SEX AND THE CITY: Just like that E02 – Mala crna haljina

“And just like that, Big died.”

Ako nas je ova pandemija nečemu naučila, to je ono staro “Danas te ima, sutra te nema”. Tako je i u seriji. Da li je u pitanju ugovor i cifra koja nije mogla biti isplaćena, ili jednostavno kako Chris Noth kaže, nije to više to, činjenica je da smrt ne možemo predvideti. Sve ima kraj pa i Zverka i njihova priča koja će sigurna sam imati svoje “momente sećanja” kroz sledeće epizode.

Ova epizoda je u potpunosti prižeta tugom. Vidimo kako se Miranda i Šarlot bore da ponude utehu svojoj najboljoj prijateljici, svedoče o užasnim i neophodnim složenostima organizovanja sahrane i vidimo kako Keri počinje da kreće novim putem u ovo nezamislivo teško vreme. A mala crna haljina sigurno prikazuje bol i  tugu na živopisan i istinit način. U jednoj sceni, dok Keri leži budna nakon Džonove smrti, preplavljena je starim sećanjima na muža i to realno oslikavajući način na koji se prošlost pojavljuje odjednom i neočekivano nakon što neko doživi gubitak.

U sceni dok se sprema za sahranu, Keri uranja lice u njegove stare blejzere koji i dalje uredno vise složeni u ormanu i shvata da je preostali miris sada najbliže što može da oseti od voljene osobe. Tu je i trenutak kada ona hoda ulicom i u restoranu ugleda muškarca koji pomalo liči na Biga. Scena dirljivo prikazuje kako vas tuga inspiriše da tražite lice voljene osobe gde god da krenete. Ali, opet, mislim da se preterano i ovde akcentuje na godine u scenama dok traži mesto za sahranu. Nepotrebno!

Cela epizoda je ispunjena tugom ali bez Kerinih suza. Ona, koja je u pojedinim scenama ranije znala da isplače krokodilske suze, sada je bila hladna. svi različito reagujemo na bol, ja na promer smrti bliskih osoba nekako uvek poričem i izguram sve a onda kada ostanem sama sa sobom puknem. Kapiram da je ona možda uradila isto jer biti ostavljen pret matičarem nije isto što i stavljati nekoga 2 metra pod zemlju. Samanta bi u starim epizodama došla a ovde samo šalje prelep venac i to će vas rastužiti. Ono gde ćete pustiti suzu je video koji će pustiti sa muzikom poslednje pesme koju su Keri i Big slušali tokom svog malog rituala o kome sam pisala u prošlom tekstu.

„Smrt: to je deo života“, objašnjava Šarlot ćerkama u ovoj epizodi. „To je najtužniji deo, ali je i zaista važan deo, jer nam daje priliku da se setimo koliko nam znače naši najmiliji. Dakle, iako je tužno, ipak može biti lepo, zar ne?“

Na sahrani je Džonov stariji brat, sekretarica Glorija i dosta bliskih ljudi. Tu je i Che koja daje Brejdiju da duva travu, Miranda koja je napada, poznati gej par u kome je Sten očigledno zakeralo u sceni sa Glorijom. Iznenađenje na sahrani je pojava Susan Sharon koja komentariše kako su očigledno svi zaboravili kako se Big ponašao prema Keri.

Suzan se prvi put pojavila u Seksu i gradu, 2. sezoni, epizodi 2 „Grozna istina“. Kerina prijateljica koja je bila udata za nasilnika. Nakon napete scene, Suzan zove Keri i pita za savet da li da napusti muža ili ne. Suzan prihvata Kerin taktičan opšti odgovor koji i nije bio odgovor kao savet. Rezultat: osramotila se, nedostajao joj je muž, i dala je ostavku da bi se ponovo povezala. Pojavljuje se u početnoj sceni Seks u gradu, sezona 4, epizoda 15 „Promena haljine“.

Eizoda je poznata kao ona u kojoj Keri završava veridbu sa Ejdanom pored fontane iz snova. Keri nerado kaže Suzan Šeron da je verena za Ejdana što nagoveštava koliko nije uzbuđena zbog udaje. Iskreno, pitam se zbog čega su je vratili? Ili serija jednostavno treba da nas podseti da nam neki ljudi dolaze i odlaze iz života neočekivano ali da sve ima svoj razlog…

Da se vratim malo i na Šarlot koja ispada veća udovica od Keri. Žena je stalno kenjkava ali ovde je preterala. Toliko da je Keri izbegava i onda u jednom momentu imamo kulminaciju u kojoj Šarlot sebe krivi zbog Zverkine smrti jer misli da bi sve bilo ok da nije naterala Keri da dođe na koncert, a Keri napokon izgovara da je ona kriva jer nije otišla na odmor kako je planirano. Život… Uvek sebe ili druge krivimo zbog nekih stvari koje su neminovne, to je valjda u ljudskoj prirodi.

U ljudskoj prirodi je i da se ide dalje, život nas ne čeka ali ćemo mi sačekati treću epizodu i nadati se da će priča da krene malo bolje i drugačije.