SEX AND THE CITY: JUST LIKE THAT E05 – Napokon nešto što podseća na poznatu seriju

Naziv ove epizode je igra reči sa starom i novom glavnom junakinjom i njenim kukom, koji eto odjednom, donosi probleme sa hodom i držanjem. Vrtim već nedelju dana po glavi stare epizode ali nikako da prizovem neku epizodu u kojoj smo videli da ona ima problema sa istim pri nošenju vrtoglavih štikli. No, kako je to serija, sve je moguće!

Po meni, naziv ove bi mogao da bude i Neko je napokon imao seks, a radni naslov Napokon liči na staru seriju. 

Mnogo je polemika oko toga da li And just like that treba da podseća na Sex and the city, ili su ovo totalno neke drugačije žene i priče promenjene kao i godine koje su prošče i donele mnogo toga novog. Razumem da se svi menjamo, naročito kako starimo i prelazimo pedesete ali nisam sigurna da mogu da pronađem neko opravdanje za tolike promene. Da ne pričam o tome da ove žene žive ipak u Americi i imaju mnogo manje problema, obaveza i stresa nego mi.

O vo je definitivno najbolja epizoda do sada ali daleko od onoga što se očekuje. Ima tu dosta  nostalgije i smeha. Uglavnom ta nostalgija dolazi od Samante jer je dosta pominju. Keri često priča da su njeni prijatelji uvek tu. Njena glavna priča je o Samanti koja joj je pomagala da izađe iz teške situacije. Zašto ispričati priču o Samanti, a ne o Šarloti ili Mirandi, i to onoj koja pomaže da se ode u toalet? Dobijamo tu i razmenu teksta koja se završava tako što Keri kuca poruku da joj nedostaje i ne dobija odgovor uz sve one tačkice koje sugerišu da se sa druge strane nešto kuca.

Keri je zauzeta šetnjom po gradu sa svojom novom najboljom prijateljicom Seem-om i dovdi je da vidi njen stan. Nažalost, Keri ne može da pređe stepenice bez pomoći kišobrana kao štapa. Ona je sebi postavila dijagnozu „stara dama“ i insistira da će biti dobro. Seema joj kaže da nema šanse i zove svog rođaka, koji je hirurg ortoped, i zakazuje joj termin za sat vremena. Iskreno, meni se od samog pojavljivanja Seema baš dopada a da ne spominjem da je u pravom životu dobro imati prijatelja kao što je ona.  Ona ima direktnu vezu sa hirurzima, može da pozove ekipu da dođe i popravi mrlje od vode na vašem plafonu u roku od 24 sata, prdaje stanove, juri frajere, pije koktele i nosi satensku odeću od glave do pete, i to modele koje bih definitivno i ja obukla na 1 da ne idem gradskim prevozom i imam vozača kao ona.

Jedna od stvari u novoj priči koju odobravam je ta nostalgija oko Samante. Normalno mi je i zbog svega ranije ali i publike da njen lik nije potpuno odsečen. Flashback na sezonu 2 je lepo  proživljavanje tih lepih i ono što nikada nismo mogli da pomislimo, normalnijih vremena. Možda normalnijih nije prava rač ali.. da li ste tada mogli da pomislite na sve ove teme koje su sada prioritet u seriji?

Pored nekih lepih momenata, iskreno sam se rastužila i osetila suzu u oku ali ne toliko zbog Mirande nego svih žena zarobljenih u nekim kalupima i obrascima ponašanja koje se nameću ženama preko 50. Nisam srećna nije izjava koju neko može da kaže samo zbog seksa. Toliko je toga što sa godinama izgubimo a da nismo ni svesni. Tu je i spontanost, hrabrost, želja da udovoljimo sebi i da radimo stvari koje nam prijaju… Sa godinama nekako postajemo sve ono što drugi očekuju i kao da se plašimo da kažemo šta želimo. Sva ta priča o slobodi žena posle 50 je nekako više na papiru a manje u praksi.

Hajde da spomenem i scenu Če i Mirande. Ne smeta mi što Mirandu pali Če ako je to ono što joj treba da ponovo postane srećna i  da popravi svoj život. Če uči Mirandu da govori svoje mišljenje i pokušava različite stvari. To je sve sjajno ali koliko god odobravala, da li je to pošteno i prema Stivu? Stiv je sjajan lik koji ne zaslužuje ovo što se dešava. Nije njegova krivica što je Miranda nesrećna jer su oboje pali kolotečinu zvanu život. Mislim da je mnogo bolje i iskrenije otvoreno govoriti o nekim stvarima nego ih gurati pod tepih. I već sada vidim Šarlot kako morališe ako u jednom momentu, a sigurna sam da hoće, čuje za ovaj odnos.

I dok se neki zgražavaju nad scenom u kojoj se Keri upiški na krevetu jer je nepokretna i šokirana Mirandinim seksom u njenoj kuhinji, ili uopšte scenom u toaletu sa Šarlot, ja samo mogu da se zapitam ko se tu pravi lud. Pa to mi je normalnije nego svo ovo upetljavanje u pravilne zamenice, boju kože, društveno pogodno ili ne. Od seksa smo došli do verbalnih tabua… I one su na kraju svega žene.

Teško mi je da sa jedne strane gledam kako pogrešno upotrebljena zamenica može da bude veći problem od na primer pojavljivanja šefice kod operisane radnice sa flašom pića, ili konstantnog paljenja trave. Recite mi da sam luda ali ja to ne mogu da razumem.

Razumem da nezadovoljstvo tera u preterani alkohol, da sećanje na neke ljude koji više nisu tu može da nas povredi, da svako ima pravo da bira svoje seksulano opredeljenje, da se o seksu otvoreno priča ali ne razumem u kom pravcu idu pisci serije. Svakako ću odgledati sve epizode ali se i dalje nadam da ovo neće biti tužna priča o starenju već o tome da ostanemo odani sebi, svojim idealima i da uživamo u životu.

Če mi je nekako sva preterana.  Sara Ramirez koja glumi Če mi nije bila simpatična ni dok sam gledala Uvod u anatomiju, a ovde me ponekad i nervira potenciranjem da je miks svega i svačega. Ona je kao oni frajeri koji su u fazonu Ja sam baja do jaja i mogu da imam svaku, samo ovde je to svakoga. Nekim se to sviđa a nekima ne i ostaćemo na konstataciji da su ukusi različiti.

Do Korone sam mislila da nikada neću izaći iz mojih cipela sa štiklama. Ja sa njima mogu i da trčim i da ih nosim od ujutro do sutradan ujutro, obilazim sajmove i osećam se kao da sam bosa. Sada se pitam kako ću se vratiti na staro i maštam da se šetam sređena i namuljena. Ipak, Keri nije osoba koju sma mogla da zamislim bez lude obuće. Sada sam i to videla, i koliko god izgledalo realno, ja Keri i ravno vidim kao noćnu moru. Ali pošto se ona na kraju epizode vraća svojim štiklicama, čekam proleće da i ja to uradim.

I čekam sledeću epizodu iako mislim da već znam oko čega ili koga će se vrteti priča.