Film F1: Blokbaster sa srcem

Znate da sam slaba na autsajdere u filmovima! Od The Replacements pa nadalje, uvek navijam za ekipu kojoj „nedostaje samo jedan šraf da proradi“ i u kojoj je “neko dobio novu šansu“. Novi blokbaster film F1 (isti ljudi koji su nas naterali da dišemo s Maverickom) taj šraf zove Sonny Hayes i on je bivši šampion Formule 1. Čovek s ožiljkom od davne nesreće, snovima o vožnji dok se zvuk ne isključi, ponekim ritualom i tetovažama.

Sonny Hayes

Sonny Hayes (Brad Pitt) je nekada bio zlatni dečko Formule 1 i rookie sezone 1993. Očekivani osvajač titula pre nego što ga je sudar izbacio iz sporta i rasuo mu život na delove. Danas pedesetogodišnjak, živi u kamp kućici i prihvata svaku trku, ma koliko malog ranga… Samo da bi ostao blizu staze. Kada ga pronađe bivši kolega Ruben Cervantes, sada vlasnik posrnulog tima Apex, Sonny dobija neočekivan poziv da se vrati u elitno takmičenje i svojim iskustvom pogura mladog vozača po imenu Joshua Pearce do prvih timskih bodova.

Na papiru, to je priča o drugoj šansi koju svi volimo! Veteran bez glamura vraća se tamo gde pripada. Nekima možda problem, ali meni baš prija to što film Sonnyja prikazuje gotovo bez ijedne mane. Ili nam one koje ima ne smetaju. On ne dozvoljava da mu nesreća iz prošlosti uništava sadašnjost i priliku koju nije očekivao. Fizički je u savršenoj formi, psihički miran, a jedine mane su mu opuštena samouverenost čoveka koji izgleda kao Brad Pitt i veruje u ritual sa kartama pre trke.

Možda idealizovan, Sonny nosi poruku da bez nekoga ko pamti stare greške, tim teško napreduje. U ovom sportu, vidimo da ni najbrži bolid ne izlazi iz boksa bez mehaničara koji zna svaki šraf, tima koji diše kao jedan i uzajamnog poštovanja. Njegovo prisustvo u Apexu naglašava koliko jedan iskusni član može da promeni igru i to je ono o čemu stalno pričam.

Joshua Pearce

Joshua Pearce (Damson Idris) je ono što tim Apex ima a ne ume da iskoristi. Ili usmeri… Dvadesetčetvorogodišnji debitant ima više samopouzdanja nego što mu treba, nema razumevanje za kolege i podložan je uticaju medija. Za razliku od Sonija, Joshua još nema pobedu, ali ni povredu i pad koji bi ga prizemljili. Sve je nekako napad na njegov ego, ili mora biti usmereno na njega.

Od prvog momenta vidimo dva različita sveta u istom boksu. Ne samo generacijski. Joshua je dete generacije društvenih mreža i proverava komentare pre nego što izađe da vozi. Kad se oseti ugrožen, maskira nesigurnost šaljivim arogantnim opaskama. Njegov najveći problem nije manjak talenta, već to što nikada nije morao da podeli svetla reflektora sa nekim.

Sonnyjevo prisustvo mu smeta i svaki savet čuje kao sumnju u njegovu sposobnost. Tek kada ga nesreća na Monci, spektakularno okretanje, vatra i tišina tribina suoči sa krhkošću tog samopouzdanja, Joshua počinje da čuje ono što mu veteran govori. Brzina osvaja pol-poziciju, ali trku dobijaju strpljenje, taktika i tim.

Očekivano, film ga prikazuje u dve faze. Mladi lav koji ne sluša nikoga dok u drugoj postaje vozač sposoban da, preko timskog radija, zatraži savete od nekoga koga je do juče smatrao konkurencijom. Taj prelaz do shvatanja da ipak ima toliko toga još da nauči je najjači dokaz da kombinacija mladosti i iskustva može biti dobitna strategija.

Joshua ostaje brz, drzak i željan pobede ali sada razume da nijedan tim ne bi smeo da se odrekne mentora, ni kada misli da ima sve podatke u telefonu, Google ili društvenim mrežama.

Ostali likovi

Dosta je interesantnih i šarmantih likova u filmu. Primetno je da su pojedini gradovi i staze priče za sebe i sigurna sam da sve tako dobro funkcioniše jer je režiser uradio odličan posao.

Šefovi koji vole to što rade

Ruben Cervantes (Javier Bardem) nije klasični vlasnik koji broji bodove sa tribine. Na stazi hoda sa večnim podočnjacima i cigaretom koju nikad ne zapali do kraja. On je čovek koga rezultati bole više nego manjak sponzorskih nalepnica. Rubenova vera u Sonijevo iskustvo je poslednji potez pre nego što proda tim. Kad ga vidite kako rukom steže stari timski amblem dok se bolid gasi u boksu, jasno je da su mu potrebni i bodovi i nada u istoj trci.

Tim, rivali i publika

Pit-ekipa je većinom bez velikih replika, ali svaki kadar u boksu dokazuju zašto se trka dobija pre nego što motor prvi put zagrmi. Kada se menja prednje krilo posle Džosovog spektakularnog okretanja, primetite sede vlasi mehaničara od kojih je jedan sa timom još od Sonijevih ranih dana. Film tu daje malu lekciju pristalicama veštačke inteligencije da ni najmoderniji senzor ne menja bolje od ruke nekoga ko je tu već tri dekade.

Rivali na stazi se pojavljuju na kratko, gotovo kao senke u retrovizoru. Ali tako realni i lepo je videti poštovanje među sportistima. Kada aktuelni Šampion pruži ruku Soniju posle kvalifikacija, osetite koliko je film odlučio da glorifikuje F1 i ne prikaže pukotinu unutar glamura. Istina ili ne, ovo je letnji blokbaster i ne moramo svuda da tražimo nešto za kritiku. Ja sam uvek pristalica poštovanja konkurencije.

Publika na trkama je često u kadru. Klinci nose kofere pune autograma, stariji mašu zastavama a vip osobe piju koktele i šampanjac. Sport živi jer ga dele generacije, baš kao i tim Apex koji pronalazi svoje mesto kada spoji Sonijevo iskustvo sa Džosovom energijom.

Muzika koja savršeno podiže napetost i povremeno unosi onaj osećaj kao da smo na trkama. Spotify nudi plejslistu sa ovim pesmama, pa možete preslušati pre nego i pogledate film. Kompozitor Hans Cimer ubacuje epske sint-pop teme između klasičnih rok stubova poput „We Will Rock You“ grupe Queen i „Whole Lotta Love“ Led Zeppelina.

Svaki od ovih likova služi da potvrdi ono što film neprestano naglašava, brzina je važna, ali bez ljudi koji razumeju šta stoji iza svakog obrtnog momenta, nijedan bolid ne stiže do pobede.

Zašto morate pogledati F1

Realne trke bez digitalnog filtera
Film je sniman tokom pravih Grand Prix vikenda. Kamera i zvuk beleže ono što se zaista dešava na stazi, pa gledaoci dobijaju sliku kao u prenosima. Tu su brzi prolazak, promena brzina, mehaničari u akciji. Bez kompjuterskog poliranja, detalji ostaju u prvom planu.

Poštovanje prema celom svetu auto-sporta
Priča ne slavi samo Formulu 1. Sonnyjeva karijera podseća na Le Mans, Daytonu i Baja 1000 dok film tim disciplinama pristupa s jednakom ozbiljnošću. Za publiku koja uživa u brzinama van F1 kalendara, to je retkost. Ja ne volim ovaj sport, ali sam bila uvučena u sva dešavanja, na ivici stolice.

Diskretni omaž starijim filmovima o trkama
Neki kadrovi podsećaju na Grand Prix ili Le Mansa, od kratke partije karata verovatno Days of Thunder, ali sve je dovoljno suptilno da ostane omaž, a ne kopija. Film pokazuje da razume svoje prethodnike, ali ide korak dalje i pravi samo svoju priču i zabavu.

Poruka o zajedničkoj snazi generacija
Glavna tema, Sonijevo iskustvo i Džosuina mladost, pokreće ceo zaplet. Film jasno poručuje da tim dobija najviše kada ne isključuje starije, već ih poveže s novim idejama. U okruženju gde se zrelost često prebrzo potcenjuje, ovo je vredna i bitna poruka.

Bred Pitt
Kao Kianu Reeves fan, ja ipak moram da primetim da čak i kada sve stavimo na stranu, ostaje glavni glumac koji svojom energijom osvaja svaki kadar filma. I nas kao gledaoce!

I za kraj…

Letnji blokbasteri mogu da nas ponekada razočaraju praznom pričom, dijalozima koje kao da je pisao Chat GPT, ili glumcima koji su mogli mnogo bolje da odrade posao.

F1 je svakako najveći hit ovog leta i moja topla preporuka za svakoga! Odlični glumci, puno adrenalina, neočekivani obrti i mnogo akcije! Sve je nekako pomešano sa merom i ne bih ja tu ništa oduzimala ili dodavala. Možda ću samo na kraju leta pogledati ovaj film ponovo.