DRAŽEN Košarkaška mašina ili emotivni heroj?

Film Dražen izazvao je veliku pažnju domaće publike, jer donosi priču o jednoj od najvećih košarkaških ikona Draženu Petroviću. Postoji nešto posebno u biografskim filmovima, prilika da zavirimo u život ljudi koji su promenili svet svojim talentom i strašću. Kada je Dražen Petrović u pitanju, priča o njemu nije samo priča o košarci, već i o upornosti, ljubavi, porodici, i borbi sa sistemima koji nisu bili spremni za njegov genijalni talenat. Film o Draženu obećava da nam donese sve to, ali da li uspeva da ispuni velika očekivanja?

Osnovno o filmu

Režiser filma je Danilo Šerbedžija, dok su producenti Ljubo Zdjelarević i Ivo Šiber dali svoj pečat ovom projektu.. Scenario je napisao Ivan Turkovic Krnjak, inspirisan Draženovim životom, arhivskim snimcima i razgovorima sa njegovim bližnjima. Glavnu ulogu tumači Domagoj Nižić, dok mlađeg Dražena glumi preslatki Tonko Stošić. Film je snimljen s posebnom pažnjom na detalje, koristeći arhivske snimke, autentičnu muziku iz tog perioda i fantastične kostime.

Ko je bio Dražen?

Dražen Petrović, poznat kao Mozart košarke, bio je košarkaš čije ime nosi težinu legende. Bio je jedan od najsjajnijih košarkaških talenata s ovih prostora, rođen 1964. u Šibeniku. Svoju karijeru započeo je u lokalnom klubu Šibenka, gde je već kao tinejdžer postao glavna zvezda. U Ciboni Zagreb ostvario je globalni uspeh, osvojivši dve uzastopne titule prvaka Evrope (1985. i 1986.), pri čemu je 1985. postigao 112 poena u jednoj utakmici, što je i danas rekord jugoslovenske lige.

Njegov prelazak u NBA 1989. bio je pionirski korak za evropske igrače. Nakon skromnog početka u Portland Trail Blazers, Dražen je zasijao u New Jersey Nets, gde je postao jedan od najboljih šutera lige.

Petrović je bio i simbol reprezentativnih uspeha. Igrajući za Jugoslaviju i kasnije Hrvatsku, osvojio je dve olimpijske srebrne medalje (1988, 1992), zlato na Svetskom prvenstvu 1990. i dve evropske titule.

Njegova karijera prekinuta je tragičnom saobraćajnom nesrećom 1993. godine, u 28. godini. Petrovićevo nasleđe obeležavaju brojne počasti, uključujući ulazak u Kuću slavnih Naismith i FIBA, dok je u Hrvatskoj ostao nacionalni heroj i simbol neprevaziđenog košarkaškog genija.

Početak

Rane godine Draženove karijere prikazane su s toplinom i pažnjom koja oduzima dah. Film nas vraća u Šibenik, gde mali Dražen, neverovatno verno prikazan sa perikom i kontaktnim sočivima koje nosi mladi glumac, oživljava uspomene na početke. Njegova ljubav prema košarci i želja da postane najbolji snažno su naglašeni kroz scene u kojima bezbroj puta šutira na koš i vredno vežba, uprkos povremenim neuspesima. Glumac koji igra mlađeg Dražena briljira u svojoj ulozi, toliko da nam se čini kao da gledamo pravog dečaka koji sanja velike snove.

Porodica

Draženova porodica bila je ključni deo njegovog života. Otac Jole i majka Biserka, koje u filmu glume Dragan Mićanović i Zrinka Cvitešić, prikazani su kao stubovi njegove stabilnosti i podrške. Posebno mesto zauzima Draženov stariji brat Aleksandar, koji mu je bio i uzor i prvi učitelj, ne baš oduševljeno. Njihova veza u filmu je emotivna, topla, i jasno ukazuje na to koliko su jedan drugome značili.

Na Press konferenciji nakon filma, Draženova majka je podelila dirljive detalje o svom sinu, pokazujući njegovu nežniju i ljudsku stranu – stranu koju film, nažalost, nije dovoljno istražio. Za one koji su ga voleli, Dražen nije bio samo legenda na terenu; bio je brat, prijatelj, osoba koja je svakome bila oslonac. Te emocije, koje su mogle da prodru do srca publike, ostale su nedovoljno izražene na velikom platnu.

Ljubav

Draženov emotivni život dugo je bio misterija za javnost.

Film uspeva da nas podseti na vezu s pevačicom Sanjom Doležal, koja je bila predmet naslovnica, ali nas vodi i korak dalje, otkrivajući njegovu ljubavnu priču s Renatom. Ova romantična dimenzija daje dublji uvid u Dražena kao čoveka, a ne samo kao sportistu. Ipak, kao da se i ovde plašilo da se pređe neka granica i pokaže više ljudskosti i emocija.

‘Njegova najveća ljubav je bila Renata Čajić s kojom je bio četiri godine. Onda je bila Sanja, pjevačica Novih fosila s kojom sam i danas u dobrim odnosima. Renata je bila kod njega i u Madridu i u Americi. Kada bi ona otišla, došli bi suprug i ja. Nismo htjeli da bude usamljen. Kad je prije dvije godine umro moj suprug, javila mi se Renata.

Ona se udala za Šibenčanina, odvjetnika, sina Draženovog prvog trenera Škarice. Kao da je netko sve povezao. Čudesna priča”, otkrila Biserka Petrović u jednom starijem intervjuu. Ona je otkrila i da je Renata bila manekenka, ali nije bila sklona brzim i kratkim vezama. 

‘Mislim da je to Dražena privuklo. Bila je zaista predivna, pratila ga je dok je bio u Madridu. Razišli su se kada je otišao u Ameriku. Velika je to udaljenost, Dražen je tamo bio zvijezda, djevojke su ga opsjedale. Ne znam, možda je bilo i malo ljubomore‘, otkrila je u jednom od starijih intervjua Biserka Petrović.

Fast forward

Nakon početnih uspeha u Šibenki i kasnije u Ciboni, film ubrzava tempo, prikazujući Draženov odlazak u Real Madrid i dilemu između ostanka u Evropi ili odlaska u NBA. Prikazana je njegova borba u Portland Trail Blazers, gde sistem nije bio spreman za njega, i trijumf u New Jersey Nets, gde je konačno zablistao punim sjajem. Posebno se ističu fenomenalne scene koje kombinuju arhivske snimke, isečke iz novina i delove utakmica. Ovo poglavlje filma donosi emotivni vrhunac, jer prikazuje Draženovu borbu s preprekama i njegov neverovatan uspeh na svetskoj sceni.

U filmu je premalo naglašena Draženova karijera u reprezentaciji, kako jugoslovenskoj, tako i hrvatskoj, iako je to bio san svakog košarkaša. Reprezentacija Jugoslavije, koja je u to vreme bila najbolja na svetu, bila je ključni deo Draženove karijere i postignutih uspeha. Međutim, u filmu su prikazani samo trenuci Draženovih ličnih i sportskih uspeha, dok se vrlo malo pažnje poklanja njegovim trijumfima sa reprezentacijom. On je bio deo ekipe koja je osvojila zlato na Svetskom prvenstvu 1990. godine, a u filmu se ta priča gotovo potpuno zanemaruje.

Rat

Ratni period, na žalost deo života svih nas na ovim prostorima, obeležen je Draženovom željom da pomogne svojoj zemlji. Ideja da se prikaže njegov neočekivani dolazak u Hrvatsku donosi duboku emotivnu notu, ali istovremeno izaziva dilemu – da li je Dražen bio heroj koji je prkosio pravilima ili pojedinac koji nije poštovao obaveze prema klubu?

Ovaj deo filma je možda najmanje ubedljiv, jer ostavlja prostor za različita tumačenja.

Kraj

Završetak filma o Draženu Petroviću ostavlja snažan, ali istovremeno nedorečen utisak. Kao da film ne zna kako da isprati takvu veličinu, pa se povlači pre nego što u potpunosti prenese emotivnu težinu gubitka. Taj poslednji trenutak, koji bi trebalo da nas ostavi bez daha i jasno nam pokaže šta je svet izgubio, nažalost izostaje. Na Press konferenciji je napomenuto da je ideja ponuđenog kraja želja i nada da Dražen i tamo negde igra još uvek košarku. Ipak, moglo je to biti malo drugačije i emotivije.

Prikaz Draženovih poslednjih dana ispunjen je suptilnom atmosferom koja nagoveštava neminovno, ali ne uspeva u potpunosti da uhvati veličinu tragedije. Scena u automobilu, dok se Dražen opušteno smeška i razgovara, deluje previše obična, kao da pokušava da ublaži udarac. Tragičan sudar dolazi bez emotivnog vrhunca, ostavljajući gledaoce s osećajem da nešto nedostaje – onaj trenutak koji ledi krv u žilama i u punoj meri osvetljava veličinu gubitka.

Umesto da se fokusira na momenat u kojem svet shvata da gubi genija, film se brzo prebacuje na posledice, tugu porodice i kolega, i reakcije javnosti. Iako su ovi momenti dirljivi, nedostaje trenutak introspekcije, onaj oštri rez koji bi publiku ostavio bez daha, suočavajući je s brutalnošću stvarnosti. Poslednji kadrovi filma pokušavaju da daju omaž Draženu, ali ostavljaju utisak kao da je priča okončana pre vremena. Prazan teren, sa loptom koja miruje, simbolizuje tišinu koja ostaje, ali ne prenosi u potpunosti osećaj šoka i tuge koji bi nas trebali obuzeti.

Dok izlazimo iz bioskopa, osećamo se kao da smo svedočili velikoj priči, ali smo istovremeno ostali uskraćeni za njen puni završetak.

Bez onog trenutka koji nas suočava s veličinom Draženovog genija i prazninom koju je ostavio, film ne uspeva u potpunosti da ispriča priču koja zaslužuje svaki deo naše pažnje.

Razmišljanje

Iako film uspeva da oživi Draženov lik i delo, postavlja se pitanje – da li je ovo najbolji način da se prikaže njegov život? Ovaj film o Draženu pokušava da postigne mnogo, ali često zaboravlja na sitne, ali važne detalje. Publika bi možda želela dublji uvid u njegov unutrašnji svet, više o njegovim dilemama, emocijama i svakodnevici. Ipak, ono što ostaje neporecivo jeste da film uspeva da nas podseti zašto je Dražen Petrović ostao nezaboravan. Oseća se da se film oslanja na sportske uspehe, ali ne uspeva da uhvati onu ljudsku stranu koju bi smo želeli da vidimo.

Na Press konferenciji je napomenuto da je ovaj film nastavak trenda koji je počeo u Srbiji, a to je biografski film. Ali, postoji velika razlika između ta dva pristupa, i to je jednostavno rečeno emocija! Dok Dražen uspeva da prikaže sportsku veličinu ovog košarkaškog genija, izostaje odgovor na osnovno pitanje: ko je bio Dražen Petrović kao osoba? Gde su njegove sumnje, borbe, radosti? Kao da su se autori plašili da ga predstave kao čoveka od krvi i mesa koji mašta, bori se, osvaja, brine i pravi greške. Za mlađe generacije, ovo bi mogla biti osnovna lekcija o Draženovom životu, ali za one koji su ga poznavali ili pratili, film ne donosi očekivano.

Bio je genije, ali i čovek sa svim svojim emocijama, nesigurnostima i ljubavima. Film je prikazao sportistu, ali nije uspeo da prikaže ono što je zaista bio – Dražen je bio mnogo više od košarkaške mašine.

Kraj filma ostavlja prostor za refleksiju, ali i za tugu što nijedan kadar, nijedan dijalog ili montaža ne mogu u potpunosti da zahvate ono što je Dražen Petrović značio svetu. Ostaje samo da se setimo i da kroz suze kažemo – takvog više neće biti.

Press i premijera

Prošle nedelje, 4. decembra, u mts Dvorani održana je svečana premijera filma “Dražen”, reditelja Danila Šerbedžije, koji je posvećen legendarnom košarkašu Draženu Petroviću.

Premijeri je prethodila konferencija za novinare, na kojoj su učestvovali članovi autorsko-glumačke ekipe: producent i koreditelj Ljubo Zdjelarević, reditelj Danilo Šerbedžija, glumci Domagoj Nižić (Dražen), Tonko Stošić (mladi Dražen), Romina Tonković (Renata) i Zrinka Cvitešić (Biserka Petrović). Posebnu čast konferenciji dala je prisutnost same Biserke Petrović, majke Dražena Petrovića.

Tokom večeri, beogradska publika imala je priliku da se pokloni pred ekipom filma, koja je uz ovacije prisutnih prošetala crvenim tepihom. Svečanost je okupila brojne ličnosti iz sveta sporta i filma, uključujući nekadašnje košarkaše Zorana Savića, Zorana Slavnića Moku i Srećka Jarića, kao i glumca Radu Šerbedžiju i influensera Nemanju Blažića Trickyja.

Film, snimljen povodom šest decenija od Draženovog rođenja, osvetljava njegovu odlučnost, posvećenost i ljudsku stranu, često zanemarenu iza njegovih sportskih uspeha. „Želeli smo da prikažemo Dražena kao čoveka – njegovu borbu, odrastanje, porodicu i podršku koju je dobijao na svom putu ka vrhu. Ovo nije samo sportski film, već intimna priča o čoveku koji je pomerao granice,“ istakli su producenti filma.

Nakon premijera u Šibeniku i Zagrebu, film “Dražen” od 5. decembra započeo je svoj bioskopski život u Srbiji, gde ga publika sada može pogledati u svim većim bioskopima.