Nikada nije dovoljno dobrih filmova za decu. Bez obzira na to koliko godina imamo, dete u nama uvek želi da pogleda dobar crtani film. Animacija ima tu posebnu sposobnost da nas vrati jednostavnim emocijama: snovima, rivalstvima, pobedama i porazima koji su veći od samog rezultata. A da li je GOAT: Ukus pobede upravo takav film, saznaćete u nastavku.
Klasična sportska priča
GOAT je, pre svega, sportski film. I to onaj najklasičniji mogući. Priča prati malog jarca sa velikim snovima koji dobija životnu priliku da zaigra profesionalni roarball. Intenzivan i mešovit sport pun kontakta kojim dominiraju najbrže i najjače životinje.
Već posle nekoliko minuta jasno je da film prati dobro poznatu sportsku formulu. Uspon autsajdera, sumnje, treninzi, timska dinamika i veliki završni trenutak. I sve smo to već videli mnogo puta. Međutim, kod ovakvih filmova to nije mana jer sportski žanr često i počiva na poznatoj strukturi. Ono što pravi razliku jeste način na koji je priča ispričana. Film upravo tu pronalazi svoju snagu u detaljima i načinu na koji su oni uklopljeni u celinu.
GOAT funkcioniše kao klasična priča o autsajderu ali joj dodatnu vrednost daje iskrenost i toplina koja se oseća tokom celog filma. Iako je prvenstveno namenjen mlađoj publici, nudi dovoljno humora, emocija i univerzalnih poruka o upornosti, prijateljstvu i moralu da u njemu mogu da uživaju i odrasli. Poštovanje prema sportu i ideji da snovi imaju smisla čak i kada deluju nedostižno jasno se oseća u svakom delu priče.
Uticaj savremene animacije
Teško je danas govoriti o animaciji bez pominjanja uticaja filma Spider Man Into the Spider Verse. On je promenio način na koji se pristupa vizuelnom izrazu u animiranim filmovima. GOAT jasno pokazuje da je taj uticaj prihvaćen na pravi način, ali se mogu prepoznati i tragovi drugih savremenih animiranih uspešnih priča. Onih poput filmova Mitchells vs The Machines i Puss in Boots The Last Wish, koji su pokazali da animacija više ne mora da teži fotorealizmu da bi bila impresivna. Naprotiv, stilizacija, energija pokreta i naglašeni vizuelni ritam postali su jednako važni kao i sama priča.
U tom smislu, nemoguće je ne setiti se i filma Space Jam, koji je za mnoge generacije bio prvi susret sa spojem sporta, humora i animacije. I danas je jedan od mojih omiljenih crtanih filmova upravo zato što je uspeo da sport predstavi kao zabavu, energiju i emociju, a ne samo kao takmičenje. GOAT nema tu vrstu nostalgije niti pokušava da je imitira, ali nosi sličan duh. Ima ideju da sport može biti prostor snova, timskog duha i ličnog rasta.
Animacija u filmu GOAT je živopisna, energična i puna sitnih detalja koji odaju utisak da je projekat rađen sa mnogo pažnje i ljubavi. Posebno se ističu takozvani Impact Frames, vizuelni momenti inspirisani estetikom sportskih kartica, koji dodatno naglašavaju ključne trenutke u igri. Takvi detalji možda nisu nužni za priču ali govore mnogo o tome koliko je autorima bilo stalo do sveta koji stvaraju.
Likovi i energija scene
Likovi su vizuelno raznoliki i lako prepoznatljivi. Dinamika između igrača funkcioniše prirodno a humor proizlazi iz same činjenice da se radi o svetu životinja. Ali, to nikada ne deluje nametnuto.
Humor u filmu često pogađa pravo mesto a komentatori utakmica donose dodatnu energiju scenama igre. Emotivni momenti takođe funkcionišu dobro, čak i kada se film oslanja na već poznate sportske klišee. Upravo ta kombinacija poznatog i iskrene emocije daje filmu šarm koji ga nosi od početka do kraja.
Po meni, jako je simpatično što neki likovi imaju replike i imena koji se odnose na dešavanja oko nas i asociraju na istoriju naše košarke.
Svet roarballa
GOAT pametno pristupa izgradnji sveta, na način koji podseća na Zootopiju. Umesto košarke, igra se roarball kao sport sa sopstvenim pravilima. Ali dovoljno sličan da ga publika odmah razume. Film ne gubi vreme na duga objašnjenja već dopušta gledaocima da pravila nauče kroz komentatore i samu igru. Čak i poznati NBA kompanije T2 ovde ima svoj pandan na Playstation konzoli.
Grad u kome se radnja odvija deluje kao poseban, samostalno izgrađen svet. Pomalo haotičan, nekada grub ali živ i prepoznatljiv. Sportske arene, tereni po naseljima i zapušteni delovi grada daju filmu vizuelni identitet koji ostaje u pamćenju. Taj spoj poznatog i neobičnog čini da svet filma deluje istovremeno interesantno, lepo i blisko.
Film i publika
GOAT je sportski film i to je praktično sve. Ukoliko očekujete paralelnu priču ili jači sporedni zaplet, ovde ga nećete pronaći. Film ostaje potpuno fokusiran na sportski narativ bez skretanja u druge teme. OK, ima tu odnosa između igrača, pokvarenih menadžera i javnosti koja ima svoje mišljenje o svemu. Ali ništa nije toliko jako da povuče priču u nekom drugom pravcu.
To samo po sebi nije mana. Sportski filmovi imaju ogromnu publiku upravo zato što nude poznatu strukturu i emotivnu satisfakciju. Ipak, za gledaoce koji nisu skloni ovom žanru, nema mnogo toga da ponudi osim odlične animacije i muzike. Ovo nije film koji će nekoga ko ne voli sportske priče pretvoriti u njihovog ljubitelja. Pre bi se moglo reći da publici koja već voli ovaj tip pričenudi veliku količinu onoga što već zna i voli, bez pokušaja da se dopadne svima.
U tom smislu, film deluje kao svojevrsni naslednik sportskih animiranih filmova za novu generaciju gledalaca. Možda neće promeniti pravila žanra, ali će mnogima biti prvi sportski film koji će zapamtiti.
Sinhronizacija
Nekada su sinhronizacije radili samo renomirani glumci ali su neka nova vremena donela popularnost influensera i to se sve više ogleda baš u ovakvim filmovima. Nemam ništa protiv povremenog pojavljivanja istih kao specijalnih momenata ili zvezda, ali nisam sigurna da li je baš idealno da ih je više nego glumaca. A u ovom filmu, po meni, Srđan Timarov je odradio savršen posao kao Mane!
Moja najveća zamerka odnosi se na sinhronizaciju. U pojedinim trenucima deluje kao da je prevod urađen na brzinu, sa izrazima koji ne zvuče prirodno ili kao da pokušavaju da prate savremeni sleng po svaku cenu. Možda je deo toga i generacijski jaz, priznajem! Ali, meni lično ostaje utisak da je kvalitet dijaloga mogao biti znatno bolji.
Šteta je kada film koji toliko pažnje posvećuje detaljima izgubi deo emocije zbog slabije lokalizacije.
I za kraj…
GOAT možda ide već utabanim putem kada je u pitanju priča, ali kod poznatih formula presudno je kako je film realizovan, a ovde je to urađeno veoma sigurno i promišljeno. Jasno se vidi da iza filma stoje autori koji razumeju sportsku kulturu i koji prema toj temi imaju iskrenu ljubav i poštovanje.
Čak i ako sportski filmovi nisu vaš prvi izbor, osećaj da gledate projekat napravljen sa strašću pravi veliku razliku. GOAT izgleda odlično i koristi sve prepoznatljive elemente žanra dok završava priču precizno i sigurno. Baš onako kako jedan dobar sportski film i treba.
Distributer filma je JUČER DOO a film je od 12. februara u domaćim bioskopima.
