Moja ćerka je porasla i dečiji filmovi joj više nisu interesantni. Bar ne toliko da idemo zajedno u bioskop da pogledamo neki od najnovijih hitova.
Zanimanje „tetka“ mi dozvoljava da ipak odgledam filmove i uživam u dečijoj reakciji.
Prvi „Kralj Lavova“ je počeo da se prikazuje 1994. godine i mislim da nema generacije koja nije plakala kada Mufasa, otac lav, umire.
Znači, znala sam da me čekaju suze ali nisam znala koliko je nova verzija filma realno odrađena. Imate utisak kao da se pred vama nalaze fenomenalno izdresirane životinje a ne animirani likovi. Tehnologija je toliko napredovala da kada gledate 3D verziju filma imate utisak da ste sa njima u divljini. Osećala sam se kao dete koje želi da pomiluje sve te divne životinje. I nikako nisam mogla a da ne mislim koliko je truda i vremena bilo potrebno da se sve to uradi. Ako je moguće „napraviti“ životinje da izgledaju tako realno, šta je sve moguće uraditi sa savremenim tehnologijama? Verujte mi, to će vam par puta proleteti kroz glavu dok budete sedeli u sali sa 3D naočarima na očima.
Nekima je teško da ovaj film klasifikuju. Nije crtani ali nije ni igrani. Meni je svejedno jer je savršen!
Sigurna sam da svi znate priču i neću je ponavljati.
Ipak, toliko realni likovi i odlično urađena sinhronizacija savršeno pričaju priču o dobru i zlu. Priču o porodici i prijateljstvu. Priču o pohlepi i zavisti.
Ja kažem da je nekada potrebno vreme ali da sve dođe na svoje. Svaki naš dobar ili loš postupak ne samo da utiče na nas nego i na ljude i dešavanja oko nas. Ako činimo dobro, vremenom će se oko nas dešavati pozitivne stvari. Ako smo negativni, zavidni, ljubomorni i činimo loše stvari, loše nam u nekom momentu i ne gine.
Film je kao i život. Svi mi poznajemo ljude koji pokušavaju da čine dobre i poštene stvari i pomažu drugima iako im je možda baš loše i nemaju dovoljno ni za sebe (Mufasa). Sa druge strane, znamo i ljude koji uživaju da pokažu da su bolji od drugih, da iskoriste druge i na čine neverovatne stvari zarad lične dobiti (Scar). Pride Rock može biti bilo koja zemlja a ne predeo u Africi. Simba je svako od nas u onoj fazi kada smo mali a mislimo da smo veliki i da sve najbolje znamo. Sarabi je prava majka i odana žena.
Život svih nas, ljudi ili životinja, iskreno je isti. I ovaj film govori o tome.
Neki zameraju stvaraocima filma da je lošiji od crtane verzije.
Drugima smeta izraz lica životinja u pojedinim scenama.
Treći kažu da fale neke pesme iz original verzije. Možda, ali tu su svakako “Circle of life” koja zvuči fenomenalno! Ili “Can you feel the love” . A dok budete izlazili iz bioskopa ne žurite! Poslušajte Elton Džona u “Never too late“
Teško je svima ugoditi ali je još teže napraviti nešto novo i drugačije a ostati onaj stari Simba, Kralj lavova.
Jedna stvar me je užasno nervirala. Hijene! Tako odvratna stvorenja i tako urađena da ne osećate ni trunčicu sažaljenja kada ih gledate gladne. A scena kada se guraju oko hrane ili spletkare… Kao da gledate “Zadrugu”. Užas!
Timona i Pumbu nikako ne treba zaboraviti. Možda su slađi u crtaću. I sigurna sam da se tamo mnogo više glupiraju. Novi Timon i Pumba su toliko realni i slatki da bi ih pomazila. I odlično pevaju “Hakuna Matata“! Zazu, Rafiki.
Pogledajte film i oduševite se i muzikom. Sama Beyonce je zapevala u nekim pesmama.
Interesantno je da je film sinhronizovan na 29 jezika. Ako pogledate najavu za film na svim tim jezicima, sigurna sam da će vam biti interesantno.
I na kraju – Idealan film za nedeljno pre podne sa porodicom! Preporuka!
