Naš sledeći razgovor u okviru serijala Gejming – posao, ljubav i hob” vodi nas u svet književnosti i folklorne fantastike. Gošća je Ivana Aleksić (rođ. Bulatović), autorka čiji rad spaja mitologiju, prošlost i maštu, ali i angažovanost na društvenim temama kroz svoj blog.
Ivana Aleksić Biografija
Ivana je rođena 1980. u Zemunu, gde je završila osnovnu školu „Lazar Savatić”, potom Filološku gimnaziju (francuski jezik) i Pravno birotehničku školu (smer pravni tehničar). Pisanjem se bavi celog života, a njeni tekstovi objavljivani su na različitim portalima.
Godine 2024. njena priča Tilisum izabrana je u uži krug konkursa izdavačke kuće Portalibris i objavljena u zborniku Ne(stvarno) i (ne)zaboravljeno: Priče iz srpske prošlosti. Trenutno radi na knjizi sa istorijskim motivima i zbirci kratkih priča iz davnina, a premijera najnovije nagrađene priče Kladovo transport očekuje se upravo na predstojećem Sajmu knjiga.
Pored pisanja, Ivana voli putovanja, kvizove i fotografiju, ali književnost i folklorna fantastika ostaju njena najveća strast. Upravo zato naš razgovor sa njom otvara zanimljivu perspektivu, kako gejming može da inspiriše pisca koji istražuje mitove, prošlost i imaginaciju.
Pa evo naših poznatih pitanja:
Kako vidite marketing kroz prizmu gejminga?
Marketing mora da bude kao dobra knjiga – da vas uvuče u sebe tako da zaboravite gde je izlaz. Ako je dosadan ili već viđen, niko neće imati želju da troši svoje vreme na to. Publika više ne želi samo da prima poruke nego da aktivno učestvuje u procesima.
Gejming i digitalna kultura čine publiku pravim akterima koji postaju nerazdvojni deo marketinga, kao krucijalni parčići puzle čiji nedostatak jasno pokazuje da vam fale oko, usta ili nos na liku koji ta puzla predstavlja u slagalici. Bez dobrog marketinga nema ni publike, ali isto važi i obrnuto.
Da li imate ličnu inspiracjiu iz gaminga za recimo, Vaš posao?
Inspiracija je svuda oko nas, samo da li smo u stanju ili prilici da je prepoznamo? Današnji tempo života je u sedmoj brzini, pa ostavlja vrlo malo ili nimalo vremena za introspekciju i prepuštanje sitnim/krupnim zadovoljstvima. Kao veliki fan horor žanra, igrice poput “Penumbra” i “Amnesia” serijala su bitno uticale na stvaranje atmosfere u mojim radovima, a “Skyrim” me je zauvek zarobio u sebe i nikada više nije pustio napolje.
Kako bi gejming mogao da se iskoristi kao alat za kreativnost?
Budući da sam pretežno pisac navedenog žanra, igranje omiljenih igrica slične tematike mi u velikoj meri pomaže u shvatanju veštine stvaranja napete atmosfere, dubine likova koji se nalaze u zadatim situacijama i njihovih odluka koji drže čitaoce na ivici. Nekada svojim odlukama utiču na tok stvari, a ja ih mučim stavljajući ih u te razne situacije.
Kakav je stav Srbije o gejmingu i koje su to prepreke po vašem mišljenju da on postane još više mainstream?
Percepcija gejminga u Srbiji je još uvek nedovoljno razvijena, a mislim da ima ogroman, ali nažalost još uvek neiskorišćeni potencijal. Sa tačke gledišta klasičnih oblasti kao što je književnost, čini mi se da se gejming kao konkretna oblast još uvek nije prepoznat kao dovoljno kvalitetan i vredan. Postoje pomaci u smislu edukativnih igrica i raznih manifestacija u povoju, ali je i dalje mnogo jači imperativ “što manje ekrana”. Dihotomija je u tome što, sa jedne strane imamo fasciniranost interaktivnošću i gejmingom, a sa druge poricanje same njene vrednosti kao umetnosti – jer za mene to jeste zaista- i kvaliteta. Lako zaboravljamo da je to već vrlo izvesno gotovo jedini budući način komunikacije sa naraštajima koji stasavaju.
Da li imate neki lični stav o gejmingu?
Kao što rekoh, veliki sam fan horor žanra i gajim nadu da će se u budućnosti kreatori igrica više oslanjati na pisana dela kao izvore potencijalnih ideja, jer je naša istorija i mitologija izuzetno inspirativna i bogata detaljima, a opet dovoljno slobodno interpretirana da ostavi prostora za apsolutnu kreativnost i izbor. Tako bi mlađe generacije, na primer, imale mogućnosti da osete približno isti strah od, recimo, drekavca koji im je za petama, kao što je njihov pradeda osećao dok je kao mali slušao ili potencijalno “doživeo” susret sa jednim.
Ivana Aleksić nam je dala iskrene odgovore i hvala joj na tome. Hvala i na tome što je podelila sa nama deo svog stvaralačkog sveta, u kojem prošlost i mitologija dobijaju novo lice.
Ako vas je njen pogled na književnost i gejming inspirisao, najbolji način da je podržite jeste da je posetite na predstojećem Sajmu knjiga. Tamo će premijerno predstaviti svoju novu priču i družiti se sa čitaocima.
Dođite, upoznajte Ivanu uživo i podržite rad domaćih autora jer svaka priča zaslužuje svoj trenutak na velikoj sceni.
