Berlinski Sindrom: Napeta psihološka drama koja će vas ostaviti bez daha

Moram priznati da poslednjih par meseci nisam ni pomislila da odem u bioskop. Gomila poslovnih obaveza, gledanje serija online sa ćerkom i poneka knjiga. Posao i kućne obaveze da i ne spominjem. I kada ti dođe da uradiš nešto malo drugačije i nađeš se na kafi sa drugaricom koju uspeš da ubediš da odvoji još malo vremena za druženje, odgledaš ono što se u datom momentu nudi na repertoaru.

Kod nas je izbor bio ili „Berlinski sindrom“ ili „Putnik“.

Malo rizika da pogledamo nešto neočekivano i u rukama imamo karte za „Berlinski sindrom“, kokice u velikoj metalnoj kantici (zato što je idealan detalj za stan) i po flašu vode. Par odličnih trejlera i priča počinje.

Film koji će Vas Držati na Ivici Sedišta

Film je baziran na istoimenom romanu autorke Melani Džusten iz 2011. godine, koji povezuje Stokholmski sindrom kao psihološki pojam, sa glavnim gradom Nemačke – Berlinom. Film je australijski, a premijera mu je bila na Sundance Film Festivalu 2017.

Početak filma prikazuje mladu Australijanku Clair koja dolazi u Berlin nakon otkaza u firmi u kojoj je radila, želeći da doživi nova i neverovatna iskustva. Berlin koji gledate nekako odudara od utiska koji sam ja ponela iz tog grada. Nekako je sve sivo i sumorno. OK, znamo da postoje dva dela i dve donekle različite istorije razvijene pod godinama uticaja dve sile kojima su ti delovi jednog grada pripadali. Obišla sam oba dela i videla razlike u gradnji i uticajima sredina u kojima se živelo. Ipak mi Berlin nije ostao u sećanju kao tako siromašan, nesiguran i opasan.

Naivnost koja Vodi u Opasnost

Clair nije jedina koja želi da sama ode i vidi nove gradove i doživi nova iskustva. I ja sam pristalica toga da je nekada bolje otići sam nego u društvu koje nije istog senzibiliteta kao vi, a i nema ista interesovanja kao vi. Ipak, nisam sigurna da sam ikada imala toliko poverenja u ljude koje sam tek upoznala. Pa bili oni i dobri frajeri kao Andy koga ona upoznaje na ulici. Profesor engleskog, koji savršeno „brka“ reči kako bi dobio na šarmantnosti. On joj pokazuje grad i neka mesta koja nisu poznata turistima. Na kraju dana je vraća u hotel, bez namere da produbi njihov odnos. Ali… ludo žensko. Dobar frajer, strani grad, potraga za novim iskustvima i ona sutradan kreće umesto po planu u novi grad, u knjižaru antikvarnicu gde očekuje da će ga sresti. I gle slučajnosti, on je tamo i prelistava baš knjigu koju je ona gledala dan ranije. Naravno, ispostaviće se da ništa nije slučajno već da je u pitanju dobro osmišljena, i očigledno par puta ranije usavršena psihološka igra Andy-ja.

Zamka se Zatvara

Odlaze u njegov stan. Iskreno, ja bih se već na ulazu u tu zgradu koja je šezdesetih doživela svoj maksimum, okrenula i otišla. Prolaze napuštene hodnike, dvorište, ulaze u drugu zgradu, opet sumorni i napušteni hodnici i stanovi i otključavaju njegov stan. Sve je skockano i sređeno a njoj ni malo nije čudno da se prozori ne otvaraju.

Ženski mozak…

Vode ljubav, njoj je savršeno, i još uvek joj ni malo nije čudno kada joj kaže da slobodno može da viče jer je niko neće čuti. Zagrljaji posle seksa i kliše rečenica „Volela bih da ne moram sutra da idem“.

Pa, pazi Clair šta poželiš, možda ti se i ostvari.

Andy je ujutro već uveliko na poslu u školi kada se ona budi, pakuje i pokušava da ode. Ali…

Sve je zatvoreno a ona naivno veruje da je on samo zaboravio da ostavi ključ. Uveče će shvatiti da joj odlaska nema. Kao ni nakita, pasoša, SIM kartice iz telefona i svega ostalog što je identifikuje ko je i odakle je.