STVARI KOJE NESTAJU – Vanila

Vanila je omiljeni sastojak parfema i poslastica ali ako je vaš omiljeni ukus vanile, ovo je loša vest za vas.

Većina svetske ponude vanile, više od 80%, dolazi sa Madagaskara. U pitanju je industrija od oko milijardu dolara godišnje. Biljke vanile koje rastu u divljini su neverovatno retke a na Madagaskaru, krčenje šuma i problemi sa radnicima dovode u opasnost izvoz vanile od kojeg zavisi toliko mnogo proizvoda.

Vanila čini 20 odsto ukupnog izvoza Madagaskara. Cenu konstantno povećava ne baš lak uzgoj ove biljke iz roda orhideje. Vanili treba između tri i četiri godini da sazri. Svaki cvet se otvara jednom godišnje na svega nekoliko sati pa se oprašivanje vrši ručno. Devet meseci nakon toga se beru skoro zrele zelene mahune pune sitnih semenki. Plodovi vanile se suše na suncu ili se ispiraju u vrućoj vodi. Zatim sledi proces vrenja tokom kojeg se na površini mahuna stvraju sitni beli kristalčići intezivnog mirisa.

Verovali ili ne, 6.000 ručno oprašenih cvetova daje otprilike šest kilograma zelenih mahunarki iz kojih se dobije jedan kilogram sušenih semenki. Cenu određuje vlada a dosta je tekstova o vanila kartelu. Česte su krađe na postojećim i vrednim usevima pa su vlasnici počeli da beru plodove mnogo ranije čime zapravo uništvaju kvalitet. Zbog toga se mnogi otkupljivači okreću jeftinijima vrstama vanile, posebno onoj koja raste na području Indonezije. Poznati i veliki prehrambeni giganti kao što su Unilever, Mondelez i Nestle su počeli da koriste sintetičku vanilu.

Industrije kojima su potrebne mahune vanile sintetišu vanilin iz nafte. Ali postoji nada za regeneraciju prirodne proizvodnje vanile. Pre par godina je najavljeno da postoji jedna kompanija koja je optimistično tvrdila da može reši nadolazeću krizu metodom dobijanja vanile iz kukuruznih vlakana. Za sada i dalje nema pozitivnih pomaka.