Dosta je onih koji kritikuju recikliranje filmova i “prežvakavanje” licenci koje poznati studiji imaju. Ja sam protivnik prerade i menjanja nekih tema i filmova koji su i dalje interesantni za gledanje mlađim generacijama. Kada je u pitanju The hounted mension, mislim da je trebalo snimiti novu verziju dvadeset godina posle prve jer ona sa Eddie Murphy-jem nije nešto što bi mlađe generacije gledale.
Svesni smo činjenice da su se deca promenila, vole brze scene i sve što će im fokus držati prvih deset sekundi. Režiseri ove nove verzije su to imali na umu i zbog toga je film mnogo energičniji i prepun tih Tik Tok i Reel momenata. I to ne navodim kao nešto negativno!
Glumci
Najnovija verzija Disney licence, zasnovane na Disney atrakciji (imate je i u Parizu) nudi malo drugačiju priču i dosta poznatih glumaca. Sigurna sam da će se naći oni koji će iskritikovati neka poznata imena kao što su Danny DeVito i Jamie Lee Curtis i reći da je njihove uloge mogao da igra bilo ko, ali ja mislim da su oni dobro uradili svoj posao i da će ostati upamćeni po ovim ulogama koje su verovatno i njima prijale. Podsećam vas da je madam Liota pre dvadeset godina bila Jennifer Tilly, dok sada Jammie to radi na svoj i naravno Disney način.
Iznenađenje mi je LaKeith Lee Stanfield kao Ben Matthias u glavnoj ulozi. On je imao stvarno dobre momente iako je ovo horor komedija a ne neka drama. Njegova lista uloga je pozamašna ali moram da priznam da sam malo toga gledala. Nakon ove uloge sam sigurna da će imati više posla.
Owen Wilson je pravo osveženje sa ovom ulogom lažnog popa, dok su Rosario Dawson i Chase Dillon u ulogama majke i sina odlično odradili ono što im je zadato. Tiffany Haddish je odlična kao upečatljiv medijum koji razgovara sa mrtvima.
Ime koje pompezno zvuči na spisku glumaca, a jedini bez koga se stvarno moglo i što bi smanjilo budžet filma je Jared Leto od koga nemamo ni stasa ni glasa u filmu. Crump je jedini lik u ovom filmu koji je mogao da bude animiran 100% i niko ne bi primetio razliku.
Priča
Udovica sa sinom kupuje kuću bez provere i suočava se sa gomilom natprirodnih pojava. Angažuje par stručnjaka, od kojih je svako živopisan lik sam po sebi kako bi joj pomogli da nađe mir i ostane u svom domu. Nakon dosta nepredviđenih situacija i borbe, uz veliku pomoć novih prijatelja ona uspeva da neke stvari reši a nekima se prilagođava.
Tuga
Ako ostavimo po strani komične horor momente svojstvene ovom Disney ostvarenju, primećuje se da je nekako neprimetno u pozadini par životnih lekcija o kojima svakako treba razgovarati i sa decom nakon gledanja filma.
Glavni junak je ovde udovac koji ne može da prežali smrt svoje žene i ne želi da se oslobodni starih navika koje ga podsećaju na nju. Život mu je izgubio svaki smisao i pretvorio se u životarenje. Ovo je ono sa čime se mnogi suočavaju kada izgube nekoga do koga im je stalo, ne mora to biti samo ljubav. Vezujemo se za porodicu, prijatelje, posao, ljubimce… I svako od nas kroz period tuge prolazi drugačije. Dobro je suočiti se sa svojim emocijama, odboleti ali je poenta nastaviti a ne vrteti se u krugu starih običaja i ritala jer to neće pomoći. Ljudi koji imaju veliku bol u sebi su podložniji uticajima koji nekada mogu biti loši. Postoje čitava udruženja i pravilnici sa instrukcijama o tome kako manipulisati osobama u žalosti. Iako i dalje stoji ono “pusti da odboluje i proći će” imajte u vidu da za takve prijatelje uvek morate biti tu i pomoći im da krenu dalje.
Laž
Postoje kažu crne i bele laži, velike i male laži, ali laž je laž. Pre ili kasnije sve izađe na videlo i dok je možda ok prećutati nešto što nekoga može da pogodi a ništa ne može da promeni, nemojte lagati! To je jedna od najbitnijih stvari koje svaki roditelj treba da nauči svoje dete. Ovde nas tome uči lažni pop Kent koji je mogao da laže turiste zbog novca, ali u susretu sa pravim “onostranim” laž neće pomoći.
Istraživanje i impulsne odluke
Kupovina kuće pune duhova svakako nije pravi potez. Malo Google istraživanja bi upalilo crvene lampice kod Gabbie, ali opet, ovo je samo film.
Impulsne odluke koje se donose na osnovu materijalne dobiti su takođe nekada loš potez koji vas može uvaliti u velike probleme a ovde u trke sa duhovima.
Da li je novac pokretač svega i treba li da bude tako?
Uz malu pomoć svojih prijatelja
Prijateljstva nekada i sada se razlikuju. Ranije smo više razgovarali lice u lice a danas je to preko mobilnih telefona. Koliko ta instant online prijateljstva mogu biti iskrena, niko ne može reći sa sigurnošću. Ono što je posle ovog filma sigurno je da ćete uz pomoć prijatelja i zajedničkim naporima prevazići sve prepreke koje Vam život donese.
Dobro uvek pobeđuje zlo
Zlo se može prikriti u nekim divnim oblicima i ponašati tako da budemo ubeđeni da je u pitanju nešto najbolje i najčistije na svetu. I onda nas to zlo može povrediti na hiljade načina. To ne znači da treba dići ruke i prepustiti se, već se treba boriti i verovati da dobro uvek pobeđuje zlo! Možda je Crump uspeo da unesreći 999 osoba ali se našla ona jedna koja mu je stala na put. Sam film traje 125 minuta što znači da je borba bila napeta!
Leto je…
Ovaj mesec je imao dosta dobrih premijera. Ovo je prvi film sa liste onih koje planiram da pogledam jer sam Openhajmer, Indijanu i Nemoguću misiju ostavila za kasnije i rešila da krenem sa komedijom. Onaj roze film za sada preskačem toliko da sam na društvenim mrežama mislim jedina koja ga nije ni spomenula. Ovo je prava letnja limunada i možda bi bilo najbolje da proverite da li se daje i u nekom od bioskopa na otvorenom jer bi mu to dalo dodatni šmek.
Zaključak
Ukleta kuća je pitka letnja horor komedija koja nas podseća na to da se uz pomoć pravih prijatelja može sve, pa čak poraziti i iskonsko zlo.
Napomena
Moram da spomenem i fenomenalnu organizaciju MegaCom Filma premijere ovog filma i neočekivano iznenađenje sa tri medijuma iz Witch bara. O ovom baru sam čitala pre par godina i obećala sebi da ću otići iz zabave na kafu. U tom baru možete uz dobro piće pokušati da saznate šta vam kažu karte ili šolja, a organizuju i odlične DJ večeri.
Sada sam imala samo jednu želju i saznala sam mnogo lepih stvari, uz par nekih saveta. Ukoliko se ispuni, reći ću Vam.
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.
