Pojedinci uz osmeh kažu „Ma pusti, psuje kao lud i mom detetu je to smešno“. Većina zaključi da nema pojma i da je to neko tamo sa interneta.

Da li ste primetili kako je svaki događaj u gradu siguran uspeh sa posetom ako se najavi dolazak neke youtube zvezde? Ok, nekad Zdravko Čolić danas Baka Prase. Svako vreme ima svoje idole.

Ljudi, bitno je da znate ko su današnji idoli vaše dece. Oni ih prvo sami vide slučajno kliktanjem miša na video sadržaje koje im sam youtube preporučuje, ili im ih preporuče prijatelji. Možda je to u početku smešno, i njima i vama, ali vremenom to prelazi u način ponašanja. Ta deca koja su igrom slučaja (većina) postale internet zvezde najčešće rade ono što vi decu učite da ne rade. Psovke, izdaje prijatelja, blamiranje bivših frajera, glupiranje u školama i filozofiranje o životu i ljudima iako žive u zlatnim kavezima i nisu ni srednju završili. Poslednjih nedelja se naša youtube scena pretvorila u pravo bojno bolje onih koji ipak paze šta rade i svesni su odgovornosti koju imaju i onih koji misle da im je dozvoljeno da kritikuju sve samo da bi imali sadržaje. 

Youtube ne pazi na sadržaje i to je nešto o tome se priča u celom svetu. Najnovije je snimak o kome se priča od početka godine. Logan Paul je otišao u japansku šumu samoubica i snimio pravo telo samoubice. I to bez emocija već i sa osmehom.  To nije ni dokumentarac, ni krimi serija već sticanje klikova na nečijoj sudbini. I to je dokaz da nema granica u potrazi sa slavom.

Promo

A gde su tu roditelji? Sa osmehom u dnevnim sobama i komentar “To su samo deca”. Deca koja uče vaše dete da je bitno samo imati novac, da ne treba pomagati i shvatati bolesne i nejake. I to vam je OK??

U isto vreme imamo drugu grupu roditelja koja je u panici i zabrinuta činjenicom da im deca sede za kompom i igraju igrice i da im je tamo neki DoubleAim idol. On je igrač! Kako to strašno zvuči. I ne da mi ne nude ništa da im donesem autogram već mi nude novac da objasnim deci da je to gubljenje vremena. Čije gubljenje vremena? Mislite da je bolje gledati razne gluposti ili razvijati veštine koje će im trebati u daljem učenju i napredovanju!?

Većina gejmera je svoje mečeve, igre  ali i savete strimovala preko twitch platforme. Tamo postoje neka pravila ponašanja I govora. Ali kako je kod nas youtube mnogo popularniji i oni su morali da se prilagode i pokrenu svoje youtube kanale. Na žalost, to je trenutno jedini način da dopru do većeg broja ljudi i pokažu šta znaju i ko su. A pored toliko necezurisanog ponašanja ja se pitam da li njihov kvalitet dolazi do izražaja I ima dovoljno uticaja.

Pisala sam već o tome da je gejming kod nas  “Nešto što postaje sve popularnije u svetu” pa bi svako da se ukrca na taj voz iako nije 100% siguran da je to pravac kojim bi trebalo da ide. I zašto bi samo gejmeri igrali i snimali se. Pa zar kod nas ne važi ona “Svi mogu sve”? Pa tako imamo yt zvezdice koje se snimaju dok drugi igraju umesto njih, ili daju recenzije igrica i komponenti kojima ni ime nisu u stanju da izgovore. Ispada da svi mogu biti gejmeri i deliti savete o tome. Ili da je dovolljno da je neko lepa, fina devojka pa će lako voditi emisiju sa gejmerima. Ja uporno tvrdim da gejmere odlikuje i karakter a poznate kompanije interesuje samo broj pratilaca. Gejmeri nemaju sponzore ali zato oni koji samo nose natpis „gamer“ dobijaju pare od gejmerskih brendova.

A to da svi mogu biti gejmeri… ja imam predlog. Svi znamo da su Reality programi naša realnost. Hajde onda da nako uloži novac i napravi jedan pod nazivom „Kako postati gejmer“.

Nađemo grupu mladih ljudi koji imaju želju da nauče kako da budu dobri igrači, pomešamo ih sa nekim javnim ličnostima koje vole gejming ili su spremni da nauče i stavimo ih u prostor sličan gejming kućama. Krenuli bi od osnovnih koraka, upoznavanja sa osnovama računara, istorijatom igrica i turnira. Uz njih, to bi učili i gledaoci. Učenje, knjige, sport, pravila ponašanja ali i međusobne borbe za ulazak u tim. Možda izgleda utopijski ali mislim da bi tako većina kritičara ovog sporta shvatila koliko je to teško i koje se sve veštine zahtevaju od igrača. I na kraju, pobednike šaljemo na neki svetski turnir. Možda bi se tada i navijalo kao da igraju košarku ili neki drugi timski sport. Vreme je da i mi pripremamo naš olimpijski esport tim.

A do tada roditelji, molim vas, obratite pažnju na sadržaje koje vaša deca gledaju. Nemojte im braniti jer će to kradom raditi na telefonima. Sedite pored njih i polako im objasnite gde i zašto ta osoba koju gledaju greši. Naterajte ih da razmisle šta bi se njima desilo da su oni ti o kojima te zvezde pričaju. Uvedite im pravila o tome šta i kako mogu da snimaju ako ste im odobrili da otvore sopstveni youtube kanal. Ne samo rečnik već i ono o čemu pričaju i šta snimaju. Pogledajte sve što objave. Verujte mi, deca nemaju osećaj i način da se zaštite a daju informacije o tome kada su sami kod kuće, sa kime žive, šta tata i mama rade… Imam utisak da svi zoutube vide kao mogućnost da dođu do para i instant populatnosti a niko nije dovoljno svestan opasnosti istog.

Pričajte im, nemojte ih samo kritikovati. I mi smo bili u njihovim godinama u nekim drugim vremenima i sa nekim drugim idolima.

Gejming ne mora samo da se uči, uz gejming može i da se uživa.

Gejminga se ne treba plašiti već decu samo treba pravilno usmeravati.