Aleksandrija nestaje – istorijski biser koji guta more

Kada sam pre mnogo godina putovala u Aleksandriju, bila sam deo neprevaziđene Putnikove ture Kairo – Luksor – Asuan – Aleksandrija. Još tada me je očarala istorijska veličina ovog grada, njegove grandiozne građevine, trgovi, more i čuvene katakombe Kom el-Shuqafa. Nisam ni slutila da će doći dan kada će Aleksandrija biti među gradovima koji doslovno tonu i nestaju pred našim očima.

Aleksandrija, grad Kleopatre, slavne biblioteke i najveće luke starog sveta, gubi bitku sa prirodom.

Aleksandrija nestaje u moru

Nova istraživanja pokazuju da su porast nivoa mora i erozija obale uzrokovali rušenje čak 280 zgrada u proteklih 20 godina, dok je još 7.000 građevina u kritičnom stanju. Svake godine, stari deo Aleksandrije tone sve dublje, a zgrade se urušavaju jedna za drugom.

Problem nije samo voda koja prodire u temelje – slana voda nagriza čelik u konstrukcijama, dok tlo ispod grada postaje nestabilno, pretvarajući istorijske četvrti u opasne ruševine. U periodu između 2014. i 2020. godine, 86 zgrada je potpuno srušeno, dok je 201 objekat delimično urušen, što je dovelo do 85 smrtnih slučajeva.

Grad Kleopatre i biblioteke – istorija na ivici nestanka

Osnovana 331. godine pre nove ere od strane Aleksandra Velikog, Aleksandrija je bila središte znanja i kulture antičkog sveta. Njena čuvena Biblioteka imala je preko 700.000 svitaka, a svetionik Faros, jedno od sedam svetskih čuda antičkog doba, vekovima je vodio brodove ka njenoj obali.

Ovaj grad je bio i dom Kleopatre, poslednje kraljice Egipta, čiji je život postao mit i inspiracija kroz vekove. Upravo ovde su se ukrštali egipatska, grčka i rimska kultura, stvarajući jedno od najvažnijih istorijskih središta svih vremena.

Ali sve to danas polako nestaje. Obale Aleksandrije povlače se za 24 do 36 metara godišnje, a naučnici upozoravaju da bi do kraja ovog veka veći deo grada mogao biti pod vodom.

Katakombe Kom el-Shuqafa – tajne ispod tla koje tone

Jedna od najvećih misterija Aleksandrije su katakombe Kom el-Shuqafa, koje se nalaze duboko ispod grada. Ove podzemne grobnice potiču iz 2. veka nove ere i predstavljaju jedinstveni spoj egipatske, grčke i rimske arhitekture.

U svojim hodnicima skrivaju tajne komore, ritualne sale i sarkofage, ali problem je što voda već sada prodire u katakombe, preteći da ih potpuno uništi.

Predlažem da pročitate serijal tekstova STVARI KOJE NESTAJU .

Šta možemo naučiti iz ovoga?

Nestajanje Aleksandrije nije usamljeni slučaj. Venecija, Maldivi, obale Kalifornije i mnogi drugi istorijski lokaliteti suočavaju se sa sličnom sudbinom. Koliko puta smo čuli “poželi i ostvariće se”? Mnogi maštaju o tome da jednom posete Aleksandriju, ali ostavljaju to za neka buduća vremena, misleći da će sve ostati isto. Ali sada je jasno – neće.

Gradovi nestaju, obale se povlače, istorija se briše. Ono što danas postoji, sutra može biti samo priča u udžbenicima. Ako klimatske promene nastave ovim tempom, generacije koje dolaze možda više nikada neće videti mesta koja su oblikovala našu istoriju. Ukoliko se neka destinacija nalazi na tvojoj listi želja – ne čekaj. Možda je kasnije neće biti.

I za kraj…

Ne znam da li ću ikada ponovo kročiti u Aleksandriju, ali znam da je to jedno od putovanja koje nikada neću zaboraviti. Sećam se mirisa začina na pijacama, vetra sa Mediterana, i osećaja da stojim na mestu gde su nekada hodali Kleopatra i Aleksandar Veliki.

Ali šta će biti sa Aleksandrijom za 10, 20 ili 50 godina?

Hoće li je progutati more ili će ljudi pronaći način da je sačuvaju?

Jedno je sigurno – istorija ne čeka.