Predstava NANA – Recenzija

Francuski romanopisac Emil Zola ostao je poznat po veoma realističnom prikazivanju ljudi što su mu često zamerali njegovi savremenici. 

Roman

Zolin roman, Nana, govori o ljudskoj požudi, ali i moralnom posrnuću društva u kome sve može da se kupi. Bavi se fatalnom zavodnicom koja celog života pokušava da se otrgne sa dna društvene lestvice ali je životne okolnosti i njena priroda vraćaju dole. Ono što je razlikuje od recimo jedne Dimine Dame sa Kamelijama je činjenica da je pre svega Nana svesna ne samo svog izbora i položaja, već i nepravde koja joj se nanosi samo zato što je žena sa margine. Ne libi se da bogatim muškarcima stavi do znanja da je sa njima samo zbog novca i da oni nisu superniorniji na njenom terenu.

Lepota Nane je zanosna. Njena plava kosa poput grive pada niz ledja, neodoljivi miris zavodljivog tela i putenost njene bele kože muškarce u njenoj okolini dovode do ludila. Ona je netalentovana glumica u pariskom pozoristu koja svoje najbolje uloge igra onda kada se zavesa spusti, a ona postaje najpopularnija kurtizana svoga vremena. Ispred Nanine spavaće sobe logoruju mnogobrojni muškarci, upravnik pozorišta (ujedno i njen makro), bogati bankar, vremešni prebogati grof i mladi aristokrata. Nana živi za svoga sina, koga zbog stila života ostavlja na čuvanje jedinoj rođaki koja itekako koristi tu situaciju i praktično je njen drugi makro. Jedina osoba koja o njoj istinski brine je sobarica koja je istovremeno njen lični asistent i najbolja savetnica, koju na žalost Nana ne sluša.

Zahvaljujući darežljivosti bogatih korisnika Naninih usluga ona živi na visokoj nozi i u blagostanju, a zahvaljujući tom uticaju dobija vodeće uloge u pozorištu. Njen sunovrat počinje kada se zaljubi u kolegu glumca i odrekne svog raskalašnog źivota i novca koji taj stil života prati. Ubrzo će shvatiti da kada nestane novac, ljubav izlazi kroz prozor, ali onda počinju i batine (da citiramo izjavu njene tetke- uz žene idu šamari), maltretiranje i pljačkanje od strane muža. Nana ipak uspeva da se izvuče iz ove porodične drame i da se uz pomoć svih svojih atributa pojavi pred grofom i zahteva da on iskoristi svoj uticaj ne bi li joj omogućio glavnu ulogu u novoj predstavi koja se sprema. Grof plaća upravniku, upravnik plaća primadoni da ne igra glavnu ulogu. Grof plaća piscu koji je ujedno i kritičar da napiše povoljne kritike u novinama.I Nani ponovo sve polazi za rukom!

Glavna uloga, grofova ljubav i bogatsvo kojom je obasipa. Nana ipak nastavlja po svom, zavodi bankara, i mladog aristokratu a njena neumerenost je ponovo košta života na visokoj nozi. Smrt njenog sina od boginja, poslednji je udarac i kao da i ona gubi želju za životom. Uskoro se i sama razboljeva od te strašne i neizlečive bolesti. Umire u totalnoj bedi a pisac Zola sa posebnom strašću piše o njenom fizičkom propadanju. Roman se završava početkom rata Francuske i Pruske, kao nekom svetskom apokalipsom i kaznom za nemoral u koji je zapala civilizacija.

Predstava

Današnje vreme je na neki način preslikan Zolin roman, pa je jasan razlog za igranje ove predstave koja je na repertoaru pozorišta Madlenijanum od 2019. godine, u režiji Ivane Vujić.

Predstava je prestala sa radom kada je preminuo jedan od glumaca, legendarni Vlasta Velisavljević (kome je to bila i poslednja uloga). U malo izmenjenoj postavi, predstava je nastavila da se igra pa je i dalje na redovnom repertoaru Madlenijanuma. 

Nanu igra mlada i talentovana Tamara Aleksić. Njena Nana je predstavljena više neposredno, kao žena u izlogu, a njena fatalnost nam je nametnuta kao nešto što se podrazumeva. Oko nje muškarci uzdišu, ona je jedina o kojoj svi pričaju ali ona u ovoj predstavi nije glavni lik. Predstavljena je površno, njeni postupci su neobjašnjivi a veza i ljubav sa glumcem potpuno nerazradjeni. Predstava deluje kao loše prepričana lektira koja ne dozvoljava glavnom liku (Nani) da nam se bolje predstavi i da bude značajna gledaocu toliko da sa njom može da se saoseća. 

Nanin monolog  na kraju predstave je usiljen jer dolazi suviše kasno da bi nam kao gledaocima nešto značio. Slično je i sa većinom ostalih likova koji su predstvavljeni većinom karikaturalno. Ostaje  upečatljiva uloga sobarice koja iako nije velika vrlo ubedljivo daje sliku svoga lika i krade scene u svakom dijalogu.

Lica:

NANA: Tamara Aleksić

GROF MIFA: Nebojša Kundačina

BORDENAV, direktor pozorišta: Nikola Rakočević

FOŠERI, kritičar i pisac: Rade Ćosić

ROZA MINJON, glumica: Borjanka Ljumović

OGIST MINJON, violinista: Bogdan Bogdanović

ŽORŽ IGON, mladi aristokrata: Vukašin Jovanović

STENER, bankar: Dimitrije Ilić

ZOE, služavka: Andrijana Đorđević

TRIKONKA, podvodačica: Vanja Milačić

FONTAN, glumac: Stojša Oljačić

LISA, glumica: Anja Orelj

Izvor slika – Madlenianum