Svetski dan reciklaže me uvek natera da se prisetim se vremena kada su se stvari čuvale. Odeća se nosila godinama, a ako bi se pocepala – zašila bi se. Televizori, telefoni i kućni aparati trajali su decenijama, popravljali su se, nisu se bacali na prvu pojavu novog modela ili kada čak i baterije u daljinskom samo prestanu da rade. . A danas? Danas kupujemo stvari da ih bacimo. Ne zato što moramo, već zato što smo tako naučeni.
Ono što me najviše boli je činjenica da više ni ne primećujemo koliko zagađujemo planetu. Sve se prodaje pod izgovorom napretka. Tu je brza moda, nova generacija telefona, plastika u svakom pakovanju, jednokratne stvari koje brže bacimo nego iskoristimo. Ali svet nije kanta za otpatke.
Danas, 18. marta, obeležava se Međunarodni dan reciklaže, dan kada bismo makar na trenutak trebali da zastanemo i zapitamo se da li reciklaža zaista može da reši problem ili samo smiruje savest dok nastavljamo da uništavamo planetu.
Kako je nastao Međunarodni dan reciklaže?
Ovaj dan ustanovio je Biro za međunarodnu reciklažu (Bureau of International Recycling) 2018. godine kako bi podigao svest o značaju reciklaže i ponovne upotrebe materijala. Iste godine, Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) prepoznala je ovaj dan kao važan korak ka smanjenju otpada na globalnom nivou.
Od tada, širom sveta se organizuju događaji koji imaju za cilj da podstaknu ljude na odgovornije ponašanje prema otpadu. Škole, kompanije, ekološke organizacije i lokalne zajednice organizuju radionice, akcije čišćenja i predavanja o važnosti reciklaže.
Kako možemo da obeležimo ovaj dan?
Postoji mnogo načina da se uključimo i doprinesemo očuvanju planete.
- Organizujte razmenu odeće, knjiga ili kućnih predmeta kako bi stvari dobile novu svrhu umesto da završe u smeću.
- Počnite sa sortiranjem otpada – papir, plastika, staklo i metal mogu se reciklirati umesto da završe na deponiji.
- Razmislite o ponovnoj upotrebi stvari – stara odeća može postati krpa za čišćenje, staklene tegle mogu služiti kao posude za hranu.
- Smanjite upotrebu jednokratne plastike – koristite platnene torbe, staklene flaše i višekratne posude.
- Naučite kako da smanjite otpad u kuhinji – manje bacajte hranu i isprobajte metode čuvanja namirnica koje smanjuju kvarenje.
- Podržite ekološki osvešćene brendove i proizvode sa održivim pakovanjem.
Postujte sa tagom #GlobalRecyclingDay .
Reciklaža u video igrama
Reciklaža je ključni deo očuvanja naše planete, ali šta ako vam kažem da može biti i deo zabave? Video igre su odavno pronašle način da nas edukuju kroz interaktivno iskustvo, a jedna od njih koja pokušava da spoji zabavu i ekološku svest jeste Recycling Center Simulator.
U ovoj igri preuzimate ulogu menadžera centra za reciklažu, gde vam je zadatak da prikupljate, sortirate i obrađujete otpad kako biste ga pretvorili u korisne proizvode. Svaki korak reciklažnog procesa prikazan je kroz mini-igrice – od pregovaranja o otkupu otpada, preko njegovog prikupljanja i sortiranja, pa sve do prerade i prodaje. Možete čak angažovati radnike da vam pomognu u organizaciji posla i povećanju produktivnosti.
Ako volite simulacije i zanima vas kako funkcioniše reciklažni proces, možda će vas ova igra zaintrigirati. Igre poput ove možda ne mogu promeniti svet, ali mogu nas podstaći da razmišljamo o otpadu drugačije. Ako kroz igru postanemo svesniji koliko je važno pravilno odlagati i reciklirati otpad, onda je već napravljen prvi korak ka promeni.
Reciklaža u filmovima i serijama
Koliko puta ste pogledali neki film ili seriju i osvestili koliko smo nemarni prema planeti? Kultura potrošnje je svuda oko nas, a televizija i filmovi često prikazuju posledice tog ponašanja. Ali, srećom, postoje i oni koji nas podsećaju na značaj očuvanja prirode i odgovornog ponašanja prema otpadu.
Animirane serije koje podstiču ekološku svest
Octonauts – Ova edukativna serija prati grupu životinja koje istražuju podvodni svet i pomažu morskim bićima u nevolji. Od njih možemo naučiti mnogo o očuvanju okeana i posledicama ljudskih aktivnosti na morski ekosistem.
Go Jetters – Iako su u stalnoj borbi s negativcem Grand Master Glitchom, junaci serije često uče mališane o važnosti očuvanja svetskih znamenitosti i zaštite planete.
Hey Duggee! – Serija prati grupu dece koja kroz avanture uče kako da brinu o životnoj sredini, reciklaži i odgovornom ponašanju prema prirodi.
Peppa Pig – Možda najpoznatiji crtani među decom, ali sa značajnim ekološkim porukama. Peppa i njeni drugari uče o reciklaži, vrtlarstvu, kompostiranju i očuvanju životne sredine.
Bob The Builder – “Popravi, ne bacaj” je glavna poruka ove serije. Bob uči mališane kako da popravljaju stvari umesto da ih bacaju, što je suština održivog načina života.
The Wombles – Stara, ali vredna serija koja je bila ekološki osvešćena pre nego što je to postalo popularno. Womblesi skupljaju ljudski otpad i koriste ga na nove, kreativne načine, što je odličan način da se deca upoznaju s konceptom reciklaže i ponovne upotrebe.
Filmovi za decu koji promovišu ekološku svest
Fern Gully – Priča o vili koja pomaže čoveku da shvati koliko su šume dragocene i koliko ih ljudi uništavaju. Film nosi snažnu poruku o posledicama seče šuma i zagađenja.
WALL-E – Možda najbolji film o tome šta će se desiti ako nastavimo ovim tempom. Ljudi su napustili Zemlju jer su je pretvorili u deponiju, a mali robot WALL-E pokušava da pronađe način da planetu ponovo učini pogodnom za život.
The Lorax – Ekranizacija knjige Dr. Seussa o uništenju prirode zarad profita. Prikazuje svet bez drveća i vazduha koji mora da se kupuje, što je poražavajuće blisko realnosti.
Over The Hedge – Kada grupa životinja izlazi iz hibernacije, shvataju da je njihovo stanište uništeno zbog urbanizacije. Film na duhovit, ali realističan način pokazuje kako ljudska nebriga ugrožava prirodu.
Happy Feet – Osim što je priča o malom pingvinu koji ne zna da peva, već da pleše, film prikazuje posledice prekomernog ribolova i zagađenja okeana.
Free Willy – Klasična priča o zatočenom kitu koji sanja slobodu. Film je inspirisao mnoge ljude da preispitaju način na koji tretiramo životinje u zarobljeništvu i značaj očuvanja okeana.
Filmovi za stariju publiku s ekološkim temama
The Day After Tomorrow – Klimatske promene u ovom filmu dovedene su do ekstrema, ali su scenariji ipak zasnovani na naučnim upozorenjima o tome šta može da se dogodi ako ne preduzmemo ništa u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Interstellar – Naučno-fantastični film koji prikazuje budućnost u kojoj je Zemlja postala neodrživa za život, pa se traže alternativne planete. Ovo je surova, ali realna projekcija mogućeg scenarija ako nastavimo s nemarom prema prirodi.
Erin Brockovich – Film zasnovan na istinitoj priči o ženi koja razotkriva kako velike kompanije zagađuju vodu i ugrožavaju zdravlje lokalne zajednice.
Dark Waters – Slično kao i Erin Brockovich, ovaj film otkriva mračnu istinu o tome kako su kompanije godinama trovale ljude i skrivale istinu.
Dokumentarci koji otvaraju oči
Planet Earth i Blue Planet – Naracija Davida Attenborougha nas vodi kroz prelepe pejzaže i prikazuje koliko je priroda neverovatna, ali i koliko je uništavamo.
Before The Flood – Leonardo DiCaprio putuje svetom i istražuje efekte klimatskih promena i korake koje možemo preduzeti da ih usporimo.
Chasing Ice – Dokumentarac koji kroz neverovatne snimke prikazuje ubrzano topljenje glečera i kako to utiče na planetu.
Kao neko ko se trudi da smanji otpad i preispita svoje potrošačke navike, ovi filmovi su me često naterali na razmišljanje. Sećam se kada sam prvi put gledala WALL-E – nije mi bio samo simpatičan animirani film, već ozbiljno upozorenje o tome gde idemo kao civilizacija. Dokumentarci poput Before The Flood su mi pomogli da shvatim koliko su klimatske promene stvarne i hitne.
U svetu u kojem kupujemo stvari da bismo ih brzo bacili, u kome zagađenje dostiže rekordne nivoe, možda je vreme da se vratimo osnovama. Gledanje ovih filmova i serija može biti prvi korak u pravcu ekološke osvešćenosti – kako za nas, tako i za buduće generacije.
Filmovi i serije mogu nasmejati, zabaviti i opustiti, ali mogu i otvoriti oči. Možda sledeći put kada budete birali film, odaberete onaj koji ne samo da zabavlja, već i podučava jer učenje o očuvanju planete nikada nije bilo važnije.
Koji film vas je naveo da promenite pogled na ekologiju?
Živimo u svetu otpada
Statistika kaže da godišnje proizvodimo 2,12 milijardi tona otpada. Da li možete da zamislite taj broj? Dve milijarde tona stvari koje su nekada bile korisne, a sada su samo teret – plastika u okeanima, toksični elektronski otpad, tone hrane koje propadaju dok milioni gladuju.
I šta radimo? Okrećemo glavu. Sve dok problem ne postane toliko velik da ne može da se ignoriše.
Nedavno sam pisala o Temu i Shein proizvodima i brzim modnim trendovima koji nas uče da je odeća potrošna roba. Kupuju se jeftine stvari, nose se nekoliko puta i bacaju. A kada ih bacimo, ne nestaju već završavaju na deponijama, u rekama, u mikroplastici koju na kraju i sami unosimo u organizam.
Reciklaža? Lepa ideja. Ali znate li da se samo devet odsto plastike na svetu zaista reciklira? Sve ostalo se spaljuje, zakopava ili prosto baca negde daleko od očiju javnosti.
Kako možemo da pomognemo?
Ne možemo da vratimo vreme i izbrišemo štetu koju smo naneli, ali možemo smanjiti budući otpad.
Pogledajte šta bacate. Sledeći put pre nego što nešto bacite, zapitajte se da li može da se upotrebi na drugi način. Može li se pokloniti, popraviti ili prenameniti.
Ne kupujte impulsivno. Da li vam zaista treba još jedna majica, još jedan uređaj, još jedan plastični dodatak? Ili će za mesec dana završiti u smeću?
Pravilno odvajajte otpad. Staklo, papir, plastika – ako već bacate, bacajte pametno. Birajte kvalitet umesto kvantiteta. Bolje je kupiti jednu stvar koja traje nego pet koje će se raspasti za nekoliko meseci. Izbegavajte plastiku kad god možete. Platnene torbe umesto kesa, staklene flaše umesto plastičnih, višekratni sudovi umesto jednokratnih.
Priroda pamti
Priroda nam ništa ne oprašta. Ono što danas bacimo, sutra nam se vraća – u vodi koju pijemo, u hrani koju jedemo, u vazduhu koji dišemo. Ne možemo zauvek uzimati bez posledica.
I zato danas, na Međunarodni dan reciklaže, hajde da ne pričamo samo o reciklaži. Hajde da pričamo o promeni načina razmišljanja. Jer, istina je jednostavna – ne možemo reciklirati put do održivosti. Možemo samo naučiti da živimo tako da proizvodimo manje otpada.
I za kraj
Planeta može bez nas, ali mi ne možemo bez nje. Ako nastavimo ovim tempom, možda će buduće generacije morati da kopaju po našim deponijama ne da bi reciklirale, već da bi preživele.
Možemo li to da sprečimo? Možda. Ako krenemo sada.
Šta vi radite kako biste smanjili svoj otpad?
Discover more from Indijanka Danka
Subscribe to get the latest posts sent to your email.
