Da li znate kako da izbegnete osnovne greške u korišćenju ChatGPT-ja?
Primeri oko nas
Ponekad me zaista iznervira kada uključim televizor i čujem kako voditelji, ljudi koji rade javni posao, bez trunke nelagode čitaju rečenice za koje je jasno da ih nije napisao čovek. Neko iz organizacije je samo ukucao par ključnih reči u chat, dobio tekst, ubacio ga u prompter i tu se svaka briga završila. Novinar recimo na Bxix TV samo pročita. Bez pitanja, sumnje, osećaja da nešto ne zvuči prirodno na našem jeziku. Tako recimo dobijamo grmljavinske oluje umesto oluja sa grmljavinom. A novinar je neko ko se godinama školuje da nauči kako kvalitetno da radi svoj posao, i postavlja pitanja uz istraživanje.
Isto tako me šokiraju velike kompanije, retail lanci i brendovi sa ozbiljnim budžetima. Oni koriste chat za prevod i tekstove, a ne potrude se ni da pročitaju ono što objave, štampaju i na osnovu čega baziraju kampanju. Vidim opis proizvoda i znam da je samo prekopiran. H&M je, na primer, uspeo da „jacquard“ pretvori u „žakarno pletivo“ i “žakarnu tkaninu“. Neko je to tako samo pustio u etar, potpisao takav tekst i rekao „može“. I eto nama kampanje u celoj Srbiji gde žakard postaje žakardska tkanina.
Serijal osnovne greške u korišćenju ChatGPT
Zato sam i odlučila da krenem sa ovim malim serijalom osnovne greške u korišćenju ChatGPT.
Lekcije su besplatne a nećete ih čuti na skupim predavanjima o korišćenju veštačke inteligencije. Na svim onim mestima gde vam prodaju priču o budućnosti, a zaboravljaju da vas nauče osnovama. Ovo su možda lekcije o tome kako treba da se odnosimo prema sopstvenom jeziku kada koristimo ChatGPT.
Dakle, koje su najčešće greške koje možete primetiti na svakom koraku?
Prenošenje bez provere
Prva i najveća greška je slepo kopiranje. Neko u firmi, redakciji ili agenciji otvori ChatGPT, napiše „smisli mi najavu“, „daj mi opis proizvoda“, „treba mi uvod“ i dobije tekst. Umesto da ga pročita, prilagodi, skine ono što je višak i obikuje svoje rečenice, samo ga prebaci u mejl, na sajt ili u prompter.
Kada dobijem takav tekst odmah vidim da ga je radio chat. Dovoljno je da prođem prvu rečenicu ili čak naslov. Tekst je nekako prazan i sterilan, generički i opšti. Odmah vidim gomilu izmišljenih reči, crtica i predugih rečenica. Mada ovo poslednje su mnogi radili i pre veštačke inteligencije. Na primer, nedavno sam imala situaciju sa tekstom u kojem je neko izraz parfemi sa mirisom vanile skratio na vanilini parfemi. A realno, kada je bilo ko do pojave ChatGPT koristio taj izraz?
Nekada mi je teško da se uzdržim da odmah vratim tekst onome ko ga je poslao i da napišem samo jedno: „Pročitaj i proveri pre nego što pošalješ i postaviš da drugi to čitaju“. I nije tu alat kriv, već onaj ko poveruje da je alat završio posao umesto njega.
Novinar koji pročita takvu rečenicu na televiziji, a ne oseti da je pogrešna, ne radi svoj posao. PR koji bez korekcije pusti takav tekst kao zvanično saopštenje, potpisuje se ispod nečega što ne razume. Autor koji postavi tekst na portal bez provere pokazuje koliko nije posvećen poslu.
I svaki put kada to uradimo, spuštamo lestvicu još malo niže.
Zaboravljena gramatika
Druga greška je to što se gramatika potpuno zanemaruje, kao da smo poverovali da ChatGPT zna pravopis bolje od nas. A ne zna i nikada neće moći da zna onoliko koliko bi morao da zna onaj ko se potpisuje ispod teksta.
Naš jezik nema crtice umesto zareza. OK, ima ali ne u tolikoj meri! Sada crtice nalazimo tamo gde čak ne bi trebalo ni zarez da postoji. Rečenica treba da ima neki redosled i tačku na mestu gde treba da se stavi. Ima i tačku i zarez, ali ne više puta u istoj rečenici.
Naslovi se kod nas ne pišu tako što svaka reč počinje velikim slovom. Tako se piše u Americi! Kada vidim naslov u kojem svaka reč uzdignuta kao da je glavni junak, odmah znam da ga je neko samo prepisao iz chata. U srpskom jeziku je pravilo da je prvo slovo veliko, imena počinju velikim slovom a sve ostalo se piše malim slovima.
Preteran broj tački i zareza, čudne pauze u rečenici, potpuno neprirodan tok misli, sve su to tragovi automatizovanog teksta. Čak iako se ne razumete u pravopis, dovoljno je da sebi naglas pročitate ono što ste dobili. Ako vam ne zvuči kao nešto što biste rekli naglas, onda nije gotovo.
Tekst mora da prođe kroz vašu glavu pre nego što stigne do tuđe.
Izmišljene reči koje svi odjednom prihvate
Treća greška je možda najgora i dugoročno najopasnija na listi “osnovne greške u korišćenju ChatGPT”. Ovaj alat sve češće napravi reč koja ne postoji. Spoji srpski koren, engleski nastavak, ubaci neki prefiks i dobije reč koja deluje poznato, a zapravo je niko nikada nije koristio. Ona nema poreklo, uporište i tradiciju. Samo se pojavila iz određenog modela.
Najveći problem je kada je niko ne dovede u pitanje. Današnje novinarstvo voli brzinu. Neko objavi tekst, drugi portal ga prenese a treći ga prekopira. Reč počne da kruži kao da je oduvek bila tu. Tako dobijamo čitave izraze koji nikada nisu pripadali našem jeziku, ali ih svi prihvate jer „tako je pisalo“. I ne samo novinari već svi oni koji misle da su eksperti za neke teme.
Zato lektori nisu luksuz već potreba i zaštita jezika. Svaka televizija bi morala da ima lektora. Svaki ozbiljan portal, velika kompanija, retailer koji objavljuje stotine opisa dnevno… Moraju da provere ono što objavljuju i to zbog odgovornosti. Jezik nije sporedna stvar već lice brenda, medija i onoga ko govori.
Možda nekome ovo deluje kao sitna greška ali je zapravo odraz toga koliko poštujemo sopstveni jezik.
Konstrukcije i fraze kao nedostatak kreativnosti
Četvrta greška je ono što svi osećamo, ali retko ko komentariše. Dobijamo tekstove u kojima sve ima dušu. Svaka druga misao priča u tišini. Svi nekako posle korišćenja proizvoda dišu dublje. Svaka scena odzvanja, svaki kadar pulsira, svaka rečenica otvara prostor za nova čitanja. Svaki glumac je utisnuo dah vremena u svaku scenu.
To je posledica toga što mnogi bez razmišljanja prihvataju fraze koje chat voli da koristi. Nekome deluju pametno, nekome poetično, ali suštinski su prazne. Kada jednom primetite da ih ima svuda oko vas, shvatićete da svi zvuče isto.
Manifestacije i ostala dešavanja su posebna priča. Voditelj najavljuje film, pesmu, izvođenje i sve kreće sa „To nije samo…“.
- Nije samo pesma, to je alegorija.
- Nije samo film, to je metafora života.
- Nije samo nastup, to je putovanje kroz tišinu i svetlost.
Na kraju, ne znate više šta zaista gledate, ali znate da ste već čuli istu najavu barem deset puta. Mada, deset je previše optimistična brojka za ono što gledamo i slušamo.
Dodatni primeri istih kampanja
Da li ste primetili kako reklame posraju dosadne i iste a veliki magovi marketinga svoja predavanja počinju sa primerima onih koji su im uzeli ideju. A tiga je mnogo jer svi dele isti izvor, i možda samo promene mesto i aktere. Reklame velikih kompanija poslednjih godinu dana pune su rečenica:
- „prostorija koja diše dublje“
- „materijali koji nose tišinu“
- „kolekcija koja nosi unutrašnji puls grada“
To su tipične AI fraze koje niko nije uredio i zato sve reklame zvuče isto.
Tehnološki i gejming portali su među prvima počeli da prihvataju lažne termine. Neki od najčešćih ChatGPT „frankenstein“ izraza koji su završili u tekstovima u Srbiji:
- „okvir igre” umesto okruženje, setting, svet
- „otporni modulisani kablovi” umesto modularni kablovi (kod napajanja), izdržljivi kablovi, ojačani kablovi (braided) ili kablovi sa zaštitom od uvrtanja
- „uređaj visokog odziva“ umesto uređaj niske latencije, brza periferija, precizna periferija, uređaj visoke osetljivosti (kod miševa)
- „prelom slike“ za screen tear
- „učitavajuća sekvenca“ za loading screen umesto ekran učitavanja, loading ekran, učitavanje (kada je kontekst jasan)
- “robotska vojska” za video igre u kojima se pojavljuje vojsta robota
- “vibrantan svet” u video igrama umesto živopisan, dinamičan ili šarenolik svet
Kada svi koristimo isti alat, moramo da se još više potrudimo da zadržimo svoj način izražavanja i kreativnost. U suprotnom, dobijamo recenzije, reklame i najave koje kao da je pisala ista osoba. A to po meni nije svrha pisanja. Ja lično volim da pišem i to me smiruje. I mislim da pisanje nije dizanje prašine oko praznih fraza već treba da bude pokušaj da se nešto kaže svojim rečima.
I za kraj…
O ovoj temi ću sigurno još pisati. Nije mi namera da se nadmudrujem sa tehnologijom, nisam toliko pametna. Jednostavno, ne želim da se ubije kreativnost i zaborave osnovna pravila našeg pravopisa! Pisanje nije tu da bi svi čitali i mislili isto. Pisanje nam omogućava da oni koji pišu uživaju u procesu, isto onoliko koliko oni koji čitaju uživaju u rezultatu.
Marketing bi trebalo da bude kreativni trenutak svih nas. Prostor u kome smišljamo, istražujemo i igramo se raznim alatima. Nikako ne sme biti samo ideja algoritma koju prosledimo za objavu. Ako prepustimo alatu da nam sve radi, da li je to pravi marketing? Onda marketing može da radi svako, a znamo da nije tako. Dobar tekst, dobra kampanja i dobar ton poruke uvek nose trag konkretnog čoveka i jedinstvene ideje ili pristupa.
ChatGPT je dobar i moćan alat ali još jednom se pokazuje da je na nama kako ćemo ga koristiti. Očigledno je da većina to još ne ume ili ne želi da uloži vreme da nauči kako. A o onima koji misle da će korižćenjem istog postati ekperti za sve oblasti, ne bih da pokrećem temu sada.
ChatGPT nije pisac, već alat koji vam samo daje osnovu. Ako ne pročitate ono što preuzmete i ne unesete svoje znanje, ideju i kreativnost, tekst neće pokazati slabosti alata, već vaše sopstveno neznanje i nedostatak opšteg obrazovanja.
