguć za rešenje, uvek idemo dalje! Rešenje postoji samo je pitanje da li nam se uvek dopada, ali sve se da rešiti. Kada je u pitanju posao, uvek govorim da mirna glava lakše rešava problem, ali ne slušam sebe kada su u pitanju emocije. A možda je lakše biti Karmela!

Slaven Došlo je odličan kao i uvek! Biti goofy lik nije lako kako se čini a njemu to polazi za rukom kao da je takav i u privatnom životu.

Hadži Nenad Maričić gostuje sa ovom ulogom kao stalni član Narodnog pozorišta. Obzirom da smo imali “zajedničku scenu”, mogu samo da kažem da je odličan u ovoj ulozi!

A scena… shvatićete o čemu pričam kada budete gledali predstavu.

Danica Manojlović

Dopalo mi se kako je osmišljeno prikazivanje video materijala u pojedinim scenama, i način na koji daje jednu sasvim novu dimenziju predstavi. I cela scenografija je pomalo čudna a opet vam se čini da je sve na svom mestu, pa čak i karte, domine, kocke i šahovske figure… Jer, ljubav je kao igra na sreću a na nama je da povlačimo figure. Miodrag Tabački nikad ne omaši sa scenom!

Muzika je odlična! Nisam baš pristalica kakofonije koju prave uvek u mjuziklima kada je gomila glumaca na sceni a svako ima svoj refren, ni u Fantomu u operi, pa ni ovde. Srećom, malo je takvih scena i uživaćete u pojedinim melodijama. Ne bih imala ništa protiv da ih slušam i kod kuće. Orkestar je na sceni, i to je isto promena u odnosu na standardnu rupu u kojoj se orkestar nalazi, dosta je latino ritmova koji će vas naterati da poželite da zaigrate. Jedina zamerka je, kakotvrdi moja drugarica, da je par pesama možda moglo biti bolje prepevano jer se povremeno glumci bore da ih otpevaju. Ali to je samo u par pesama, sve ostalo je odlično!

Kostimi su divni, i jedino bih glavnoj glumici promenila cipele ali to je već preterivanje sa moje strane, zar ne? Lusia je imala odlične kombinacije materijala i raznih perli na svojim kostimima. Inspirisala me je da se koliko ovog vikenda uputim u Krabel i nakupujem slične perle da ukrasim neke svoje haljine i mantile. Kostimograf je Staša Jamušakov.

Plan mi je da do kraja decembra nabavim karte za drugu glumačku podelu jer mislim da ovu predstavu obavezno treba pogledati, više puta!

Danica Manojlović

Slike preuzete sa sajta Pozorišta na Terazijama