Thunderbolts recenzija: Antiheroji koji su Marvelu vratili dušu

Svi koji me znaju, znaju i to da nisam ljubitelj superheroja. Ili, bolje rečeno, nisam ljubitelj onih savršenih, besprekornih, nedodirljivih verzija koje lebde iznad običnih ljudi i njihovih problema. Ali tu i tamo, neko me osvoji. Ne zbog moći, već zbog mana. Tako sam se vezala za The Umbrella Academy, gde porodica Hargreeves nije idealna, gde su problemi stvarni, a odnosi kompleksni. I zato nije bilo teško naslutiti da će mi se Gromovnici dopasti i evo je Thunderbolts recenzija!

Ovo nije priča o herojima koji spašavaju svet zato što su bolji od nas već je priča o onima koji su već pali i pokušavaju da ustanu.

Thunderbolts recenzija: Stari dugovi, nove šanse

Marvel je u poslednjim fazama dosta lutao. Bilo je svetlih trenutaka poput Spider-Man: No Way Home, Guardians of the Galaxy 3 ili serije Loki, ali mnoge stvari su bile zbrkane, preduge i zaboravljene pre nego što su i stigle do kraja špice. I baš zato Thunderbolts osvežava, vraća fokus ali ga ne traži u spektaklu već u ljudskosti. Meni ovo izuzetno prija.

Igrači iz druge lige, sa srcem prve

Ono što ovaj film izdvaja jeste upravo ta sirova, pomalo zapuštena atmosfera. Oseća se da su ga pravili ljudi koji vole video igre jer scene pucnjave, taktike i prepada neodoljivo podsećaju na Counter-Strike, dok mračna figura sa sjajnim očima kao glavna pretnja koju su iznedrile de Fontaineine greške kao da je ispala direktno iz igre Sea of Solitude. To nije slučajno. Film u vizuelnom i narativnom smislu koristi estetiku savremenog gejminga, i to uspešno kao omaž, a ne imitaciju.

Nema epskih spasenja sveta i neumoljivog tempa koji gubi publiku negde između kvantne fizike i multiverzuma. Umesto toga, dobijamo špijunski triler sa humorom, emocijama i ljudima koji bi, da nisu u Marvel svetu, mogli biti likovi iz The Replacements. Nisu sportisti – već bivši plaćenici. Ne nose dresove već kostime. Ali u oba slučaja, to su ljudi koje su svi otpisali, a koji se bore za svoju drugu priliku.

Florence Pugh: Emocija u kostimu

Florence Pugh ovde briljira! U scenama gde deli kadrove sa Davidom Harbourom, oseti se stvarna, živa dinamika između ćerke i oca. Onakva kakva se oseti kada se prođe toliko porodičnih problema i trauma. Njen sarkazam je zaštitni znak, ali je njena ranjivost ono što ostaje. Da nije u pitanju film o superhetojima, verovatno bi dobila nominaciju za ulogu. Ali, čak i bez nje, ostaje jasno da je ona oslonac ove priče.

A ostatak tima? Šarmantno nesnađeni, prepuni sumnji i gneva, sa dijalozima koji se ne oslanjaju na silu već na karakter. I to je ono što Thunderbolts čini boljim od većine post-Endgame naslova… nije važna moć, već ličnost.

Thunderbolts recenzija: Kad Marvel konačno nauči lekciju

Film traje 2 sata i 16 minuta, i ne traži od vas da pamtite deset drugih filmova. Da, poznavanje The Falcon and the Winter Soldier donosi prednost, ali nije presudno. Sve teče, bez skakanja s kontinenta na kontinent, bez zastoja, bez praznog hoda. I za razliku od Captain America: Brave New World, koji je pokušao da spoji politiku i akciju ali ostao u raskoraku, Thunderbolts zna šta želi da bude, i to i jeste.

Thunderbolts je film za sve uzraste, ali i za sve one koji filmove o superherojima obično izbegavaju jer nudi nešto drugačije.

U vremenu kada se akcioni blokbasteri trude da budu veći, brži i skuplji , ovaj film je možda manji, ali u svemu važnom deluje iskrenije i životnije. I to ga čini vrednim gledanja.

I za kraj…

Možda nisu superheroji a nisu ni junaci. Ali u svetu u kojem se više niko i ne pita gde je nestao Iron Man, a čak su i bogovi umorni od Thora, ova grupa izgubljenih, izneverenih i nesavršenih likova nosi nešto što se retko viđa, iskrenost. I dok se u jednoj sceni nalaze zarobljeni u hodniku bez izlaza, ne izgledaju kao spasitelji sveta. Ali pogledima, replikama i haotičnom, gotovo improvizovanom energijom, uspevaju da vrate upravo ono što je Marvel u poslednjim fazama najviše izgubio, vezu sa publikom.

Ovo nije film koji traži da odgledate sve prethodne nastavke, niti da znate ko je ko u multiverzumu. Ne traži mapu, već samo da ga gledate. Thunderbolts je film za sve uzraste, ali i za sve one koji filmove o superherojima obično izbegavaju jer nudi nešto drugačije. Nudi pristup koji ne zavisi od svetlosnih zraka ni kamenja moći, već od priče, dijaloga i glume. U vremenu kada se akcioni blokbasteri trude da budu veći, brži i skuplji , ovaj film je možda manji, ali u svemu važnom deluje iskrenije i životnije. I to ga čini vrednim gledanja.

Link za karte OVDE

Malo o brojkama

ilm Thunderbolts je debitovao sa solidnim, ali ne spektakularnim otvaranjem na svetskom bioskopskom tržištu – ukupno 162,1 miliona dolara, od čega 76 miliona u SAD i 86,1 milion u ostatku sveta. Time je preuzeo vrh vikend liste gledanosti, ali je ostao ispod otvaranja ranijeg MCU naslova ove godine – Captain America: Brave New World, koji je startovao sa 192 miliona dolara. Kada se uzme u obzir da je budžet za snimanje Thunderbolts-a bio oko 180 miliona dolara, jasno je da će film morati da zadrži stabilan interes publike kako bi dostigao isplativost.

Ipak, uprkos nešto skromnijem početku, film je dobio vrlo pozitivne ocene: A- CinemaScore i čak 88% na Rotten Tomatoes od strane kritike, što može značiti da ga tek čeka uspeh zahvaljujući preporukama gledalaca. Publika ga već vidi kao jedno od prijatnijih Marvel iznenađenja poslednjih godina.

Zbog toga se pažljivo prati da li će upravo ovaj film, sa likovima koji do sada nisu imali centralne uloge u MCU, uspeti da stvori novu publiku i održi pažnju duže nego što su to uradili neki prethodni naslovi. U režiji Jacka Schreiera, Thunderbolts okuplja tim antiheroja predvođenih Sebastianom Stanom, Florence Pugh, Wyattom Russellom i Davidom Harbourom – i možda baš u toj “otpisanoj” postavi leži ključ njegovog potencijala.