STVARI KOJE NESTAJU – Pčele

Bez pčela nam nema života na zemlji

indijankadanka
od indijankadanka
3 minuta za čitanje

O problemu opstanka pčela se dosta govori u poslednje vreme ali mislim da to nije dovoljno.

Ako niste znali, pčele su suštinski deo našeg ekosistema. Oni oprašuju oko 80% cvetnih biljaka na svetu, od kojih skoro svi ljudi zavise na ovaj ili onaj način. Zato je konstanto opadanje populacije pčela ozbiljna briga. U Americi na primer, gde pčele medarice doprinose oko 20 milijardi dolara privredi oprašujući poljoprivredne proizvode, neke kolonije gube 30% svoje populacije svake godine.

Šta se tačno dešava?

Glavni krivac smo mi ljudi i način na koji se ljudsko društvo promenilo. Kako su se ljudi preselili u gradove i izgradili područja velike gustine, manje je prostora za pčele. Da stvari budu još gore, određene hemikalije koje se koriste za zaštitu biljaka su izuzetno štetne za pčele. Patogeni koje nosi grinje oslabljuju pčele, što ih čini podložnijim trovanju pesticidima.

Neuobičajeno tople zime dovele su do toga da biljke promene raspored svetanja. Kada pčele izađu iz hibernacije, cveće kojim treba da se hrani već je procvetalo i uginulo. Nakon analize podataka, istraživači su uspeli da zaključe da je otprilike 62,5 odsto prvobitne populacije pčela izgubljeno, dok se populacije leptira smanjile za šokantnih 57,6 odsto. Opao je i broj vrsta pčela, a izgubilo se 39 procenata biodiverziteta vrsta.

Bez pčela, dostupnost i raznovrsnost svežih proizvoda bi se značajno smanjila, a ljudska ishrana bi verovatno patila. Usevi koji ne bi bili isplativi za ručno ili robotsko oprašivanje verovatno bi bili izgubljeni.

Od oprašivanja orašastih plodova, bobica, voća i useva, ako pčele izumru, izumreće i druge biljne vrste. Ove biljke takođe služe kao staništa za druge vrste insekata. Bez ovih biljaka i insekata, cela mreža hrane će se raspasti.

Uprkos tome, kao što se dešava sa drugim životinjama, pčele se koriste za ljudski profit na načine kojih mnogi ljudi nisu svesni. Njihova eksploatacija uzrokuje patnju i smrt velikog broja pčela. Ovo se posebno dešava sa medom, koji pčele proizvode gutanjem nektara, a zatim ga opet vraćaju.

Kako spasiti ili pomoći umirućoj pčeli?

Bez obzira da li je muškarac ili iscrpljen radnik, ne treba ništa drugo nego pustiti prirodi da ide svojim tokom. Ako ste u nedoumici, uvek možete premestiti pčelu na bezbedno mesto, na toplo mesto i ponuditi joj ili cveće bogato nektarom ili šećernu vodu kao poklon za sve dobro što čini.

Hajde da se opametimo i pazimo na pčele!

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.