STVARI KOJE NESTAJU – Čokolada

Omiljena i zdrava

indijankadanka
od indijankadanka
3 minuta za čitanje

Čokolada će nestati do 2050. godine!

Globalno tržište čokolade neprestano raste pa će do 2025. biti duplo veće nego 2015. godine. Konzumacija je drastično u porastu, naročito zato što se zadnjih godina piše o benefitima čokolade, poput anti-age efekta, mnoštva antioksidansa, smanjenja stresa i krvnog pritiska.

Krajem prošle godine je cena kakaoa dostigla vrhunac za skoro pola veka. Kakao se koristi za pravljenje miliona čokoladnih proizvoda. Ali naša zavisnost o čokoladi bi mogla iznenada da prestane. u narednim decenijama. Toplja klima, kao i vremenski fenomeni poput „El Nina“ su doveli do nestašice kakaoa i to čini njegovu proizvodnju skupljom. Sušniji uslovi, periodi poplava i rastuće temperature ugrožavaju budućnost kakao industrije. Sve ispod 10 stepeni može ubiti kakao drvo, zajedno sa bilo čime iznad 11 stepeni.

Najviše čokolade se i dalje pojede Švajcarskoj i to više od osam kilograma po stanovniku godišnje. Slatko najviše jedu stanovnici Zapadne Europe i Severne Amerike. Proizvođači čokolade su pre pet godina sa optimizmom gledali na Kinu i Indiju jer svaka ima po milijardu stanovnika.

Kinezi su dugo bili među najmanjim potrošačima čokolade, najviše zbog političke situacije i zatvorenosti ka ostatku sveta. Oni su jeli manje od kilograma čokolade godišnje – desetak manjih čokolada. Sada se stvari menjaju jer Kinezi upoznaju kulturu kafe a dok je pijuckaju, uz nju jedu i sve više čokolade. Oni su tada tek upoznavali omiljenu poslasticu zapada zbog urbanizacije i napretka srednje klase.

U Indiji je u roku od pet godina potražnja čokolade je porasla za 50 odsto. Smatraju čokoladu zdravom poslasticom i neprestano je grickaju.

Dakle, imamo potrošače u porastu i ponudu u padu!

Kakao je jako zahtevan za uzgoj jer kao osetljiva biljka treba vlažnu tropsku klimu i hladovinu kišnih šuma a to su uslovi kakvih je sve manje zbog toliko spominjanog globalnog zagrevanja. Najviše čokolade se proizvodi u zapadnoj Africi, tj. Obali Slonovače i Gani. Za sada se proizvođači snalaze prebacivanjem na veće visine ali je pitanje do kada će to biti moguće. Da ne spominjemo cene i koliko je isplatljivije gajiti kukuruz u odnosu na kakao. I da, tu je i zloupotreba dece kao radne snage!

Mnoge kompanije se bave istraživanjima koja bi ponudila neku zamenu za kakao, ili pokušavaju da naprave neku izdržljiviju vrstu. Uložene su milijarde dolara u istraživanje otpornijeg kakaa.

Za sada imamo čokoladu koja je sve skuplja pa uživajte u čokoladicama dok možete!

Slike Canva Pro

Pratite me i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads , Linkedin i YouTube.

Discover more from Indijanka Danka

Subscribe to get the latest posts sent to your email.

Podelite ovaj članak
Zaprati:
Sedamdesetih godina prošlog veka u modi su bile lutke obučene kao partizanke, indijanke, hipi i naravno “normalne” djevojke, a sve su imale isto lice i dugu crnu kosu. Ja sam imala partizanku i indijanku. Imam ih još uvek (čuvala sam za kćerku koja ih nije ni uzela u ruke). Jedna sam od prvih žena gejmera kod nas. Prva žena autor i voditelj emisije o kompjuterskim igricama.