STVARI KOJE NESTAJU – Slonovača i slonovi

Ovo je verovatno jedna od najkontroverznijih stvari o kojima pišem u ovom serijalu.

Ako se vratimo stotinama godina unazad, znamo da je još tada postojala jedna jako cenjena stvar koja dolazi iz Afrike, slonovača. Sigurna sam da svi znaju ali da ponovimo da je slonovača kljove i zubi životinja, najčešće slonova. Nije sada popularan kao nekada, ali ovaj materijal se koristio za nakit, nameštaj, pa čak i klavirske dirke.

Desetine hiljada slonova se i dalje lovi svake godine da bi podstakla trgovina, uprkos tome što su slonovi zaštićena vrsta. U Africi je ostalo samo 400,00 divljih slonova a vi uporedite taj broj sa pre 500 godina kada ih je bilo 25 miliona.

Znamo da legalna trgovina slonovačom predstavlja dimnu zavesu za dalju ilegalnu trgovinu, a sa populacijom slonova već desetkovanom krizom krivolova, vreme zaista ističe. S obzirom da se preko 30.000 slonova godišnje i dalje lovi za trgovinu slonovačom, ili po jedan svakih 26 minuta, od vitalnog je značaja da se hitno primeni zabranu slonovače u Ujedinjenom Kraljevstvu i širom sveta.

Sigurno je da vreme ističe za afričkog slona, najvećeg preostalog kopnenog sisara na planeti, jer se suočava sa najvećom krizom u poslednjih nekoliko decenija. Pored krivolova suočavaju se i sa gubitkom staništa. Zaštitnici prirode procenjuju da oko 472.000 do 690.000 afričkih slonova danas nastanjuje ovaj kontinent, što je zapanjujući pad sa mogućih pet miliona u 1930-im i 1940-im. Cena slonovače se skoro utrostručila u poslednjih par godina, a rast cena je podstakao talas ubijanja slonova širom Afrike.

Pre par godina je Kenija uništila sve svoje zalihe slonove kosti. Više od 100 metričkih tona „belog zlata“ – kako ilegalno ubranog (zaplenjenog od krivolovaca ili trgovaca) tako i prirodno stečenog (od prirodne smrtnosti) – otišlo je u dim. U Kini, gde se većina svetske slonovače troši ili skladišti, cena je preko 1.200 dolara po kilogramu, što čini ukupnu vrednost materijala koji treba da se spali više od 120 miliona dolara. Ekonomisti su se čudili ovom potezu. Ali postoje dobri razlozi da siromašna zemlja kao Kenija uništi svoje bogatstvo u vatri. Za početak, uništavanje zaliha jača kredibilitet kampanja za smanjenje potražnje u istočnoj Aziji, bez kojih problem krivolova nikada neće biti rešen. Smanjenje potražnje ima za cilj da oslabi tržište za proizvod promenom ukusa potrošača. Kako cene padaju, tako raste i podsticaj za lovokradice da ubijaju slonove. Kada zemlje drže svoje zalihe, međutim, signaliziraju da očekuju da će u budućnosti moći da prodaju slonovaču. Ovo podriva kredibilitet napora za smanjenje potražnje, ako je verovatno da će trgovina jednog dana biti legalizovana, svaka stigma povezana sa potrošnjom slonovače će biti erodirana.

Ako ne nađemo način da stanemo na kraj ovim jezivim ubistvima, afrički slon juri ka izumiranju.

Slike Canva Pro