STVARI KOJE NESTAJU – Koralni grebeni

Nakon priče o ribama, moram da spomenem koralne grebene.

Problemi prekomernog ribolova utiču na korale. Ne samo prekomerni ribolov već i sve veća temperatura okeana i zagađenje polako ali sigurno uništavaju koralne grebene. Unesko je pokrenuo hitan program za očuvanje i regeneraciju pola miliona kvadratnih kilometara koralnih grebena širom sveta. Osim što povećavaju biodiverzitet, naučnici su prepoznali da ovi koralni grebeni igraju važnu ulogu u apsorpciji ugljenika.

Koral je izuzetno osetljiv na temperaturu vode. Nedavno, sa porastom temperature okeana zbog klimatskih promena, korali su počeli da izbeljuju. Izbeljivanje korala je prvi znak smrti korala. Ako previše grebena umre, to može dovesti do uništenja morskih ekosistema, pa čak i do izumiranja nekih riba

Posledice gubitka koralnih grebena su katastrofalne za okeane. Postoji razlog zašto naučnici opisuju grebene kao morske prašume. Grebeni zauzimaju samo 1% svetskog morskog okruženja, ali oni pružaju dom za četvrtinu morskih vrsta, uključujući jedinstveni skup riba, kornjača i algi.

Okeani bez korala bi na kraju ostali bez ribe, što bi primoralo farmere da proizvode više proteina na kopnu, što je daleko skuplji proces. Voda bi bila ljigavija, zagušena algama i meduzama. Okeani bi proizvodili manje kiseonika. Nažalost, ljudi su predugo uzimali korale zdravo za gotovo.

Moguće je ponovo izrasti koral, pa čak i vratiti zdravlje grebenu. Ali to može potrajati 25 godina. Ljubitelji vodenih sportova odavno znaju da se mali komadi korala mogu koristiti za zasijavanje novih izraslina za njihove kućne akvarijume.

Između 2009. i 2018. godine, svet je izgubio oko 14 odsto korala na svojim koralnim grebenima, što je jednako oko 11.700 kvadratnih kilometara korala, više od svih živih korala u Australiji.

Pošto se planeta već zagrejala za približno 1,1°C (2,0°F) zbog ljudskih aktivnosti od kraja 19. veka, ovo smanjenje korala bi moglo da se postigne do 2050. godine ili ranije. Nije izvodljivo da naučnici prate stanje svakog koralnog grebena svake godine. Do 2030-ih, predviđa se da će većina koralnih grebena doživeti izbeljivanje korala najmanje dva puta u deceniji, a verovatno i svake godine do 2040-ih. Ova frekvencija bi sprečila oporavak korala između epizoda. Bez drastičnih promena, koralni grebeni bi mogli nestati do 2100. godine.

Tokom narednih 20 godina, naučnici procenjuju da će oko 70 do 90% svih koralnih grebena nestati prvenstveno kao rezultat zagrevanja okeanskih voda, kiselosti okeana i zagađenja. Mogu li se veštački grebeni suprotstaviti njihovom nestanku pre 2050. godine?

Možda mogu ali je na nama da pomognemo. Kako?

• Reciklirajte i pravilno odložite smeće. Reciklirajte svoje smeće kod kuće i zapamtite tri osnove – smanjite, ponovo koristite i reciklirajte. Kada odlažete smeće, uradite to kako treba u kante, kako biste izbegli da se smeće raznese ili odnese u vodene tokove i okeane.
• Na plažama vodite računa da ne ostavljate smeće i nikada ne bacajte i ne ostavljajte opušak u pesku.
• Možete pomoći da vaše reke i potoci budu čisti tako što ćete volontirati da sakupljate smeće u vašoj zajednici.
• Smanjite upotrebu đubriva. Preterana upotreba đubriva na travnjacima šteti kvalitetu vode jer se hranljivi sastojci (azot i fosfor) iz đubriva isprati u vodene tokove i na kraju završiti u okeanima. Ovi hranljivi sastojci zagađuju vodu i mogu da naškode koralnim grebenima.
• Koristite ekološki prihvatljive načine transporta. Umesto da vozite automobil, pokušajte da češće hodate, vozite bicikl ili koristite javni prevoz kao što su autobusi i vozovi. Ako planirate da kupite automobil, izaberite vozilo koje štedi gorivo, poput hibridnog ili električnog automobila. Korišćenje ovih čistijih metoda transporta može pomoći u smanjenju količine gasova staklene bašte koji se emituju u atmosferu. Ove emisije doprinose zakiseljavanju okeana i povećanju temperature okeana. Kiselije vode okeana ometaju rast korala, a toplije vode uzrokuju izbeljivanje korala.

• Smanjite oticanje atmosferskih voda. Smanjenje oticanja atmosferskih voda može pomoći u sprečavanju zagađenja vode, smanjenju poplava i zaštiti naših vodnih resursa. Vlasnici kuća mogu da instaliraju kaptaže za vodu ili kišne bašte i da koriste kišne burad za sakupljanje kišnice koja bi inače bila preusmerena u atmosfersku kanalizaciju.
• Uštedite energiju kod kuće i na poslu. Možete da uštedite energiju kod kuće tako što ćete isključiti svetla i elektronske uređaje kada ih ne koristite i odlučiti se za kupovinu energetski efikasnih uređaja. Na poslu pokušajte da ugasite svetla i računar kada odlazite.
• Budite svesni kada kupujete akvarijumske ribice. Izbegavajte kupovinu živih korala i ako kupite morsku akvarijumsku ribu, uverite se da je sakupljena na održiv način.

Slike Canva Pro