Intervju za ŽIVOT PLUS Večernjih novosti – ZABAVA KOJA MOŽE DA DONESE VELIKU ZARADU

Nedavno sam imala tu čast da dam intervju za moje porodične novine, Večernje novosti i njihov nedeljni dodatak ŽIVOT PLUS. Kako isti nije objavljen online, prenosim vam deo teksta.

Kada ste i zbog čega počeli da se zanimate za gejming?

Najiskrenije, u pitanju je bio samo posao i potreba da saznam nešto više o nečemu novom što je počelo da dolazi na tržište. Devedesetih sam radila u prvoj i najvećoj kompaniji za distribuciju u Srbiji, naišli smo na video igre na CD medijima i kako niko od kolega nije hteo time da se bavi, ja sam preuzela posao na sebe. Krenula sam da istražujem, čitam, upoznajem tržište i tada sam shvatila koliko je to jedan divan i neobičan svet.

I bila sam tada, kao i mnogo godina kasnije, jedna od retkih koji su videli da u gejmingu ima mnogo više od sati provedenih u igranju.

Koja igrica vas je uvela u svet gejminga?

Najosnovnija, podmornice i Sokoban, a prva igrica koja se zavrtela na mom računaru i za koju sam uradila TV recenziju je bila Space Jam. Prva koja me je namučila je Atlantis (drugi CD od tada 3), a najdraža jer je na odjavnoj špici moje ime je Cyberpunk 2077.

Koliko sati ste najduže igrali neku igricu?

Ja nikada nisam bila onaj zagriženi gejmer koji sedi i igra danima. Možda jer nisam ni imala priliku pošto sam uvek radila dva posla. Vikend je najduže što sam ikada mogla da sebi dozvolim „da se igram“.

U kom najranijem uzrastu bi neko mogao da počne da se bavi gejmingom?

Roditelji toga nisu svesni ali deca im postaju gejmeri onog momenta kada im daju telefon ili tablet kako bi bili mirni dok oni sede u kafiću ili restoranu sa prijateljima. Sada već sa 9 godina imate klince koji postižu fantastične rezultate u Minecraftu ili Fortnite-u. Ali ako mislimo na profi igranje, godine možda nisu problem za veštine igranja, ali je problem kako će se dete postaviti prema ostalim obavezama. Oni nisu sposobni da organizuju pravilno svoje vreme i obaveze i ovde su mnogo bitniji roditelji.

Kao i za svaki sport, i za profesionalni gejming je potrebno mnogo toga.

Koje osobine bi trebalo da ima dobar gejmer?

Kada sam organizovala Gejming sekcije u osnovnim školama, prvi uslov je bio da gejmer bude odličan đak. Gejming zahteva brzinu, jasno razmišljanje, timski duh, konstantan rad na sebi i želju za učenjem.

Da li i strpljivost spada među neke od ključnih?

Naravno! Mada često pomislim da mlađim generacijama to najviše nedostaje.

Kako izbeći zamku upadanja u virtuelni svet u toj meri da obrisi stvarnog počinju da nam se gube?

To zavisi od godina, ali nekada i od onoga što nam se dešava u stvatnom životu. Kada ste dete, roditelji moraju biti ti koji će paziti da sve bude u okviru granica dozvoljenog. Na žalost, mislim da roditelji danas ne žele da razmišljaju o gejmingu i da je sve ili igraj koliko hoćeš, ili zabrana. Poenta je u onoj sredi, razgovoru o tome zbog čega dete igra, zašto baš tu određenu igru i sa kime igra.

Dosta sam mailova dobila od onih koji su u svet gejminga bežali od surove realnosti, vršnjačkog nasilja ili problema u porodici.

Šta sve spada pod gejmersku opremu i u kojoj meri je njen kvalitet presudan za uspeh u igri?

Ukoliko imamo konzole to su oni dodatci od gamepada, preko volana do VR kacige. PC igrači moraju da pažljivo biraju miša, tastaturu, slušalice sa mikrofonom ili mikrofon ali sve se više investira u dobar sto i stolicu za dugotrajno sedenje. I baš te gejming stolice su postale omiljene i među onima koji ih koriste za posao.

Pristalica sam toga da se „oprema“ unapređuje kao i igranje. Roditelji kod nas deci odmah kupuju (a oni naravno traže najskuplje) najbolje ili ono što je najpopularnije. Za nubove (početnike) sasvim je u redu da imaju jeftinije periferije. Ako vidite da se trudi, ne zapostavlja školu a napreduje u igranju, i da je to baš ono što vole i žele, onda im treba dati bolju opremu.

Gejming je sport a dobri rezultati u svakom sportu zavise od opreme dok su volja, želja i talenat najbitniji (uz podršku najbližih).

Koliko prosečan, a koliko vrhunski gejmer može da zarađuje?

Ovo je dosta široka tema i zavisi da li mislimo na one koji idu na turnire, strimere, testere igara, one koji su interesantni sponzorima…

Prihodi profesionalnih gejmera značajno variraju u zavisnosti od njihovog nivoa veštine, igre koju igraju i podrške koju njihova igra ima u industriji. Prosečna mesečna zarada profesionalnih eSport igrača kreće se od 1.000 do 5.000 dolara, dok je srednja godišnja plata oko 44.000 dolara. Neki igrači zarađuju preko šestocifrenih iznosa, većinom zahvaljujući sponzorstvima velikih eSport organizacija. Pored toga, gejmeri mogu povećati svoje prihode kroz streaming, društvene mreže i prodaju robe.

Odabir igre je ključan! Nažalost, nisu sve video igre podjednako isplative za profesionalne igrače.

Prate li gejmere predrasude poput one da nisu bili kapacitet za učenje pa su se „okrenuli“ igricama?

Dan danas su gejmeri po mnogima gikovi koji sede u kući, masne kose, debeljuškasti i otuđeni od svih. Stvarnost je sasvim drugačija i lično poznajem neke od njih koji imaju neverovatan IQ, a i izgledaju kao manekeni ili manekenke.

Koje najveće opasnosti vrebaju iza gejminga?

Preterivanje je uvek loše, pa iako su to nekada i dobre stvari. Sve što je preterano utiče na nas. Ako previše jedemo, kilaža i zdravlje. Ako previše spavamo, diskonekcija od realnosti i prijatelja. Ako previše igramo možemo zapostaviti posao, porodicu, školu, prijatelje. Od gledanja u monitor dobijamo glavobolje, probleme sa vidom, loše spavamo… Zavisnost je najgora ali uvek napominjem da su neke druge bolesti zavisnosti gore. Popijete i napravite glupost, sednete u auto, uništite svoj ili tuđi život. Droga uništava organizam, porodicu i ostavlja posledice čak iako se izlečite. Duvan uništava pluća. Kocka tera ljude na neverovatne stvari. Gejming se može izlečiti i neće uništiti organizam.

Najbitnije je gejmeri imaju dobar odnos sa porodicom i njihovu podršku kako bi se na vreme primetili problemi.

A koji su pa najveći užici?

Meni lično da poubijam i pogazim sve živo kada imam paklen dan na poslu. U igram mogu da uradim sve ono što nikada ne bih uradila u stvarnom životu.

Gejming je jedan fenomenalan i neverovatno širok svet u kojem možete učiti istoriju, vežbati svoje talente, lečiti zdravstvene probleme, učiti na greškama, igrati uz najnovije hitove sa prijateljima širom sveta kao da ste u najboljoj diskoteci, voziti 200 na sat…

Na šta bi mladi trebalo posebno da obrate pažnju kada ulaze u   ovaj svet?

Nikako ne treba da zapostave učenje i misle da će se baviti samo gejmingom ceo život. Moraju da rade na sebi i da uvek budu svesni da bez toga nema uspeha. I najbitnije, da UVEK postoji neko ko zna više od njih i da slušaju savete. Ali, to je nedostatak cele generacije a ne samo gejmera.

Kako bi izgledala igrica koju biste vi napravili/programirali?

Uf…. To bi morala da bude neka moderna franšiza jer sam ja vaga koja uvek ima više toga za reći ili uraditi. Avantura u kojoj bi se stvari odvijale na osnovu odluka igrača sa momentima učenja i dosta zabave.

Šta mislite, da li će vam i kada će vam dosaditi gejming? Igrate li još igrice pasionirano?

Gejming se stalno menja i unapređuje i nikako ne može biti dosadan. Nemam vremena da igram igre satima ali zato provodim sate istražujući najnovije vesti iz gejminga, periferije i sve bitne inovacije. To mi je uvek fascinantno i ne prestaje da me iznenađuje.

Da li biste podržali vaše dete ako bi želelo da se profesionalno bavi njime?

Moja ćerka je umetnik ali nije da nisam imala želju da je ubacim u gejming industriju kao dizajnera. Ipak je odabrala nešto malo drugačije pa će u oktobru prikazati svoje modele na Fashion Week-u. Na roditelju je da podrži dete u onome što želi da radi šta god to bilo, gejming ili moda, ili nešto treće. Potrebno je da poštujemo njihov izbor i budemo tu za njih.

Zahvaljujem se Bojani Jovanović na inspirativnim pitanjima.