SVETSKI DAN DECE ŽRTAVA NASILJA

Danas je Svetski dan dece žrtava nasilja, ali u Srbiji to ne sme da bude samo još jedan datum u kalendaru. Kod nas su brojke zastrašujuće.

U Srbiji, nažalost, veliki broj dece svakodnevno trpi nasilje, bilo da je reč o porodičnom, vršnjačkom ili institucionalnom. Statistika je poražavajuća: tokom 2023. godine, lekari su prijavili gotovo 1.000 slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece. Od toga, 80% dece pretrpelo je fizičko nasilje, svako peto dete emocionalno, a svako deseto bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja.

Vršnjačko nasilje, koje često počinje kao ruganje i isključivanje, sve češće prerasta u fizičke napade. Od početka školske godine zabeleženo je više od 7.000 prijava nasilja koje uključuju decu. Učionice više nisu sigurna mesta a hodnici su često poprišta straha dok igrališta prestaju da budu utočišta.

I dok se o porodičnom nasilju i dalje ćuti iza zatvorenih vrata, nasilje u institucijama često se zataškava. Sistem reaguje sporo, podrška izostaje, a deca ostaju sama, uplašena i nesaslušana. Umesto da budu zaštićena, postaju meta kako smo videli i od strane onih koji bi trebalo da ih čuvaju.

Ovaj dan je prilika da se glasno progovori o problemima koji se predugo ignorišu. Hajde da se setimo dece čiji su osmesi zamenjeni strahom, čije su igre prekinute suzama. Da ne okrećemo glavu kada vidimo modricu, ne ćutimo kad čujemo urlik kroz zidove, ne prelazimo preko poruka u kojima neko poziva u pomoć jer sve češće gubimo mlade živote pre nego su i počeli da ga žive.

Nasilje suudarac, ćutanje, ignorisanje, zanemarivanje, oduzimanje prava na detinjstvo. . Nasilje je kada dete od deset godina zna šta znači strah, a ne zna kako izgleda zagrljaj.

Kako je nastao ovaj dan

Svetski dan dece žrtava nasilja ustanovljen je 1982. godine nakon što su UN reagovale na informacije o deci koja su stradala tokom izraelsko-palestinskog sukoba. Vremenom, značaj datuma se proširio – danas se ovaj dan odnosi na svu decu sveta koja su izložena fizičkom, psihičkom, seksualnom i emocionalnom nasilju, kao i zanemarivanju.

Kako se obeležava širom sveta

U mnogim zemljama se 4. jun koristi za održavanje radionica i tribina u školama, javne kampanje o pravima dece, akcije podrške žrtvama i oozive na donošenje ili izmene zakona.

Kod nas, nažalost, to se najčešće svede na izjavu u vestima. Ali Vi, roditelji, učitelji, komšije možete biti glas koji se čuje. Razgovarajte s decom, pitajte ih kako su i verujte im kada Vam kažu da nešto nije u redu.

Filmovi koji govore i tišini

Biti dete žrtva nasilja često znači i biti nečujan. Filmovi su nekad jedini koji uspeju da prenesu tu tišinu.

A Monster Calls – Metafora tuge, straha i traume. Dečak se suočava s bolešću majke i nasiljem u školi. Prikaz unutrašnje borbe koju odrasli često ne vide.

The Florida Project – Dečji pogled na siromaštvo, zanemarivanje i haotične odrasle. Film bez direktnog nasilja, ali s jasnim osećajem da deca nisu zaštićena.

Precious – Priča o devojčici koja trpi zlostavljanje u porodici. Bolna, ali snažna, sa porukom da pomoć može doći od onih od kojih je najmanje očekujemo.

Rita – Kada imaš samo 13 godina i oca koji te zlostavlja, možeš postati žrtva onih koji su postavljeni u institucije da bi te čuvali.

Spotlight – Dokumentarni film o naporima novinara da dokažu zlostavljanje dece u Bostonu od strane sveštenika.

The Girl Next Door – Horor koji dobija još težu dimenziju kada saznate da je u pitanju istinita priča o dešavanjima u životima Sylvie Likens i Gertrude Baniszewski.

We Need to Talk About Kevin – Težak i uznemirujući, ali važan. Bavi se pitanjem da li nasilje može da se nasluti, spreči, ili makar razume.

Serije koje ne zatvaraju oči

13 Reasons Why – Serija koja je otvorila vrata temama vršnjačkog nasilja, samoubistva, seksualnog zlostavljanja. Kontroverzna, ali potrebna.

Big Little Lies – Kroz odrasle, pokazuje koliko su deca ta koja najviše upijaju i stradaju. Scene školskog nasilja ostaju dugo u sećanju.

Knjige koje osvetljavaju istinu

Speak – Laurie Halse Anderson – Devojčica prestaje da govori nakon seksualnog napada. Knjiga o ćutanju kao zaštiti i kazni. Vulkan na engleskom a Makart na srpskom.

A Child Called It (Dete zvano To) – Dave Pelzer – Istinita priča o brutalnom zlostavljanju. Knjiga koja se teško čita, ali se ne zaboravlja.

Psihologija vršnjačkog nasilja – Šta je vršnjačko nasilje, kako i zašto nastaje? Šta znamo o deci koja će potencijalno zlostavljati druge, a šta o deci koja su potencijalne žrtve vršnjačkog nasilja? Da li je preterano zaštitničko roditeljstvo jedan od faktora rizika? Da li su prezaštićena deca češće žrtve ili zlostavljači? Koja je uloga roditelja u neutralisanju posledica vršnjačkog nasilja, a kako škole treba da suzbijaju vršnjačko nasilje? Delfi

Video igre koje nisu samo zabava

Adam – Lost Memories – Psihološki horor o zlostavljanju dece i to iz ugla developera koji je to sam doživeo.

Life is Strange – Tinejdžerska drama koja prikazuje i nasilje, samopovređivanje i depresiju. Igra u kojoj izbori imaju posledice.

Tell Me Why – Igra o trans liku koji se suočava s traumom iz detinjstva. Poruka o razumevanju, prihvatanju i isceljenju.

Papo & Yo – Dečak i čudovište – metafora za život s roditeljem zavisnikom. Nasilje prikazano kroz simboliku i emociju.

I za kraj…

Možda ne možemo da spasemo svako dete, ali možemo da slušamo, verujemo, da reagujemo. Svetski dan dece žrtava nasilja nije dan za prazne reči već konkretna dela, za iskrene razgovore i promene koje počinju u porodici, komšiluku, školi. Jer ako jedno dete prestane da ćuti i vrati svoj osmeh, ovaj dan je imao smisla.