NOBODY WANTS THIS Da li je ova romantična komedija više od klišea

Prva epizoda serije Nobody Wants This, koju sam počela da gledam na dan premijere na Netflixu, nije me nimalo oduševila. Činilo mi se da je tempo usporen, a radnja pomalo dosadna, pa sam prekinula sa gledanjem negde pred kraj, s namerom da joj se možda jednog dana vratim. Međutim, nakon što mi je nekoliko ljudi preporučilo istu seriju, rešila sam da istražim šta je to što je privuklo njihove simpatije. Na kraju, serija se pokazala boljom nego što sam u početku mislila, ali da li je za preporuku, saznajte u ovom tekstu.

Priča i glumci

Prva sezona ove desetodelne romantične komedije, s epizodama od po pola sata, bavi se temom romanse između para različite vere. Glavna junakinja, Joanne (Kristen Bell), agnostik hrišćanskog porekla, ima prilično haotičan ljubavni život o kojem otvoreno priča u svom pomalo vulgarno duhovitom podkastu koji vodi sa sestrom Morgan (Justine Lupe). Na večeri upoznaje zgodnog rabina po imenu Noah (Adam Brody), koji je upravo izašao iz dugogodišnje veze sa Rebeccom (Emily Arlook), jer je ista izgubila strpljenje čekajući da je zaprosi i jednostavno sama stavila sebi prsten na ruku. Hemija između njih i otvorenost da govore o svemu nas uvodi u priču o sudaru svetova i različitih pogleda na sve, pa i ljubav.

Razvoj

Dok se priča razvija ova hoću-neću serija zadržava lagan, gledljiv tempo, ali ne nudi mnogo uvida u realnosti odnosa između Jevreja i natovimo to nejevreja u 21. veku, uprkos tome što je inspirisana stvarnim životom. Čini se kao da su u pitanju dva odvojena sveta koji se svakodnevno susreću ali se ne razumeju, i ne žele ni da se upoznaju. Ponekad deluje kao još jedna tipična romantična komedija, sa scenarijom koji ne izbegava klišee, ali ipak uspeva da nasmeje zahvaljujući hemiji između glavnih glumaca.

Stereotip

Iako serija igra na stereotipe, kao što je napeta veza između Noine majke i Džoan, ove klišee koristi sa toplinom i humorom. Nisam sigurna koliko sam puta videla priče o suprotnostima koje se privlače, ali Nobody Wants This definitivno na pravi način koristi prednost utemeljenosti u stvarnim iskustvima.

Bila sam sigurna da ću videti veliki Džoanin kiks na porodičnom ručku, i gle čuda, rešila je da na poklon odnese pršutu sa voćem i povrćem ubeđena da to nije svinjetina. Suviše jednostavno za smeh i očekivano ali je kasniji razvoj priče o ručku izvukao stvar. Sve kulminira u poslednjoj epizodi na bat micvi koja pođe po zlu (zbog ove serije sam saznala da dečaci imaju bar a devojčice bat micvu). Previše predvidljivo i klasično za romantične komedije u kojima skoro svi imaju prva neprijatna porodična okupljanja, loše savete o ljubavi, ljubomoru prijatelja ili rodbine, i one situacije u kojima se likovi trude da vole ono što nikada pre nisu kako ne bi razočarali svoju ljubav..

Uprkos predvidljivim zapletima, serija povremeno nudi iskren smeh kroz duhovito prikazane trenutke ali je za pohvalu način na koji je Noina vera tretirana s poštovanjem, a ne samo kao izvor šala. Baš to je ono što dodaje dubinu liku i njegovoj dilemi između tradicije i ljubavi.

Gledati ili ne?

Iako mi Nobody Wants This nije ostavila jak utisak na početku, nakon preporuka, pružila sam joj još jednu šansu i serija je uspešno ispunila svoj cilj – pružila je solidnu zabavu. Mislim da ima prostora za napredak, posebno kada je reč o dubljem istraživanju odnosa između dve toliko različite kulture. Sigurna sam da priča može biti mnogo realnija i da će se potruditi da ne idu na očekivano i sigurno. Ono što ne bi trebalo da se menja su glumci.

Ako se odluče za drugu sezonu, volela bih da ponude više originalnosti i raznolikosti u pričama koje donose.