Messiah – politika i vera

Pretplata na Netflix je po mojoj ćerki najpametnija stvar koju sam uradila. Ja iskreno volim da pustim neku romantičnu komediju koju pogledam kada mi je glava blizu eksplozije od obaveza. Serija koja se zove Messiah (Mesija) verovatno ne bih uzela u obzir za gledanje da nije bilo Badnje veče i nekako sam bila u tom raspoloženju. Isto veče sam odgledala 6 epizoda i nisam mogla da dočekam da pogledam i preostale četiri odmah danas. Slagaću ako kažem da nisam otišla na spavanje sa bezbroj pitanja u glavi. Ali hajde da krenemo od početka.

Netflix je svih 10 epizoda izbacio 1. Januara. Raznoliku glumačku ekipu serije koja je snimana u više zamalja čine Michele Monagan (True detective, Young americans), Tomer Sisley, Melinda Page Hamilton (Devious Maids), Beau Bridges (dobitnik Zlatnog globusa), Dermont Mulroney (My best friend wedding, Young guns, American Horror story), i verujte mi još toliko dobrih glumaca. Glavna uloga je poverena glumcu iz Belgije Mehdi Dehbiju.

Posle samo par dana na Netflix kanalu, serija Messiah je izazvala toliko komentara, reakcija pa čak i zabrane u Jordanu. Politika i vera, dve teme koje uvek izazivaju podeljenost. Ali za razliku od serija koje možda i vređaju neke vrednosti i veru jer se u njima Isus prikazuje kao gey, ili se njegovo postojanje negira, ova serija je sve suprotno od toga. Ona od početka ide tankom linijom vere i nevere, politike i zavere, božanskog i ljudskog… Predstavnici kompanije Netflix su povodom zabrane izjavili da je Messiah delo fikcije i da nije bazirana na bilo čijem karakteru, pojavi ili delu. I to je možda osnova svega. Postoji toliko vizija Boga i poimanja njegovih moći i dela. Svaka religija ga predstavlja na svoj način a dodatno ga skoro svako od nas prilagođava svojim nadanjima i očekivanjima. I da se ne lažemo, mnogima su Bog i vera opravdanja za sopstvene greške, ili su krivci za loše stvari koje su uradili. Ova serija upravo o tome govori. Svaka epizoda zaslužuje poseban tekst o svim dešavanjima i pitanjima ali mislim da je i ovo dovoljno spojlera.

Damask u Siriji je u ruševinama i pod napadima ISIS-a. Jedan čovek poziva sve da prestanu da beže i ubeđuje ih da promene dolaze. Posle neočekivane oluje koja je mesec dana sprečavala napade, ljudi počinju da mu veruju. Dobija ime al-Masih od mladića Jibrila koji je uspeo da se spase smrti i koji je naučen od malena da veruje da postoje više sile. CIA dobija snimke svih dešavanja a agent Eva Geller počinje da ih prati kako bi saznala da li je u pitanju kult ili terorizam. A al-Mesiah donosi odluku da ljude povede u pustinju. I to sve do granice sa Izraelom! Na granici ih zaustavljaju, al-Masiha privode i daju u ruke najopasnijem od svih agenta, Aviramu. Na ispitivanju al-Mesih ne pokazuje strah već je neverovatno smiren i objašnjava Aviramu da svi imamo svoje mesto i vreme u kojem treba da budemo. I da je onaj koji ga je poslao imao plan da njih dvojica budu tu gde jesu. Obraća se Aviramu imenom i govori o stvarima koje ovaj specijalac želi da zaboravi. Kao i većina ljudi koja je svesna svojih loših odluka koje ne želi da prizna drugima, Aviram postaje besan i željan da ga povredi. Na neverovatan način, Messiah nestaje iz zatvora. I dok se policajci prozivaju i okrivljuju, on se pojavljuje na stepenicama Qubbat al Sakhre i počinje da govori ljudima o Bogu i promenama koje dolaze. Dolazi naravno i policija i neko od njih ubija dečaka iz mase. Messiah uspeva da pobegne ali prvo oživljava dečaka. Ljudi počinju da govore o novom Bogu i čudima.

Priča se zatim seli u Teksas i malo mesto koje unistava tornado. U poslednjem momentu pre zatvaranja vrata skloništa, ljudi vide ovog dugokosog mladića kako stoji pored crkve bez ikakvog straha od nevremena. Kada se sve smiri i izađu napolje, grada više nema. Jedina građevina koja je totalno neoštećena je crkva. Snimci počinju da se postavljaju na društvene mreže a veliki broj ljudi počinje da dolazi u grad i traži pomoć. I svako od njih ima svoja očekivanja od Boga i vere kao da je vera fontana želja a Bog neko ko može da učini sve što pomislimo. Odgovori koje Messiah daje ljudima oko sebe su nekada toliko neočekivani a opet tako realni i iskreni. Agenti ga prate i snimaju svaki momenat oko njega očekujući da pokaže da je terorista ili šarlatan. Istražuje mu se porodica i saznaju da ima brata i da je već ranije bio u Americi. U crkvi imamo pastora Felixa koji takođe ima svoja preispitivanja i nadanja iako nema pojma šta je to što se od njega očekuje da uradi. Toliko želje da se veruje i preispitivanja treba li da se veruje.

Od prvog momenta sam se pitala šta bi se dogodilo da se stvarno dese neke stvari o kojima se priča vekovima. Da li bi prepoznali tu neku višu silu koja je došla da nam pokaže pravi put? Koliko je vera nekima samo paravan za sopstvenu dobit? Da li bi se istorija ponovila kao da ništa nismo naučili?

Messiah odgovorima koji su ponekada i pitanja pomaže na svoj način ljudima, pa i pastoru da se spakuje i povede sve ljude nekim svojim putem. Ali, da li je taj put stvarno njegova volja i intuicija ili donosi odluke na osnovu onoga što misli da Messiah želi. Imamo scenu na raskrsnici i Felixa koji se lomi na koju stranu da krene i pokušava da u retrovizoru vidi u kom pravcu Messiah gleda. I znamo da je odluku doneo ne kako on kasnije sve vreme govori “svojom voljom”. Ovaj konvoj polako postaje sve veći i ide ka Washingtonu i mestu na kome će se desiti čudo i ovaj mladić hodati po vodi. Posle toga se sve menja i postaje još luđe. Politika, interesi, novac i ego i Messiah koji očigledno ima svoj put koga ni sam nekada nije svestan.

Cela priča i režija su savršeno osmišljeni i urađeni. Priča vas tera da preispitate sami sebe. Da li verujete da je fake, iskren, možda psihički bolestan i da li je naravno, iza svega novac. Taman kada pomislite da je možda sve istina, saznate neku novu činjenicu koja vas razočara i natera da pomislite da je ipak pozadina svega laž. A Messiah je sve vreme isti. Ljudi oko njega su ti koji se menjaju ali se menjamo i mi koji gledamo.

Kroz deset epizoda putujemo iz Amerike u Siriju ili Jordan. Pratimo sadašnjost koja je oblikovana delima iz prošlosti. Ta dela se postepeno i nenametljivo otkrivaju i daju neka objašnjenja o ponašanju pojedinih karaktera.

Ali kraj… to je verujte mi, neočekivan kraj!

I jedva čekam drugu sezonu.

I nadam se da će biti emitovana uprkos pojedinim kritičarima.

Ono što ostaje posle ove serije je želja da verujemo da postoji bolje sutra. Kada smo iskreni sami sa sobom i kada imamo želju da se promenimo, promene će se i dogoditi. Te promene nikada neće biti odjednom i velike. Potrebno je da verujemo i da ne odustanemo jer neko nije odreagovao kako smo mi očekivali. Bitno je da shvatimo da mi nemamo prava da očekujemo od drugih da urade ono što mi želimo ili nam treba. Stvari se neće uvek dešavati onako kako smo zamislili ali je evidentno da do nekog mesta ima više puteva. Možda će naš biti duži nego smo mislili, ili ćemo imati više kamenčića na tom putu, ali bitno je da znamo kuda idemo, ili čemu težimo. I ne u šta verujemo već da li verujemo u sebe!

Ljudi vide ono u šta odluče da veruju!