Prvo što mi je palo na pamet posle gledanja filma
Ko je sve “Lorencačo”?
Jugoslovensko dramsko pozorište, premijera
Messiah – politika i vera
Pretplata na Netflix je po mojoj ćerki najpametnija
Breaking point: A Star Wars Story
Iskreno, ja nisam neki ljubitelj Star Wars franšize.
Kralj Lavova – Lion King – idealan film za porodično gledanje
Moja ćerka je porasla i dečiji filmovi joj više
Kako ubiti Moniku ili Kako pisati knjigu za snimanje filma
Mislim da ne postoji ženska osoba koja nije čula
KRATAK REZ – Sandra Braun
U mom životu imam periode kada čitam jednu knjigu
POREKLO ili „Odakle smo?“ i „Gde idemo?“ Den Braun
Odmah da se razumemo – ja sam zaljublljenik u knjige Dena Brauna.
Ne filmove, jer ni jedan nije uspeo da približi gledaocima atmosferu knjige. Da ne spominjem prepravke priče kako bi film bio gledaniji ili lakše uveo u novu priču, kao što je to urađeno za Inferno zbog Porekla.
Mrzim kada neko uzme da ga kritikuje kako ne ume da piše, kako su mu jednostavne rečenice ili kako su priče čudne. Pa to i jeste poenta!
Jednostavno, pitko, sa puno informacija koje su istinite i tačne i malim obrtima koji su fikcija. Meni je prosto fascinantno koliko čovek ima mašte da na osnovu istinitih stvari napiše ovakve romane. To je ono što je po meni najvrednije u svakom njegovom romanu. Sve se bazira na istinitim činjenicama!
Za Poreklo mu je trebalo četiri godine da prikupi sve informacije i da ga napiše. Ako pročitate zahvalnicu na kraju, shvatićete da iz svakog romana stoji ogroman tim ljudi. Znači, on ne sedne i kaže „OK, sada ću da pišem o tome kako ja mislim da je nastao svet i ljudski rod“, nego istražuje, oblikuje, usmerava…
Pre par dana sam čula od jedne izdavačke kuće da je ovo njegovo najslabije prodavana knjiga. Sigurna sam da to nije zbog toga što je loša. Mislim da je ovo, ispravite me ako grešim, prva knjiga koja nema „normalan“ povez, već samo tvrdi i iskreno, sve preko 2000 dinara je u današnje vreme mnogo. Drugo, film Inferno je napravio medveđu uslugu knjizi koja je izdata posle njega. I treće, vreme godišnjih odmora dolazi pa će sigurno i knjiga više da se prodaje.
No, da krenemo od osnovne priče:
Robert Langdon (ja ga i dalje zamišlljam mnogo markatnijeg od Tom Henksa), profesor simbolike i religiozne ikonologije na Harvardu, stiže u muzej Gugenhajm u Bilbau na poziv njegovog prijatelja i bivšeg studenta Edmonda Kirša kako bi prisustvovao promociji otkrića koje će po Kiršu „zauvek promeniti lice nauke“. Kirš najavljuje da će napraviti neverovatan naučni proboj koji će osporiti osnove ljudskog postojanja. Naravno, tu su ubistva, misterije, zavere da se ospori i sakrije „otkriće“. Crkva, kao I uvek. Kraljevska porodica koja je izgleda umešana u zaveru. Inteligentni računari i fascinantno opremljen Tesla automobil koji samo što ne igra sah sa vama. Prepametna lepotica koja je tu da mu pomogne i po meni najlepši deo… Španija!
Braun ima neki svoj obrazac kojem je dosledan, a to su poznati umetnici. Od Leonarda Da Vinčija, pa Bottičelija, Mikelanđela pa sve do sada Antoni Gaudija.
Tu je uvek i neki borac za „tamnu stranu“ od Silas albina iz Davinčijevog koda, Hassassin u Anđelima i demonima i sada Admiral Luis Ávila.
A lepotica je ovoga puta Ambra Vidal, a ranije su mu društvo pravile Sophie u Davinčijevom kodu, Vittoria u Anđelima i demonima, Katherine Solomon u Izgubljenim simbolima.
Tajno društvo je ovoga puta Palmarijanska crkva a do sada smo se susreli sa Iluminatima u Anđelima i demonima, Opus Dei u Davinčijevom kodu, Konzorcijum u Infernu…
Den Braun svog junaka u Poreklu vodi po Španiji, najviše Barseloni u praćenju tragova koje mu je Kirš ostavio. Ako ste bili u Španiji, ova knjiga će vam svakako probuditi sećanja. Ili još bolje, čitajte je na putu do Španije! Šalu na stranu, meni se knjiga dopala.
Cela ideja oko zapleta i priče koja donekle vodi u budućnost je meni vrlo realna. Ništa on nije napisao da je daleko od onoga što mnogi prognoziraju kada je budućnost u pitanju. A prošlost je opet pokrivena sa naučne osnove i zasnovana na stvarnim ispitivanjima i naučnim radovima.
Ako nekome ideja o slušalicama koje „ne ulaze u uši“ izgleda futuristički, samo da kažem da sam ih probala pre par godina. To što nisu još uvek zaživele je pitanje cene. I sve ostalo oko kompjutera, veštačke inteligencije i upravljanja na daljinu je već ostvareno ali za neke od tih stvari i činjenica ćete verovatno po prvi put čitati u ovoj knjizi.
Sigurna sam da će i ova knjiga poslužiti za scenario filma ali se iskreno nadam da će uspeti da dočara tu brzinu promene scena, razmišljanja u trenutku, visprenost Roberta Lengdona, napetost i ushićenje oko otkrića i lepotu i pamet Ambre Vidal.
Den Braun je nekima šarlatan ali sam ja ubeđena da je u neku ruku i vizionar.
U svakom slučaju, kapa dole za ideje, činjenice i maštu.
Kada CRVENI VRABAC postane IZDAJA
Uvek sam se pitala zašto neki prevodioci imaju potrebu da menjaju nazive serija i filmova i zašto im to tamo neki urednici odobravaju. Mogu da razumem da je nekada neki prevod nedoličan, možda banalan ili ga je nemoguće prevesti. Ali, ako imaš knjigu koja je hit, i film koji je urađen prema toj knjizi, koliko mora da si ubeđen da si kreativan da bi promenio ime filma?!?!
Da li neko u tom napadu kreativnosti razmišlja o tome da može doći do zabune ili jođ gore, da možda film neće imati dovoljno gledalaca?
Prošle godine kada sam videla najavu za ovaj film, rekla sam samoj sebi da moram da ga odgledam u bioskopu. Svetska premijera je prošla, kritike odlične ali film nikako da se prikazuje u nekom od naših bioskopa. Ili… Ili sam ja pogrešno gledala repertoar. Trebalo je da uključim šesto čulo ili pozovem Vidovitu Zorku i pitam kako će neko prevesti naziv filma. IZDAJA, film koji mene nije ni malo asocirao po nazivu na ono što sam želela da gledam je to… I to sam uspela da zaključim po slici. Čemu? CRVENI VRABAC je toliko specifičan i zašto ga je bilo potrebno menjati?
A kada pričamo o specifičnosti, ovaj film je baš to. Glumica, priča, epilog… 139 minuta koji vam jako brzo prođu uz emicije, tuče, prevare i totalno neočekivani kraj.
Glavnu ulogu Dominike Egorove, na početku filma primabalerine Boljšoj teatra, igra Jennifer Lawrence. Ja baš nešto nisam bila fan dotične ali posle ovog filma menjam mišljenje. Kao Dominika ona je više nego ubedljiva a za izgled… Da mi se sada pojavi zlatna ribica i krene priču o tri želje, prva bi bila da izgledam kao Jennifer.
Ljubomora i nesrećni splet okolnosti je dovodi u situaciju da ostaje bez posla i dobija ponudu svog rođaka koji radi u KGB-u da odradi neki posao za njih. Naivnost je skupo košta. Ne samo da je silovana već prisustvuje ubistvu i dobija ucenu ili-ili… Ili ostaje da radi za KGB ili da nestane.
A rad je sve samo ne obično špijuniranje. Rusi kao rusi, imaju i specijalne metode koje se mogu opisati jednom rečju – sex. U školi oni moraju ogoliti sve sa same, ne samo kada je gardaroba u pitanju već kompletnu ličnost. Nema osećanja, volje ili izbora. Ona to shvata i postaje glavna u lovu na “krticu” u najvišim krugovima vlasti u Rusiji. Naravno, tu su neočekivani obrti, šarmantni amerikanac sa osobinama časti i lojalnosti, igre mačke i miša sa izdajnicima sa obe strane i užasna mučenja.
Putuje se od Moskve, do Budimpešte i Beča. Kamera i scene su nekako mračne i previše socijalne. Ni Beč mi ne izgleda lep onako kako izgleda. Na početku filma sam pomislila da je u pitanju period od pre najmanje 20 godina ali onda vidim monitor u bolnici i shvatim da je priča u sadašnjem vremenu. Možda je to nekakav novi trend kada je snimanje u pitanju ali mi se ni malo nesviđa. Posle Berlinskog sindroma, ovo je još jedan film koji prikazuje te neke ex socijalističke zemlje kao sive, zastarele i siromašne.
Neki kritičari kažu da je film spor, neki da je Jenifer loša i da bi neki drugi izbor bio bolji za film, ali se svi slažu da je obrt neočekivan.
Ja kažem da film svakako vredi pogledati!
There are no good guys – The 100
https://www.youtube.com/watch?v=-MFaDMeQQzU
Da li smo svi rođeni sa osećajem za razliku između dobra i zla?
Da li je bolje biti dobar ili loš?
Da li dobro uvek pobeđuje?
Verujte mi kada vam kažem da ni jedna serija nije toliko duboko i na taj način pokušala da definiše pitanje dobra i zla.
The 100 je serija koja se nije prikazvala (koliko znam) na nekoj od naših televizija. Da jeste, sigurna sam da bi imala svoju publiku i obožavaoce jer je svako kome sam predložila da je odgleda, sve četiri do sada izdate sezone odgledao u jednom dahu. Mene je na nju „navukla“ moja ćerka. Iako je samo odgledala sve četiri sezone, zajedno smo to uradile još jednom.
Peta sezona je najavljena za 24. April. i svi odborajavamo dane do tada.
Ako spadate u grupu onih koji nisu gledali The 100 toplo vam preporučujem da to uradite do tada i da uživate u novim epizodama čim izađu.
Priča počinje nekih 100 godina od sada.
Života na Zemlji više nema.
Jedini preživeli zemljani se nalaze negde u svemiru, zarobljeni na svemirskim stanicama koje su se našle u orbiti u vreme kada je na Zemlji započeo nuklearni rat. Pravila uspostavljena u ovim sredinama su rigorozna. Lekovi i hrana su ograničeni i svi počinioci i najmanjih prestupa bivaju kažnjeni. Mlađi od 18 godina su zatvorenici do momenta kada napune 18 i onda i njih ubijaju. Na jednoj od stanica (naravno najbitnijoj) dolazi do kvara aparata za pravljenje kiseonika i samo mali broj ljudi je upoznat sa tom činjenicom. Strah od opšte panike je veliki. Rukovodstvo odlučuje da na Zemlju pošalje 100 zatvorenika i proveri da li je moguće nastaviti tj. krenuti sa životom ispočetka.
Kada izađu iz letilice, shvataju koliko je Zemlja lepa, zelena, puna boja, mirisa, sunca… Uživo mogu da uživaju u svemu onome o čemu su samo čitali. Ali to traje kratko. Oni nisu jedini ljudi na Zemlji!
I tu ću stati sa prepričavanjem serije zato što stvarno mislim da treba da je odgledate.
Istina je da nisu sve četiri sezone istog senzibiliteta i jačine ali je ovo jedna od retkih serija koja ima tu tenziju, iščekivanje i obrte koji vas drže u neizvesnosti od početka do kraja epizode. Ako me pitate koja je po meni najlasbija sezona, bez razmišljanja ću reći da je to treća. Ali i ona ima svoj razlog i shvrhu koja se otkriva u četvrtoj sezoni.
Ovo je serija u kojoj od početka nemate ideju ko su glavni likovi. Taman pomislite za nekoga da je bitan i svidi vam se kao lik… PUF… nema ga više.
Uz ovu seriju ćete svakako uživati, plakati ali i pomisliti kako smo mi ljudi srećni što imamo sve ovo što nas okružuje. Nismo svesni vrednosti cveća, čiste vode, sunca, normalne hrane, životinja… mirisa… Previše smo opsednuti sami sobom i realno najveći neprijatelji životu na Zemlji. I izgleda da nam je to u genima. Nas ni ratovi, ni gubitci, ni opasnost od uništenja života na planeti neće naterati da budemo jedno i da razmišljamo u opštem interesu. Uvek neko smatra da ima veća prava od onog drugog. Iskreno, nadam se da se vizija iz serije neće ostvariti u budućnosti. Nekako želim da verujem da ćemo početi da brinemo, pazimo i negujemo sve ovo što nam je dato. Da će ipak dobro preovladati u svima nama i da će ono loše biti iskorenjeno.
Glumci su odlični! Većina je totalno nepoznata ovde u Srbiji ali to se uvek može promeniti. Ekipa je pretežno mlada ali postoji i nekoliko bitnih likova koji glume stariji glumci.
Stariji… hmmm pa i to je relativno.
Svako ko pogleda seriju će biti oduševljen izgledom Ricky Wittla u ulozi Linkolna ili osmehom Bob Morley-a koji glumi Bellamy Blake-a. Po meni najlepši i najsnažniji ženski lik je