KONKLAVA: U srcu vere, u senci politike – Intrige koje šokiraju

Konklava razotkriva mračnu stvarnost vere u službi politike, gde su intrige i moć isprepleteni.

indijankadanka
od indijankadanka
10 minuta za čitanje
CineStar Cinemas Srbija

Cinema Book Club – Nova dimenzija zabave i kulture

Iako sam neko vreme bila verni obožavalac Ženskih večeri, s vremenom je postalo jasno da je smisao svega pomalo izbledeo. Međutim, Cinema Book Club donosi potpuno novu perspektivu na ono što znači biti deo filmske zajednice.

foto sa premijere Konklava
foto Irina Duplevskaja

Ovaj predivan koncept ne samo da slavi filmsku umetnost, već stavlja akcenat na knjige koje bi trebalo da postanu neizostavan deo svakodnevnog života. Jer, kako kažu,

Svaka knjiga nas oplemenjuje, širi naše horizonte i omogućava da na svet gledamo iz drugačije, dublje perspektive.

Premijeri je prethodio panel na kome je ispred izdavačke kuće Laguna govorila prevodilac knjige na srpski jezik, Tanja Bižić. Događaju su prisustvovali brojni predstavnici medija i influenseri koji prate književnost i film. Povodom zapleta knjige i filma „Konklava“, Tanja Bižić je izjavila da je autor Heris na neki način bio ispred svog vremena, kada je pisao ovu knjigu pre šest godina. Likovi su izmišljeni, sve je fikcija, ali je zasnovano na saznanjima autora o Vatikanu.

Predlažem da uvek dođete malo ranije i učestvujete u panelu pre projekcije, razmenjujete mišljenja sa ostalim članovima i uživate u kvalitetnim filmovima. Cinema Book Club je mnogo više od obične filmske večeri, to je iskustvo koje vas ne samo zabavlja, već i inspiriše i podstiče na razmišljanje.

Book club
Cinema Book Club – Konklava

Konklava

Film Konklava, u režiji Edvarda Bergera, započinje slikom kardinala Lorensa (Ralf Fajns) kako noću hoda rimskim autoputem, držeći svoju crvenu biretu u ruci. Ovaj kontrast svešteničkog dostojanstva i savremene urbane pozadine nagoveštava tenziju između tradicije i stvarnosti koja će se provlačiti kroz ceo film.

Radnja nas uvodi u zatvoren svet kardinala koji biraju novog papu nakon smrti prethodnog.

Ovaj proces, smešten unutar zidova Sikstinske kapele, prikazuje kako se svet modernog doba sudara sa drevnim obredima.

Knjiga i film

Pre nego što je adaptiran u film, “Conclave” je osvojio čitaoce širom sveta kao istoimeni roman Roberta Harrisa iz 2016. godine. Knjiga je majstorski spoj političkog trilera i religiozne intrige, koja nas vodi iza zatvorenih vrata Vatikana, otkrivajući tajne procesa biranja pape. Haris, poznat po istraživanju političkih i istorijskih tema, inspiraciju za ovaj roman crpi iz stvarnih događaja, ali i iz duboke fascinacije ceremonijama i ritualima koji definišu ovu drevnu praksu.

Međutim, ono što knjigu čini jedinstvenom jeste njen gotovo teatralni ton, koji deluje kao da je osmišljen za filmsku adaptaciju. Zanimljivo je da se reditelj Edvard Berger, poznat po svom preciznom oku za detalje, savršeno uklopio u ovu priču, uspevši da prevede Harisovu reč u vizuelno upečatljiv i emocionalno rezonantan film. Ovo je drugi projekat reditelja Edvarda Bergera, koji je osvojio Oskara 2022. godine za All Quiet on the Western Front.

U tome mu je pomogao i Paolo Sorrentino, čiji je uticaj na ovaj film nemoguće ne primetiti, bilo kroz raskošnu kinematografiju, bilo kroz introspektivne trenutke karaktera. Ako ste voleli “Mladog papu”, prepoznaćete sličnu estetiku i ton u Konklavi. Sorentinov prikaz Vatikana kao sveta raskoši i moralnih dilema ovde se ogleda u svakoj sceni, čak iako je ovaj film Bergerovo delo.

Likovi i sukobi

U centru priče je kardinal Tomas Lorens, dekan Kolegijuma kardinala, čiji je zadatak da vodi konklavu. Ralf Fajns briljira u ovoj ulozi, prikazujući Lorensovu unutrašnju borbu između sumnje i želje za kontrolom ishoda. Na suprotnim stranama nalaze se:

  • Aldo Belini Stenli Tuči: Progresivni kandidat, zagovornik modernizacije crkve.
  • Džozef Tremblej Džon Litgou: Politički vešt kandidat sa mračnim tajnama.
  • Gofredo Tedesko Serđo Kastelito: Tradicionalista koji želi povratak latinske mise.
  • Džošua Adejemi Lusijan Msamati: Harizmatični nigerijski kardinal s kontroverznom prošlošću.

Pored njih, značajnu ulogu ima sestra Agnes (Izabela Roselini), čiji uvidi i delovanja utiču na tok priče, dok iznenadni dolazak kardinala Beniteza (Karlos Dijez) unosi dodatnu neizvesnost.

Karlos Dijez, relativno nepoznati meksički glumac, preuzima ulogu kardinala Vinsenta Beniteza u Konklavi, liku koji brzo postaje ključan za razvoj radnje. Benitez, naizgled običan kardinal, u tajnosti je imenovan za nadbiskupa Kabula, a njegov nenajavljeni dolazak na dan Konklave pokreće lavinu događaja koja menja tok uobičajene rutine crkvenih vlasti. Film savršeno prikazuje napetost i svesnost sveštenika da će svaki njihov postupak imati stvarne posledice, naročito u načinu na koji će svet videti Crkvu.

Ova izolacija, iako fizička, postaje i psihološki element, jer publika postepeno shvata da spoljnim svetom vladaju nemiri, a sveštenici su toga uglavnom nesvesni. Život je ipak nepredvidiv i uvek nas opominje pa ćemo se brzo suočiti s posledicama, i to na način koji će biti i metaforičan i fizički.

Snimanje i estetika

Fotografija Stefana Fontena majstorski koristi vizuelni kontrast: crvene odore kardinala, uniformisane Švajcarske garde i raskošne detalje Vatikana naspram hladnih, sterilnih enterijera koji pojačavaju osećaj klaustrofobije. Svaki kadar je pažljivo osmišljen kako bi naglasio simboliku moći, ambicije i ljudskih slabosti.

Bila sam fascinirana portretima kardinala, koji su tako prelepo oslikani, da odmah znamo odakle dolaze, sa neverovatnim bojama i pozadinama koje govore o njihovim ulogama i identitetima. Međutim, scena sa kišobranima je ono što je zaista ostavilo snažan utisak na mene. Kasnije u filmu, kada se svi kardinali okupljaju i pripremaju za odsečenost od sveta, vidimo ih, desetine u belim i crvenim mantijama, kako koračaju napred kroz kišu. Njihova lica su skrivena ispod oštrih belih kišobrana koji se njišu u kadru, snimljeni iz ptičje perspektive.

Ova scena, iako ne otkriva ništa o radnji, postavlja ton za visoku dramatičnost i formalnost filma, što je od presudnog značaja za razumevanje celokupne priče.

Beli kišobrani Konklava
Scena iz filma KONKLAVA
Beli kišobrani face front
Scena iz filma KONKLAVA

Prema rečima direktora fotografije Konklave, Stefana Fontena, ova scena nosi značajan vizuelni pečat koji je sličan onome iz Bergerovog filma o Prvom svetskom ratu. Fonten, poznat po radu na filmovima poput Elle Paula Verhoevena i A Prophet Jakoba Audiarda, ističe da je Bergerova “vizuelna geometrija” ključna za stvaranje ovako moćnih, emotivnih trenutaka.

Poruka i simbolika

Konklava nije samo film o izboru pape, već i o univerzalnim temama poput sukoba tradicije i progresa, vere i sumnje, moći i moralnosti. Manipulacije i intrige deluju kao politički triler smešten u verski kontekst.

Film Konklava donosi intrigantan i promišljen završetak koji se oslanja na duboke temeljne promene u vezi sa pitanjem uloge žena unutar Crkve. Iako se ne bavi direktno katoličkom doktrinom, film jasno ukazuje na potrebu za napretkom i promenama, kako unutar religiozne hijerarhije, tako i u društvu uopšte.

Iako izbor novog pape nije žena, film se fokusira na to da je on neko ko svojim postojanjem i načinom na koji se postavlja unutar Crkve, omogućava širu perspektivu o rodnim pitanjima i izazovima. Žene u filmu, uprkos tome što su nedovoljno zastupljene, igraju ključne uloge u razvoju radnje, utičući na važne odluke i tokove u samoj konklavi. Film nam šalje poruku da napredak, iako usporen, neizbežno dolazi, bez obzira na sve pokušaje zastoja i otpora.

Na kraju, dok kardinali ulaze u brojne intrige i izdaje, film nam prikazuje da je moć žene, iako naizgled potisnuta, neizbežno prisutna i da se razvija prema napred, prema promenama koje su neophodne za budućnost Crkve i društva.

I za kraj…

Bergerov film Konklava je pametno, provokativno i povremeno duhovito ostvarenje koje nas izaziva da preispitamo svoje stavove. Zahvaljujući sjajnoj glumi i pažljivo osmišljenoj priči, ovaj film se izdvaja kao jedan od najznačajnijih ove godine.

Film “Konklava” pruža duboku refleksiju o položaju žena u Crkvi, ali i o širem pitanju ljudskih prava i jednakosti. Kroz likove koji se bore za vlast i moć unutar rigidne strukture, film jasno ukazuje da su svi mi, bez obzira na pol, Božija deca i da prava i položaji ne bi trebalo da budu određeni rodom. Bog nas je stvorio ravnima, i to je poruka koju film može prenositi – da svi, bez obzira na pol ili društveni položaj, zaslužujemo iste šanse i vrednosti u svetlu Božje ljubavi i pravde.

Preporučujem ga ljubiteljima političkih trilera i onima koji uživaju u istraživanju kompleksnih ljudskih odnosa unutar neobičnih okvira.

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.