Recenzija predstave BOLEST MLADOSTI

Predstavu BOLEST MLADOSTI sam gledala krajem septembra, i to je bilo treće izvođenje posle premijere. Lomila sam se da li da uopšte pišem o ovoj predstavi ali ipak, ako želim da budem iskrena sa svima koji čitaju ovde tekstove, onda treba i da napišem šta mislim o istoj.

U ovom slučaju, teško mi je da budem iskrena jer je u pitanju “moje pozorište”, i odlični glumci.

Davno, još u periodu “pre požara”, Atelje 212 se renovirao i gostovali su sa nekim svojim predstavama u JDP-u. Njihova predstava “Iz života kišnih glista” mi je uvek bila reper za lošu predstavu. Na žalost, sada je to “Bolest mladosti” iako vidim da se piše kako dobija ovacije i kako spada u najbolje predstave. Zbog toga napominjem da je ovo samo moje mišljenje, i da kao i uvek, preporučujem da sami odgledate predstavu i donesete svoj sud.

Loša predstava ne znači da su loši glumci, i ovde to svakako nije slučaj. Glumci u predstavi “Bolest mladosti” su odlični!

Kostimi su dobri.

Scena standard kada je u pitanju JDP.

I onda se postavlja pitanje – Šta je to što nije dobro?

Adaptacija!

Mladost je sama po sebi blesava, nepredvidljiva i luda. I ovo nije prva predstava koja se bavi ovom temom. Sećam se “Buđenja proleća” koje sam odgledala nebrojeno puta. Ovu predstavu ne želim da gledam nikada više!

I dok sam isto to rekla za “Tit Andronik“, objasnila sam da je to samo zbog količine nasilja koja se može videti u predstavi, i da je predstava fantastična. Ovoga puta sam se pitala da li bi možda bilo bolje da sam radila bilo šta drugo umesto gledanja “Bolest mladosti”.

Na prvi pogled predstava ima sve ono što je trenutno aktuelno:

• Trenutno popularne i dobre mlade glumce
• Šmekera glumca koji još odlično i glumi
• Bogatašicu koja ima dečka sponzorušu
• Poljubac dva muškarca
• Poljubac dve žene
• Zavođenje i manupilacija starijeg muškarca nad mladom devojkom
• Drogu i halucinacije
• Grupni seks

Tu je i ono što može da Vas uznemiri a deo je današnjeg načina života:

• Zlostavljanje
• Iživljavanje
• Sirovi seks do krvi
• Samoubistvo

A tu su i iritantne pesme na nemačkom jeziku kojima možda uopšte nije mesto na sceni.

Tema jeste aktuelna. Bila je sigurno 1926. kada je Brukner napisao ovaj komad, kao i sada kada imamo toliko loših stvari koji se dešavaju omladini oko nas. I baš zbog toga što je toliko nasilja i problema oko nas, bilo mi je užasno teško da gledam dešavanja na sceni. I to bez ikakve poente na kraju. Ako ne računamo da smo ušli u fazu da je bolje biti sa nekim nego sam, što opet ne priznajem.

Ako ovome dodam i čoveka koji je sedeo pored mene, okupanog u nešto još gore nego što je kombinacija Bruta i Pino Silvestre, pucketanje plastične flaše sa vodom žene iza mene i zvonjavu telefona bakice dva reda ispred, malo je falilo da izađem. Ja NIKADA nisam izašla sa predstave i mislim da je to nešto najgore što neko može da uradi ali ovoga puta su sekunde bile u pitanju.

JDP ima fantastične glumce i voli da ekspreimentiše. Nekada ti eksperimenti iznedre neponovljive predstave kao što su bile Baal, Buđenje proleća, Dozivanje ptica ili Edip, a nekada je to ovakva neka predstava posle koje se osećate baš loše.

Nadam se samo da se ovakav eksperiment neće ponoviti!

Ponavljam još jednom, ovo je moje lično mišljenje o predstavi a na Vama je da donesete svoje.

Slike preuzete sa sajta Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta