Serija The 100 Sezona 7 Epizoda 2 – The garden

Možda je i sam naziv pogrešan jer bi prikladniji bio “Porodica”. Ova epizoda postavlja pitanje Šta je to što čini porodicu? Vraćamo se unazad kroz vreme i vidimo rođenje male Hope (Shelby Flannery). Diyoza (Ivana Miličević) je na Planeti Skyring i tu je već tri meseca pre nego se pojavljuje Octavia (Marie Avgeropoulos), iako je ona ušla u Anomaliju samo par sekundi posle nje. Vremensko poklapanje nekako baš upada u oči jer je prosto neverovatno da se Octavia pojavljuje baš u momentu porođaja. Ali OK. To je serija i neka druga vremena pa je i moguće. I taj momenat stvara neraskidivu vezu između Octavie i Hope. Godine koje njih tri sada provode na maloj planeti su na neki način nadoknada za sve ono što se izdešavalo ranije. Dobijaju malo mira i mogućnost da i same prožive i osete neke najjednostavnije i najobičnije porodične momente. Marie Avgeropoulos i Ivana Miličević su mi nekako ovde pokazale onu svoju ljudsku stranu i njih dve odlično glume. One izgleda mogu da prežive sve ali i da i dalje vole.

Ipak, Octavia ne odustaje od toga da pronađe svog brata, Bellamy Blake (Bob Morley). Uporna je u svom ronjenju kako bi aktivirala Anomaliju. Sa druge strane, Diyoza je pronašla svoj mir i pokušava da natera O da ostane. U jednom momentu joj kaže “Ovo je tvoj novi život”. Čak joj lomi i kacigu kako bi je naterala da ostane. I tu O “puca”. Njen svet i mir nisu samo pored Hope. Forumi su puni komentara o emocijama u ovoj epizodi i o tome kako je to možda i najtužnija scena u epizodi.

Interesantna je činjenica da je “The Garden”, koji vizuelno savršeno izgleda, uradila Dean White, koja je radila i epizodu Sezone 5 “Eden”. Ovo navodim jer su priče dosta slične.

“The Garden” i “Eden” prate Clarke i Octaviu, svaku u nekom svom delu raja i sveta, sa figurama deteta-ćerke i mogućnosti da počnu iz početka. Obe priče prikazuje vođe i borce dok daju mogućnost svetu i njima samima da odmore, zacele i steku neki mir (koliko je to u The 100 moguće). I u obe imamo pokušaje da stupe u kontakt sa istim likom, Bellamy-jem. Kompozitor muzike koja je odlična je Tree Adams.

Octavia i u ovoj epizodi dolazi iz dubine, onoga dole… Dete iz poda, vođa iz skloništa, ratnica iz vode… I svaki put je nova i unapređenija. Ovoga puta ona je i Tetka O. Ali i svaki put je sve lepša. Po meni, Marie Avgeropoulos je jedna od najlepših glumica.

Interesantna je scena kada se na porođaju Diyoza onesvesti a Octavia ostaje sa detom u rukama da se snađe kako zna i ume iako nikada ranije nije videla porođaj. I ona radi ono što je naučio Bellamy, stavlja joj prst u usta i smiruje je. I uspeva.

U jednoj sceni vidimo i kako Diyoza doji bebu. To je izazvalo dosta komentara u Americi ali je meni nekako prirodna scena. Smrt, uništenje, krv, seks… sve je to u redu kada je Amerika u pitanju, ali dojenje je i dalje tabu. The 100 je nekako scenu učinio prirodnom, bez ikakve dramatike a neki od komentara sa društvenih mreža za ekipu su “Bravo jer pokušavate da napravite mali pomak, čak iako to na prvi pogled niko i ne primećuje. Mi primećujemo“.

OK, meni je to sve u redu ali da li sam baš toliko oduševljena, nisam. Da li je nešto neviđeno, nije. Ipak, na vama je da donesete svoje mišljenje kada odgledate ovu epizodu.

Scene dalje prate 10 godina života njih tri na maloj planeti. Sa jedne strane sreća a sa druge nemir i želja da se ode. Kada Hope napuni tri godine, Octavia dolazi do puna dva minuta koje može na udah da izdrži pod vodom. Dno jezera je i dalje daleko kao i odlazak iz Anomalije. Diyoza sa nekim pomešanim osećanjima posmatra kako se Octavia muči i pokušava, i shvata da je to kod nje možda i momenat kada će možda ubiti sebe u pokušajima. Kao bivša “foka”, ona objašnjava zbog čega Octavia neće uspeti, bez obzira koliko dugo, jako i uporno pokušavala da zadrži dah. Meni iskreno više sve to liči na činjenicu da Octavia nije neko ko može da miruje. Potrebna joj je neka borba. Nisam mogla a da se ne setim njenog pokušaja da bude domaćica nakon napuštanja Sky Crew i scene kada u njoj proradi ratnica i pobije sve oko sebe.

Želju Diyoze da se pomiri sa mirom i životom na tom mestu mogu da razumem. Ima nekoga da joj pomogne oko deteta, da nauči dete i pokaže joj emocije. Ali isto tako, mirna je jer ne mora da razmišlja da li će ih neko napasti i da li će neku od njih dve izgubiti. I zbog toga uništava odelo koje je Ocavia pronašla zakopano u zemlji. Jer, Octavia u tom momentu kada planira da obuče odelo i ode da roni bira brata i borbu. A Diyoza posle ovoga nije njen prijatelj već i njen tamničar. Čudno, zar ne?

Ivana mi je nekako u ovim scenama prava “naša” mama. Ona koja je dovoljno nežna da pokaže ljubav, dovoljno jaka da ima pravila ali na momente i nekako surova kada je sigurna da mora biti po njenom. Sebična i nesebična, ili sa onom poznatom “Sve je dozvoljeno da bi se cilj postigao”.U momentu kada Octavia pokušava da je ubedi da je vredno rizika probati da se prođe kroz anomaliju i pronađe pomoć, ona joj kaže da “Hope može imati pravi život”, na šta Diyoza odmah odgovara i navodi da ukoliko joj je par sekundi bilo tri meseca onda će i pet minuta bio ceo život za Hope. Ali, da li je ona gledala sebično sebe ili je ipak mislila i na ćerku? Hope na planeti a mala Octavia u podu svemirskog broda. Možda su i Aurora Blake i Diyoza slične i pomalo sebične. Sky Ring jeste veći od poda broda ali svakako nije život, i Octavia to zna i želi da nekako pomogne Hope. I po prvi put, Octavia se miri sa time da je neko drugi doneo odluku o njenom životu ali se ne bori, ne uzvraća i ne sveti se. Jedino o čemu razmišlja je brat i da možda nije zaslužila da ima mir. Ljutnju menja ljubav ka Hope i ona se posvećuje njoj.

I naravno, kako to u The 100 uvek biva, taman kada pomisliš mir, nešto se desi. Njena poruka u boci koja je simbolično poslata bratu završava na drugoj planeti i po njih dolazi Bardo vojska sa druge planete. Hope je uspela da se sakrije, oni na osnovu poruke nisu razumeli da je u pitanju osoba i odvode njih dve dok Hope ostaje sama. I tako dobijamo Hope Diyozu koja se pojavljuje 20 godina kasnije u Anomaliji, pomalo čudna i samo sa jednim ciljem, da pronađe njih dve. Ta njena energija je toliko čudna da i najnormalnija konverzacija sa Echo i Gabrielom biva napeta.

Kada smo zaokružili deo epizode posvećen ovoj ženskoj grupi, hajde da vidimo šta smo saznali dodatno o Anomaliji kojoj je posvećen drugi deo priče, i jednom poznatom licu koje nam se vratilo.

Potoje tri planete koje su povezane Anomalijom a između njih može da se putuje samo linearno, kroz Anomaliju, ukoliko nemate Bardo odelo.

Sanctum je prvi, Sky Ring je druga a Bardo treći.

Zbog udaljenosti od crne rupe, vreme brže prolazi na planeti Sky Ring u odnosu na Bardo i Sanctum, a jedan dan na planeti Sanctum je kao stotine godina na Sky Ring.

Vojnici, stanovnici ili kako želite, Bardo, sa svojim odelima su glavni. Stanovnici imaju i svoj jedinstveni kod, biometrijski potpis. (Podsetnik – Kod koji ima Octavia na leđima je povukao Hope na njihovu stranu).

Neki od članova posade Eligius III su stigli na Bardo, i Gabriel pretpostavlja da su ljudi na toj planeti njihovi potomci.

Anomalija je sistem koji je napravljen pre “hiljadu ili milion godina” od strane druge grupe ljudi koji su želeli da pobegnu ili bolje rečeno, spasu.

Gabriel uspeva da pronađe i očita čip sa Colin Bensona, člana originalne posade Eligius III, a na snimcima se vidi, ni manje ni više – Becca Franco, kako stavlja čip u njegovu glavu i veselo objašnjava kako će se zabavljati jednom kada ga ne bude a ostanu snimci.

OK, potvrđuje se činjenica da je Becca zajedno sa ostalima znala za postojanje ovih planeta i da je poslata sa Zemlje da ih istraži. Ali onda se pitate gde je Becca ako znamo da su je ubili. Da li je otišla nazad na Zemlju, ili možda i na Zemlji postoji neka anomalija? Da li su i Bardo naslednici tima sa Zemlje? Pitanja je bezbroj.

Ono što je jasno je da je i Bardo izgleda neka vrsta kulta okupljenog oko jedne osobe. Pitanje je ko je ta osoba?

Ima još dosta epizoda do kraja ali sve mi se nekako nameće ideja da će se neko od ekipe vratiti na Zemlju i pokrenuti život ponovo.

Scena u kojoj se prepliću ove dve priče (o ženama i planetama) je kada Echo pronalazi poruku u boci koju je Octavia napisala bratu. Do tog momenta međusobna napetost između Echo i Hope prestaje. Pretpostavljam da je Hope odrasla sa pričama Tetke O o Echo i da je zbog toga ne voli. Ali sve to postaje nebitno jer one imaju samo želju da pronađu ljude koje vole.

Dosta teksta za jednu epizodu koja me baš i nije oduševila.

Napišite slobodno vaše mišljenje o ovoj epizodi.

Za

• Fenomanlno odrađeni pejzaži.
• Odlična muzika
• Napokon emocije i deo bez borbi

Protiv

• Sporo
• Pomalo konfuzno

Zaključak

Ova epizoda je dobila svuda odlične ocene ali mene jednostavno nije toliko oduševila. Možda je moglo bolje a možda je i bila ideja da se napravi mala pauza u totalnom haosu The 100.